БАДЊИ ДАН СУДБОНОСАН: Десет компанија на тендеру за Железару!

ИСКРА на Фејсбуку
Фото: Бета

Фото: Бета

Бадњи дан као да је судбоносан за „Железару Смедерево”. Прошле године је после неколико месеци стајања поново упаљена висока пећ, а овог 6. јануара се очекују добре вести о стратешком партнеру. Данас истиче тендер који је Влада Србије расписала пре месец дана. Томе је претходио јавни позив, а писма о заинтересованости послало је десет компанија: две руске, по једна из Луксембурга, Пољске, Велике Британије, Холандије и Бангладеша и две швајцарске. Која од њих је одлучила да иде до краја с обавезујућом понудом, биће познато 9. јануара, када би требало да се обелодане сви детаљи тендера.

– Радници с нестрпљењем очекују вести о исходу тендера. Надамо се да ћемо се до почетка фебруара скинути с државне грбаче, како је и договорено са ЕУ, и да ће стратешко партнерство бити здраво. Такође се надамо транспарентности целе процедуре – каже за „Политику” Милета Гујаничић, лидер Независног синдиката металаца у Железари.

Када све понуде буду на столу, Радна група за Железару направиће ранг-листе потенцијалних партнера, а с најбољим понуђачима ући ће се у финалне преговоре. После тога уследиће уговор о стратешком партнерству, најкасније до 31. јануара.

Америчка „Есмарк стил група”, како је и сам премијер Александар Вучић најавио приликом посете Железари, важи за најозбиљнијег кандидата. С представницима те компаније, за коју је писмо о заинтересованости за српску челичану стигло из холандске експозитуре, државни врх преговарао је у више наврата. Први човек те компаније, Џејмс Бушар, најавио је крајем протекле године улагања у производњу без отпуштања радника.

Нови власник ће куповином 80,01 одсто удела Железаре постати већински партнер Србије која ће задржати власништво над остатком капитала. Компанија која победи на тендеру до краја 2016. године мораће да покрене производњу на високој пећи 2 коју је угасио још „Ју-Ес стил”, и да ради најмање у половини њеног капацитета. Истовремено, мораће да одржава пуну производњу на првој високој пећи која тренутно ради са око 60 одсто својих могућности.

Одлуку о приватизацији „Железаре Смедерево”, моделом стратешког партнерства путем докапитализације и методом јавног прикупљања понуда, донела је Влада Србије. Одлучено је да државни повериоци отпишу дуг челичани са стањем на дан 31. децембра 2013, под условом успешног окончања докапитализације. Вредност новчаног капитала фабрике је 16,7 милијарди динара, док неновчани део износи око 2,7 милијарди динара.

Влада Србије је власник Железаре од фебруара 2012. када ју је за један долар купила од америчког „Ју-Ес стила”, који се повукао због губитака. Први тендер за продају расписан је априла 2012. године, а руски „Уралвагонзавод” се једини јавио на позив, али није доставио обавезујућу понуду. Држава скоро три године за челичану издваја месечно између 8,5 и 10 милиона евра. И поред тога дугови премашују пола милиона евра: банкама 260, добављачима 120 и за сировине 145 милиона евра. Вредност производње је око 340 милиона евра, а с пуним капацитетом достигла би 1,4 милијарде евра.

Писма о заинтересованости за куповину „Железаре Смедерево” послали су: руски „Красни октобар” и „United Machinery Corporation”, „United Group SA” из Луксембурга, „RE Alloys SP ZOO” из Пољске, британски „North London Trade Centre Limited”, холандски „Esmark Europe B.V.”, затим „Prominvest AG Switzerland” и „Steel + Metal One Holding AG” из Швајцарске и „Rafflesia Trading Pvt. Ltd” из Бангладеша.

Политика

Тагови:

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.