Албанци не желе да криве своје менторе: Од осиромашеног уранијума лијече се у централној Србији

ИСКРА на Фејсбуку

Фото З. Јовановић

Љекари у Приштини упозоравају да се број обољелих од малигних болести повећава из године у годину. Иако приштински КБЦ има најсавременију опрему, лијече се и у централној Србији.

Упркос томе што се у косовској јавности ријетко говорило о последицама бомбардовања, евидентно повећан број обољелих утицао је на оглашавање не само удружења обољелих од канцера, већ и љекара онколошког одјељења Клиничког центра у Приштини. Они истичу да је последњих неколико година број обољелих од малигних болести на КиМ удвостручен.

Прве званичне податке о томе је пре двије године саопштио др Екрем Хисени са одјељења онокологије Универзитетско-клиничког центра, и то у изјави датој иностраним агенцијама. Тада је као податак навео да је у 2015. години на тој клиници регистровано 808, а већ наредне године 1.238 обољелих од карцинома.

Међу обољелима на Косову најраспрострањенији су карциноми дојке, плућа и дебелог цријева – наводе у приштинској клиници, гдје, како сазнајемо, имају све неопходне апарате за регистровање и лијечење ових опаких болести.

Ипак, иако приштинска клиника има најсавременију опрему из иностранства, српски љекари с Космета, упознати са ситуацијом у тамошњем здравственом систему, кажу да Албанци и даље радије одлазе на лечење код српских љекара у болнице у централној Србији.

Постоје чак организовани одласци на прегледе, али и касније, због лијечења, у приватне клинике у Београду и Нишу – говори нам докторка из Приштине, која не жели да јој се име открива у јавности, поготову зато што, како истиче, званична политика на Косову неће да истиче проблем с којим се житељи Космета готово двије деценије суочавају, али и додаје да албанско становништво схвата последице које су оставиле НАТО бомбе.

Оно што треба да се разлучи јесте то да не треба званичну политику Приштине поистовјећивати с народом, поготово што политичари за насталу ситуацију не желе да окриве менторе једностране независности. Доказ томе је то што пацијенти обољели од опаких болести углавном сами плаћају љекове – истиче др Небојша Србљак из Клиничко-болничког центра у Косовској Митровци, који је са својим удружењем „Милосрдни анђео“ први указао на повећан број обољелих од малигних болести на Космету.
И док истиче да се велики број албанских пацијената који су претходно били на лијечењу у ВМА или другим реномираним установама у Београду касније јављао на преглед у његову амбуланту, др Србљак подсјећа да је због повећаног броја обољелих од карцинома и других малигнитета још 2008. године тадашњи косовски министар здравства Агим Гаши са Онколошког института склопио уговор с клиникама у Македонији и Турској за лијечење пацијената, које је плаћала косовска привремена влада.

ЗАБРИЊАВАЈУЋИ ПОДАЦИ

Напомињући да су се параметри истраживања броја обољелих од малигнитета односили на период од 1997. до 2000. године у српским срединама на КиМ, др Србљак истиче да су први резултати представљени 2002. и да су били фрапантни.

– На пример, карционом плућа је био у порасту преко 200 одсто у односу на 1997. и 1998, када смо имали индустријска загађења, али је тада ниво болести био миноран у односу на период после 1999. године, када су нам првенствено долазили млади људи, учесници рата – истиче др Србљак.

Он наглашава да је последњих година и све већи број беба које се рађају са деформитетима, али и да ћемо последице осиромашеног уранијума осјећати и наредног века.

Novosti.rs

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.