ГДЈЕ ЈЕ ЉУБАВ ЗА ШАМПИОНА: Због чега Американци не воле Новака Ђоковића?

ИСКРА на Фејсбуку
Фото: glassrpske.com

Фото: glassrpske.com

Новак Ђоковић је прошлог викенда на стадиону „Артур Еш“ био сам против свих и побjедио је. Побjедио је Роџера Федерера и побjедио је публику.

Освојио је свој други US Опен, а десети Грен слем трофеј, а иако је убjедљиво најбољи тенисер свијета у овом тренутку јасно је да није довољно цијењен.

Бројни угледни листови претходних дана писали су о тој теми, а одличан чланак написао је Крис Чејс за „USA Today“ који вам преносимо и тако стављамо тачку на посљедњи Грен слем сезоне.

Новак Ђоковић је десетоструки освајач Грен слема, најбољи тенисер свијета је 32 недјеље дуже од Рафаела Надала и сматра се најбољим или другим најбољим (иза Роџера Федерера) тенисером своје генерације. Али, ван Србије, гдје је популаран у цијелој земљи као што је Леброн Џејмс у Кливленду, изгледа да Ђоковића само толеришу. Људи цијене његову величину на терену, али не стоје у реду да би купили његову Уникло опрему.

„Њујорк Тајмс“ се, између осталих, питао зашто је то тако у чланку који је носио наслов „Новак Ђоковић: Невољени шампион“. „Њујоркер“ се пита: „Када ћемо почети да цијенимо Новака Ђоковића“. Лондонски „Телеграф“ је био директнији – „Гдје је љубав за Новака Ђоковића“, а неки су се и питали колико би Ђоковић желио да буде вољен. Штавише, управо то питање је постављено небројено пута током преноса финала УС Опена између Ђоковића и Федерера који је радио ESPN, када је око 95 одсто навијача навијало за Швајцарца, а не за Новака, свјетског броја један. Јасно је да већина љубитеља тениса не воли Ђоковића. Али, питање је зашто је то уопште важно?

Ђоковић није први велики тенисер који је мање вољен од својих ривала, али је разлика у томе што су ти тенисери били уздржани и мирни на терену, на којем је Новак упоран и незаустављив. Чак би Американцима требало да буде најдопадљивији од тенисера из ‘велике тројке’ јер посједује тај амерички став. Један од старијих играча Иван Лендл био је поприлично дефанзиван по питању тога како га прихватају амерички навијачи, а о томе је причао током УС Опена 1986. године.

„Мислим да ме људи у овој земљи не разумију. Медији погрешно преносе моје ријечи. Изврћу оно што сам рекао. Да играм са Борисом Бекером у финалу, бићу спреман за то да ће сви навијачи бити на његовој страни. Ако бих успио да убједим четвртину да пређу на моју страну, то би био бонус. И то је разочаравајуће. Волио бих да ме људи више воле. Али, шта могу да урадим“, рекао је Лендл тада.

Сада, 30 година касније, могли бисте да замислите да Ђоковић исто размишља или чак говори исто, али уз двије битне разлике:

1. Медији су генерално на његовој страни, што све поменуте приче доказују, и чак практично моле своје читаоце да више цијене Ђоковића, као што вас новинари који пишу рецензије неких ресторана тјерају да одете тамо и пробате шта се тамо нуди. Уз то, због друштвених мрежа и спортских вијести које су доступне 24 часа седам дана недјељно, теже је погрешно пренијети ријечи тенисера, пошто он може да комуницира са својим навијачима преко Фејсбука и Твитера, а од свега што је рекао на конференцији дијели вас један клик.

2. Ђоковић одбија да се јавно жали због недостатка подршке коју добија на турнирима, већ иде другим путем. Он то признаје, али тек онда када га неко пита.

Њујорк је посебно мјесто, публика има сјајну интеракцију са играчима, све је то дио забаве. Због тога се и УС Опен издваја од осталих Грен слемова. Али, када играте са Федерером, који је фаворит навијача гдеј год да се појави, сви играчи знају шта их чека. Бројни чланци су се дотакли специфичних разлога зашто Новак није вољан, али ја мислим да је реалност та, а и да је Новак сам разумије – он није Роџер Федерер.

