БАРИ ЗА НЕЗАБОРАВ: Звезда је пре 24 година освојила Европу

ИСКРА на Фејсбуку
Фото: Википедија

Фото: Википедија

Фудбалери Црвене звезде, пре тачно 24 године у Барију освојили су дуго сањану титулу шампиона Европе и остварили највећи успех у историји српског и југословенског фудбала.

У смирај заједничке државе, 29. маја 1991, екипа са Маракане, састављена од играча са свих југословенских простора у финалу тадашњег Купа шампиона савладала је Олимпик из Марсеља 0:0 – 5:3 пеналима и ушла у легенду.

Сви навијачи Црвене звезде, али и остали којима је фудбал у срцу и даље памте 120 минута борбе на стадиону „Свети Никола“, где се Звезда упркос томе што је имала нападачки тим, одлучила на дефанзиву и сачекала свој тренутак на пенал рулету.

Звездини извођачи били су непогрешиви (Просинечки, Белодедић, Бинић, Михајловић и Панчев), а са друге стране, ударац легендарног француског репрезентативца Амороса, већ у првој серији, одбранио је Стојановић и славље је могло да почне.

И даље се памти да је Звезда на путу до финала „прескочила“ Грасхоперс, Глазгов Ренџерс, Динамо Дрезден и у полуфиналу Бајерн, у два спектакуларна меча, после победе у МИнхену 2:1 и невероватног ремија у Београду 2:2, аутоголом Аугенталара у надокнади времена.

Усклик коментатора Милојка Пантића „Небо се отворило, стадион је експлодирао“, као да је у једну реченицу ставио маштања свих претходних генерација Црвене звезде, од Митићеве преко Шекијеве и Џајине, до Пижонове и финала Купа УЕФА са Борусијом из Менхенгладбаха.

Звездин тим који је са клупе у Барију предводио тренер Љупко Петровић у Барију је изгледао овако: Стојановић, Југовић, Маровић, Шабанаџовић, Белодедић, Најдоски, Просинечки, МИхајловић, Панчев, Савићевић и Бинић. Средином другог полувремена уместо повређеног Савићевића шансу је добио Стошић, а на клупи су још били резервни голман Јовановић, Тошић, Момчиловић и Лукић.

Судбина је хтела да се уочи финала повреди, до тада стандардни Душко Радиновић, а тренер Петровић је касније открио да би сјајни десни бек сигурно био у стартних 11, али никада није рекао уместо кога.

Исте године, Звезда је постала незванични првак света освајањем Интерконтиненталног купа у Току, а више од две деценије касније Звездина реалност је много тмурнија, дуг је већи од 40 милиона евра, проблем је да се уопште и добије евро лиценце, а о пласману о Лиги шампиона, за сада, може само да се машта.

И зато – историјски успех у Барију вреди још више и подсећа да је ипак све могуће.

Танјуг

Тагови: , ,

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.