ВЛАДИКА ГРИГОРИЈЕ О ОЛУЈИ: Злочине памтити, а не злопамтити!

ИСКРА на Фејсбуку
Фото: РТРС/Срна

Фото: РТРС/Срна

Као што памћење може да будевелика врлина, злопамћење је један од најстрашнијих грехова, попут убиства. Оно води само у зло, у зачарани круг који је немогуће прекинути.

„Српско и хрватско виђење „Олује“ једва да се могу помирити и тешко да ће се то десити у скорој будућности. Све док политичари диктирају темпо и креирају истину, а то је одувек тако било и биће, постојаће две стране медаље и виђења овог догађаја, док ће истина таворити негде у запећку“, рекао је владика хумско-херцеговачки и приморски Григорије.

Причајући о томе како се треба сећати, али не и злопамтити, Григорије истиче да, као што памћење може бити велика врлина, злопамћење је један од најстрашнијих грехова, попут убиства, које води само у зло.

– Два експлицитна и дијаметрално супротна примера у случају културе сећања јесу јеврејски и српски народ. Јевреји већ деценијама, од завршетка Другог светског рата, граде и негују културу сећања, подсећајући себе, али и читав свет, на све страхоте и страдања које је претрпео јеврејски народ у холокаусту. Јад Вашем је познат у целом свету као симбол настојања и истрајности једног народа да се константно сећа своје прошлости како му се она, не дај боже, још једанпут не би поновила. С друге стране, Србима се догодио Јасеновац, догодили су се Пребиловци и многе јаме безданице на чијем дну лежи безброј костију српских страдалника из Другог светског рата, али ко је о томе и како говорио у последњих 75 година? Ако спомен на јасеновачке и пребиловачке мученике није ишао у прилог комунистичкој идеалогији и исфорсираном братству и јединству народа бивше СФРЈ, у чему је проблем последњих 25 година, када се опет бледо и једва сећамо, рецимо, јасеновачких жртава? Да ли смо из свега тога научили лекцију, да ли смо били на опрезу када је започео нови рат? Мислим да су одговори јасни као и то шта овим, заправо, желим да кажем. Управо захваљујући култури сећања и памћења, јеврејском народу страдање попут оног у Другом светском рату више не би могло да се понови, бар не у истом интензитету. Дакле, то је један од битних разлога зашто је заправо нужно неговати културу сећања.

А шта је са сећањем на сопствене злочине?

– Исто тако, тамо где смо ми чинили злочине треба да погледамо том злочину у очи. Више пута сам о томе говорио. Ја не могу да гледам ствари из угла ми и они, или ми и ви, већ из угла доброте, то јест да ли је нешто добро и лепо или није.

Нажалост, често се дешава да се, када не дође до међусобног слагања, разговора и признања с обе стране, памћење користи као изговор за освету. Жртве постају џелати. Где изнаћи излаз?

– У случају Срба било би добро да је тако и у случају свих других народа, важно је памтити, али не злопамтити. Сећати се, приклањајући главу пред жртвама и њиховим страдању, али не са жељом за осветом, то нипошто. Јер као што памћење може да буде велика врлина, злопамћење је један од најстрашнијих грехова, попут убиства. Злопамћење води само у зло, у зачарани круг који је немогуће прекинути и који нема никаквог, ама баш никаквог смисла, нити пружа истинску утеху. А код нас су људи на свим странама гајили чешће злопамћење него памћење. Дакле неизмерно је важно сведочити истину, али се ослободити терета озлојађености и потребе за осветом, усмеравајући се ка праштању.

Време

Тагови: , ,

2 коментара

  1. danijela bodiroga каже:

    Vladika Grigorije me odusevljava svakom svojom izjavom. Poslednjih dana u medijima oko tragicnog stradanja Srba u Oluji osetili smo samo tenziju i neprijateljstvo prema hrvatskom narodu. Ova njegova izjava moze da postakne srpske politicare na trezveno i razumno ponasanje. Kamo velike srece da u ovoj nasoj zemljiima ima sto vise ovako velikih i hrabrih ljudi.

  2. Dragan каже:

    Зло се родило,Сатана је увјек са њиме,одпадник од Свјетлости,одмјетник који вреба чисте душе,праославно срце наивност и невиности,то је народ српски ко јагње доживео два пута по налогу.Миран народ,вриједан земље коју му је Бог уделио страда због дилетанске политике својих вођа дали у фраковима или пак у нечем другом,преоденути увјек у свилине рукавице умишљених величина,невином и честитом народу коме вјера Христов пут,не даје освете пут.Не треба учити народ српски шта је божије,Но пјединце Владико који зајапурених лица за новцем заборављају да Бог није изабрао да представљају народ већ самозвано дјеле правду у име народа чији суд није овде недо пред Господом.За кратко је свако ко мисли да може чинити више но Достојевски у свом Коцкару.Владико узми штап Христове науке и крени
    Спречи недолично улажење у храмове,разголићене грди на којима висе крстови,обнажене ноге пинкових љепотица,достојансво Божије у храмовима,тишину на Св.Литургијама,свештенству да не узима данак сиромашном народу за крштење,за опела и остало што су дужни да чине а народ овај зна шта је мука и поштење.Одужиће се он,не брините,наградиће он.НЕ СВЕТЕ СЕ МУЧЕНО НИКОМ ОНИ НО ТРБЕ И ЧЕКАЈУ БОЖИЈУ ПРАВДУ А НЕ ЗАМАЉСКУ.Учините те мале ствари за почетак Богу хвала.Драга,пјесник мора и брда.

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.