Једноставно, када навијате за једног тенисера, тако и навијате против другог. Тако је у ривалству између Федерера и Ђоковића, Роџер тај који је зарадио љубав, што је посљедица тога да је џентлмен свјетске класе, тениски амбасарод и највећи шампион свог спорта. Рафаел Надал се такође појавио прије Ђоковића и док није много вољен изван Шпаније, већ је био веома цијењен када је Новак ступио на сцену.

Када је Новак то урадио, био је забаван и духовит. Многи су га вољели због његових имитација других тенисера, глупирања током пауза због кише. То је рецепт за спортисту којег би многи вољели. Али, док се Новак тако понашао ван терена, такав је случај био и на терену. Федерер, који ријетко када има било шта лоше да каже за било кога, једном приликом је рекао да је Новак смијешан. Српски тенисер је тада предавао мечеве и звао тренере кад год би му се указала прилика, али све у границама дозвољеног. Прије дуела са Ендијем Родиком у четвртфиналу УС Опена 2008. године, американац се чак подсмијевао Новаковим проблемима, истакавши да можда тада има проблема са антраксом, птичјим грипом или нечим трећим.

Када је Новак побједио у том дуелу, на почетку интервјуа на терену је рекао: „Енди је рекао да сам имао 16 повреда током прошлог меча, јасно је да немам, зар не?“. Публика је на то реаговала звиждуцима, а када је спикер покушао да промјени тему, Ђоковић га је пресјекао и рекао: „Знам да је публика против мене јер мисле да се фолирам“. Такав став и немогућност да се процијени мишљење публике му није помогло.

Али, прошло је седам година и девет Грен слем трофеја од тог инцидента. Ђоковић је у овом тренутку најбоље припремљени тенисер на свијету, иако би Федерер могао да му буде велика конкуренција. Са имитацијама је престао, постао је озбиљнији, али исто тако нема више никаквих контроверзи. Зашто га онда навијачи не воле?

Истина је да су споро завољели и Федерера. Током раније фазе каријере, када је ‘сликао’ ударце као Ван Гог својим тениским рекетом, нису га много вољели у Америци јер је једноставно побјеђивао Американце. Али, када се Андре Агаси повукао и нико није заузео његово мјесто, Федерер је то учинио, тиме што је постао фаворит домаће публике. Тако је свуда гдје оде, осим у Шпанији, гдје нико није као Надал. Многи воле да кажу да Федерер никада не игра на гостујућем терену.

Због тога, недостатак љубави коју навијачи не исказују Ђоковићу није због њега, већ само доказ да је Федерер вољенији у цјелом свијету. И, као што је написано на крају чланка у „Њујоркеру“, све ће се промјенити за Ђоковића и сигурно је да ће се то десити. Американци воле побједнике. Када год се Федерер повуче, Ђоковић ће пред собом имати сигурно још три-четири сезоне врхунског тениса у себи. И тада ће добити то поштовање. И када га неки клинци буду мучили у завршној фази Грен слемова, питаћемо се зашто га публика не воли. Тада је, ипак, вољети Ђоковића превише…

glassrpske.com

Тагови: , , ,

2 коментара

  1. Dragan Cvijan каже:

    Tenis je viteska igra vestine I cvrstine poput macovanja, gde se po zavrsetku meca ostaje ziv I zdrav do sledeceg. To Novaku ne polazi za rukom ispoljiti publici koja je nepobitno factor vrednosti tenisa. Zapaza se preterano glorifikovanje medija, koje mu moze biti smetnja prirodne skromnosti. Definitivno, bez borbe se ne osvajaju pehari. Nekad se I borba slabijeg ceni na sportskim poligonima. Tenis nije borba gladijatora I neka uporedjenja zaista zvuce odvratno, pogotovo kada je ime Rodjera Federera u pitanju sa susretom Novaka. Novak je definitivno vise naucio od Federera nego sto je to obrnuto. Samo iz toga razloga tabloidi bi trebali uporediti svoj doprinos tenisu I Novaku..

  2. Zorana каже:

    Да нису тако оштро и немилосрдно навијали против њега, не би постао тако страшно и задивљујуће постојан. Као да је створио један нови аутоконструктивни инат.

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.