БАНАЛНО ПИТАЊЕ: Срби нису за рат, а да ли би бранили Косово?

ИСКРА на Фејсбуку

Фото: Спутњик/AFP 2016/ DIMITAR DILKOFF

Како да знамо да стварно 73 одсто грађана Србије не би ратовало за Косово? Још важније, под којим условима ти испитаници не би ратовали за Косово? Није исто кад неког питате да ли бисте бранили нападнут народ, а сасвим је друго кад тог истог питате да ли би ишао у рат.

Срби су сазнали да њих чак 73 одсто не би ратовало за Косово и то тако што их је о томе обавестила једна насловна страна и истраживање Београдског центра за безбедносну политику.

Формулација и интонација

Питање које је упућено анкетном узорку од 1.403 испитаника било је: „Да ли сматрате да је оправдано ући у оружани сукоб како би Косово и Метохија остали у саставу Србије?“

Нико не воли рат, па је лепа вест кад сазнате да и други не воле рат. Међутим, шта нам стварно говори ово истраживање?

Како да знамо да стварно 73 одсто грађана Србије не би ратовало за Косово?

Још важније, под којим условима ти испитаници не би ратовали за Косово? Дабоме, важно је и шта значи питање — „да ли је оправдано ући у оружани сукоб“.

Истраживање се, како за Спутњик одговара Соња Стојановић Гајић, директорка Београдског центра за безбедносну политику, бави темом националне безбедности, а у оквиру те теме су, како каже, анализирали перцепцију претњи унутар државе и споља, као и одговоре које грађани прижељкују или преферирају.

Посебан сет питања, појашњава даље она, имали су о односима Београда и Приштине, а питања су поновили у односу на истраживање које су радили 2013, да би видели како грађани перципирају дијалог, која решења су им прихватљива, а која нису.

„Као један од могућих одговора и решења било је и питање да ли прво подржавају улазак у оружани сукоб да би Косово остало у Србији. А имали смо још једно контролно питање које је било ширег опсега, а то је шта су спремни да ураде ако би наши суграђани, дакле Срби који живе у окружењу, били угрожени“, прецизира Стојановић Гајићева.

На констатацију да испитаник може да помисли да га питају треба ли Србија ничим изазвано да крене у неки рат, директорка Београдског центра за безбедносну политику појашњава да је питање било да ли би било оправдано ући у сукоб, а да не пише да ли би Србија сама требало то да иницира или неко други са тим циљем.

„Дакле, да ли би грађани оправдали такав политички избор као опцију, а мислим да је релевантно питање с обзиром да и важећа стратегија националне безбедности као претњу број један безбедности Србије наводи ситуацију на Косову“, додаје Стојановић Гајићева.

Шта ако народ буде угрожен

Међутим, свакако да није исто кад неког питате да ли бисте бранили народ ако буде нападнут или угрожен, а сасвим је друго кад тог истог питате да ли би ишао у рат.

„Ми ћемо после ове анкете радити и фокус-групе, разговоре на терену, којима ћемо добити додатно објашњење од грађана њиховим речима шта и зашто су се определили за такве одговоре“, најављује Стојановић Гајићева.

Анкета као метода, додаје она, има предности и мане. Предности су добијање квантитативних трендова, али, како каже, разлог зашто су одабрали тај одговор не можете поуздано тврдити док се не уради квалитативни део истраживања.

„Ми нисмо ни тврдили да знамо одговор зашто не би ишли у сукоб, него смо гледали које су то категорије грађана које оправдавају оружани сукоб. Дакле, питање није било да ли би они ишли у сукоб, него да ли оправдавају да Србија уђе у оружани сукоб“, додаје Стојановић Гајићева.

Кување јавности

С друге стране, Цвијетин Миливојевић, директор агенција Прагма, сматра да оваква истраживања служе за штимовање мејнстрима, односно преовлађујућег тока ставова јавности.

„Ово је више него сугестивно питање, оно делује банално, ко је луд да жели рат! Није важно да ли је реч о неком ко је либерално грађански политички орјентисан или је реч о српском националисти у идеолошком смислу речи“, тврди Миливојевић за Спутњик.

Дакле, истиче он, нико нормалан не жели рат, поготову не жели рат у коме сам може да погине или да погине, не дај боже, неко од чланова његове породице.

„Кад поставите тако банално питање, можете добити резулат да је сто одсто свих испитаника против рата. Ево и ја сам против рата, ако поставите такво питање“, додаје Миливојевић.

Он подсећа да је ономад радио истраживање где је било неколико конкретних питања о уласку Србије у ЕУ.

„И онда је не 50 одсто, него чак до две трећине грађана Србије било за улазак у ЕУ. Али ако поставите питање: да ли желите да Србија уђе у ЕУ уколико је услов за то потписивање правнообавезујућег споразума са Косовом, онда 75 одсто, а некад и више, грађана Србије каже да не жели да Србија уђе у ЕУ“, јасан је Миливојевић.

Као што знате, истиче, Ватикан има своју гарду која се бави обезбеђивањем објеката унутар папске државе. Као што знате, набраја даље, вековима неутрална Швајцарска има своју војску, обавезно служење војног рока и војници после радног времена у касарни иду са наоружањем кући.

„Подсећам да свака земља у свету има војску, не да би ратовала, него да би потенцијалног агресора одвратила од жеље и покушаја да изврши агресију на ту земљу“, констатује Миливојевић.

Као што знате, категоричан је, на ову земљу је извршена агресија 1999. и петнаест одсто ове земље је окупирано.

„Дакле, тамо не постоји део становника ове земље који је неком војном победом покушао да се отцепи. Тамо постоје стациониране трупе, колико знам, 15-ак држава-чланица НАТО-а. Тај пакт је класичан окупатор на Косову и Метохији“, тврди Миливојевић.

rs.sputniknews.com, Ненад Зорић

Тагови: ,

2 коментара

  1. Dragan Cvijan каже:

    Konacno, iskreno hvala gsp. Milivojevicu! Dok’ god Srbin cuje zveckanje okupatorskog oruzja na svome ognjistu, okupator treba znati sta mu Srbin misli? Nikakve ankete tu nisu potrebne. Kod Srbina je to od pamtiveka na svakoj stopi planete, pa I u matici Srbiji.

  2. Dedicated server каже:

    Црно ропство се у Америци оетило као неморално тек кад је Север почео да, у погледу профита, заостаје за Југом, јер је Југ имао јефтинију радну снагу, па је био конкурентнији. Наравно, Срби верују у бајку да је стотине хиљада белаца изгинуло у грађанском рату, да би Црнци стекли слободу.

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.