АРХИТЕКТУРА УЖИЦА У БЕЧУ: Светска слава ужичком тргу

ИСКРА на Фејсбуку
Ужице 2015 . / Фото: Новости

Ужице 2015 . / Фото: Новости

Признање из Беча, највећи домет српског урбанизма је у граду на Ђетињи. Дело Станка Мандића Ерама је у град донело дух Медитерана.

У бечком “Рингтурму” у току је велика изложба “Србија, град као регионални контекст за архитектуру”, где су приказана дела наше модерне, савремене архитектуре изграђена од 1920. године до данас. Централно место поставке припало је градском језгру Ужица, јединственој урбанистичкој целини око Градског трга. Трг у граду на Ђетињи представљен је као највећи домет српског урбанизма после Другог светског рата.

Изградња ужичког трга почела је 1958. године. Обриси будућег језгра јавног живота Ужичана убрзо су окружени лепим, моћним грађевинама које ће постати установе културе: позориште, библотека, биоскоп… Део целине су и стамбене зграде, као и Пошта, срушена током НАТО бомбардовања. Посао је завршен за три године, после 2.014.929 часова на градилишту, трг је праведно “освојио” 19.154 квадратна метра, око њега израсла су три стамбена блока са 330 станова.

– Ми смо у једној мери свесни значаја архитектонске целине у срцу Ужица, али је признање из Беча важна порука: ремек-дело Станка Мандића прославило је у свету нашу архитектуру, морамо га прогласити спомеником културне баштине. Наредних дана покренућемо иницијативу да се то уради, уз помоћ наше и светске стручне јавности – истиче инжењер архитектуре др Душко Кузовић, учесник изложбе коју су у Бечу приредили професор Адолф Штилер и Бојан Ковачевић.

Архитектонска и урбанистичка вредност ужичког градског језгра представљена је у многобројним монографијама, а конкретан омаж Мандићевом достигнућу (у недосатку друге врсте заштите) дао је чувени редитељ Емир Кустурица. Он је централни Трг Николе Тесле у Андрићграду, од идентичног камена, изградио по угледу на ужичко ремек-дело.

Ужице 1963 . / Фото: Новости

Ужице 1963 . / Фото: Новости

Чуло се у Бечу и то да је током НАТО бомбардовања важан, источни део јединствене архитектонске целине избрисан са лица земље. Прича се да је дугме у летелици америчког авиона, два пута у размаку од 15 минута, притиснула жена пилот. Зграда ужичке поште нестала је у пепелу тог 8. маја 1999. године. На месту срушене поште, једног од симбола стварања модерног Ужица, дуго је стајала огромна рупа. На простору срушене поште данас је привремени, највећи паркинг у срцу града. На овој генерацији Ужичана је, слажу се стручњаци, да вредну архитектонску и урбанистичку целину, као спомених културе – заштите.

ОТВАРАЊЕ ТРГА

Ужички трг био је тог 3. јула 1961. године пиједестал за Титову статуу, која је данас измештена у круг Народног музеја. Бронзаног маршала, дело Франа Кршинића, открио је Александар Ранковић, дан уочи прославе 20. годишњице устанка. Свечаности су присуствовали патријарх Герман, Петар Стамболић, Милош Минић, Владимир Бакарић, Иван Рибар, Светозар Вукмановић Темпо, 24 амбасадора, 15 отправника послова.

Новости, Никола Јанковић

Тагови: ,

1 коментар

  1. Petar каже:

    Dobro je da su Titovu statuu sklonili, to ruglo.

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.