100 ГОДИНА ВЕЛИКОГ РАТА: Жртвовао Нобела због помоћи Србима

ИСКРА на Фејсбуку
Фото: Политика

Фото: Политика

У галерији бројних иностраних медицинских мисија и лекара који су у време епидемије пегавог тифуса дошли у Ваљево, посебно место припада бактериологу, професору и научнику Лудвигу Хиршфелду (1884–1956). Овај доктор, иначе руски Јеврејин, у Србију је дошао сам, без прикључивања било којој мисији а у малој лабораторији убрзо је одгајио вакцину паратифуса „А”, први пут у свету. Овај афирмисани научник у два наврата се нашао на прагу за добијање Нобелове награде, али по многим проценама, његова несебична помоћ српском народу није се свидела тадашњем германском лобију из света науке и одлучивања.

И поред тога што је имао пун комфор на институту Универзитета у Цириху, када је прочитао неке од извештаја Арчибалда Рајса о томе шта се догађа у Србији, није му било свеједно. Тачније, врло брзо је одлучио да дође овде, иако му је један од колега приговорио да ако жели да изврши самоубиство зашто иде тако далеко. По доласку у Србију тражио је да буде распоређен тамо где је најтеже а та црна тачка од новембра 1914. до марта 1915. године било је Ваљево за чију ситуацију је, катастрофа, преблага реч. Највећи број лекара је умро, а они који су остали били су тешко болесни. Болеснике у „граду смрти”, како су звали Ваљево, није имао нико да посети, да им каже „добар дан”. И у таквој ситуацији, доктор Хиршфелд је почео с радом у импровизованој лабораторији при болници на Петом пуку, прионувши на посао чишћења и дезинфекције болница, кућа и целог града.

– Оно што је, можда, било најважније јесте сазнање да постоји излаз из катастрофе која је задесила српски народ. Харизмом и ауторитетом будио је наду и зато је понео епитет „победничког вође против епидемије”. Када је дошло до нових невоља и потребе да се народ и војска повуку преко албанских гудура према мору и Солуну, био је један од ретких иностраних лекара који се прикључио тој великој и често трагичној поворци. Преко Италије са својом супругом Ханом, која је скоро увек била уз њега, кратко одлази у Швајцарску, где јавно говори о невољи српског народа успут прикупљајући помоћ – каже архивски стручњак Велибор Видић, аутор сталне поставке „Ваљевска болница у Ваљеву”, који је импресиониран поступцима овог великог хуманисте и научника.

Лудвиг Хиршфелд поново долази међу Србе и прикључује им се на Солунском фронту, а запажена је била његова стручна интервенција на петовалентним вакцинама које су добијали војници. Он је успео да искључи неколико негативних појава, пре свега високу температуру. Када је пријавио да је тај проблем решио, први ко је заврнуо рукав био је славни војсковођа генерал Живојин Мишић, са којим се Хиршфелд спријатељио. Иначе, овај доказани научник у свету медицине током доделе Нобелове награде 1912. година у тексту образложења за исту поменут је више од пет пута. Високо признање припало је другоме. Није имао среће ни код намере да остане у Србији и у њој настави свој научни рад. Сујета оних који не уважавају ауторитете навела га је да спакује кофер и оде заувек. У Вроцлаву у Пољској је 1954. године престало да куца срце овог великог хуманисте и највећег имена из света науке који је своје услуге пружао српском народу.

Политика

Тагови: ,

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.