ВЛАДИКА ГРИГОРИЈЕ: Држимо се ријечи Светог Саве

ИСКРА на Фејсбуку
Фото: Срна

Фото: Срна

Његово преосвештенство епископ захумско-херцеговачки и приморски Григорије поручио је синоћ да је Свети Сава личност коју сваки хришћанин може истински доживјети као оца, брата, учитеља, пријатеља, руководитеља, и то када год стане пред његову икону, пред његово лице.

„Стојећи пред његовом иконом као пред огледалом, у њему можемо видјети нашу прошлост, нашу историју, у њему се огледамо и онакви какви јесмо сада, у овом часу, док стојимо пред његовим ликом“, рекао је владика Григорије у бесједи на Светосавској академији Епархије дабробосанске, одржаној на Палама.

Он је истакао да нас то огледање пред лицем Светог Саве упућује ка будућности, јер он није постојао и ишчезао, него он јесте и биће.

Подсјећајући на Житије Светог Саве, епископ Григорије је рекао да се о њему може говорити и као о организатору, а да ријеч организација долази из истог коријена од којег и ријеч организам. „Многе органе треба усагласити да би организам функционисао. Управо то је са црквом урадио Свети Сава“, нагласио је владика Григорије.

„Као племић он се спустио до посљедњег човјека, до посљедњег земљодјелца, пастира. Његово друговање са њима није њега умањивало, него је њих подизало. Он је њих учио да постану племство, царско свештенство, свети род. То је он народ хришћански изводио из таме у свјетлост, из незнања у знање, од примитивизма до културе. Зато је Свети Сава просвјетитељ, али то је он у свом народу могао постати само зато што је схватио да је тај народ, заједно са њим, заправо један организам“, рекао је владика.

Нико у том народу, у том организму, поручио је епископ Григорије, није ни мањи ни већи, јер нико није ни мање нити више важан – важан је свако појединачно.

Према његовим ријечима, Свети Сава је унио духовну свјетлост међу свој народ, дао му идентитет, идентификујући га са Христом и укључујући га у организам, у породицу хришћанског народа.

Послије толико вијекова, каже владика Григорије, било би добро да се данас запитамо – угледамо ли се на Светог Саву, учимо ли, радимо ли, волимо ли један другога, јесмо ли организовани, осјећамо ли се као да смо дио организма једног тијела, једног народа.

Фото: Срна

Фото: Срна

„Јесмо ли спремни склонити се неком са пута? Јесмо ли спремни показати пажњу један према другоме? Јесмо ли и на шта спремни од свега онога на шта нас Свети Сава, као најсвјетлији лик и најсвјетлоносније огледало упућује“, упитао је он.

Слободно замислимо како нам је ум отворен за свјетлост и добро, замислимо како су нам срца отворена за љубав, за Бога, за другога и ма ко да смо, велики и мали, вишег или мањег звања, осјетићемо радост постојња. Имаћемо утисак као да смо харфа у рукама Божијим или једноставније – да смо харфа у рукама Светог Саве који доноси најљепшу музику, рекао је владика Григорије у својој бесједи.

„Треба нам што више таквих тренутака, не сјећајући се само оног што је некад било, него ходећи напријед у сусрет Светом Сави и Христу. Тада ћемо схватити да, ма каква нас невоља срела у овом свијету, овај живот има смисла“, нагласио је епископ.

Скуп у част Светог Саве, првог архиепископа и просвјетитеља српског, одржан је на паљанском Економском факултету Универзитета у Источном Сарајеву.

Светосавској академији присуствовали су и директор Секретаријата за вјере Републике Српске Драган Давидовић, те представници политичког, културног и јавног живота града Источно Сарајево.

У музичком дијелу учествовали су солисти на клавиру Маја Аранђеловић Ђого која је извела композиције „Хиландар“ и „Грачаницу“, хор Богословије из Фоче је отпјевао химну Светом Сави, те глумац Љубо Божовић који је говорио стихове посвећене првом српском архиепископу.

Многобројној публици представила се и Етно групе „Захумље“ из Требиња.

Срна

Тагови: , ,

1 коментар

  1. Драган каже:

    Након синоћње светосавске академије, још више сам учвршћен у увјерењу да је Српска Православна Црква јеванђељска. Потврдило се да Црква баштини наднационални карактер православног хришћанства, а да се веза између српства и православног хришћанства састоји у међусобном дијељењу Христовог учења. Из говора Владике Григорија упечатљива је мисао да је „идентитет српског народа Христов идентитет“. Даље тумачим, да су сва дјела која је чинио Свети Сава за свој народ подстакнута хришћанством и да хуманистички и морални садржај религије омогућава стварање склада у заједници.

    Мислим да ми је сада јаснији појам секуларне државе. Читао сам текстове који у себи садржавју по двадесетак одредница секуларности, што ме је више доводило у забуну, него у разјашњење мисли о секуларности. Сада бих могао рећи да је секуларност обезбјеђена када црква врши власт само у својој, црквеној организацији. Тако ствари и стоје у друштву Републике Српске, чији је саставни дио и Српска Православна Црква. Наравно, вјерници своју свијест конституишу тако да њен дио чини и Христов наук.

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.