ТИМОТИ ЛЕС: Бошњаци да слушају потребе Срба и Хрвата у БиХ

ИСКРА на Фејсбуку

Фото: РТРС

Тимоти Лес, један од највећих западних познавалаца прилика на Балкану, који је недавно узбуркао јавност у региону изјавом да ће се БиХ подијелити између Србије и Хрватске, поново говори о прекрајању граница, истичући да је то једини начин да се сачува мир на Балкану.

„Мислим да тренутне мултиетничке државе не могу опстати. Мањинско становништво БиХ, Македоније и Косова никад није прихватило легитимитет тих држава, а многи су се прихватили оружја током распада Југославије како не би постали дио нечега што они сматрају туђом државом“, рекао је Лес за хрватски „Еxпресс“.

„Политика Европске уније је пропала и највећи доказ тога је све већа опасност од нестабилности у региону. Американци су успјели да обуздају сепаратизам у деведесетим и раним двијехиљадитим кориштењем ‘тврде силе’. Тачније, успоставили су квазиколонијалну цивилну власт и распоредили хиљаде војника НАТО-а који су могли да силом уклоне с власти сепаратистичке политичаре“, рекао је Лес и додао да је Европа имала потпуно другачији, односно да се ослонила на моћ дипломатије и државама региона нудила награду приступања Унији у замјену за стабилизацију и мир у држави.

„Њихова идеја била је да се разне балканске државе добровољно укључе у радикалну реорганизацију својих политичких и економских система у замјену за награду чланства у ЕУ. У процесу, сиромашне, ауторитарне и нелегитимне државе ће се претворити у својеврсне просперитетне, демократске и инклузивне у којима ће мањине трајно живјети“, рекао је Лес.

Он упозорава да постоје два основна проблема с приступом на који се одлучила Европска унија. Први је тај да САД никада нису стварно поразиле сепаратизам, него су га само потиснуле, а други је да Европска унија никада није имала ‘План Б’ који би активирала ако би политика повећања ЕУ доживјела неуспјех. Лес истиче да су проблеми постали јаснији сад кад Европска унија доживљава све веће кризе, а „авет сепаратизма се враћа у регион“. „То је створило апсурдну и трагичну ситуацију гдје европске дипломате преклињу локално становништво и политичаре у земљи као што је БиХ да се фокусирају на реформе и интеграцију с Европском унијом док се држава распада. Мој закључак је да се ова мултиетничност на Балкану може одржати само кроз ауторитарна средства – било да се проводи интерно, као у случају Југославије, или да се проводи извана, као што је био случај у вријеме америчке доминације. Након што присила нестаје, крхка мултиетнична држава неизбјежно се почиње распадати, као што сада можемо да видимо“, тврди политички аналитичар.

Лес тврди да за рјешавање напете ситуације БиХ и региону постоје три начина, али само један има било какве шансе одржавања мира у Босни и Херцеговини. „Прва опција је наставити с политиком ‘стабилизације кроз интеграцију’. Циљ такве политике је створити одрживу мултиетничку државу с наградом као чланство у ЕУ, ако би локалци успјели. Проблем је у томе што је, као што сам већ и рекао, повећање практично завршено и не постоји награда којом ће се компензовати мањине за оно што сматрамо да је недостатак достојанства и сигурности које морају подносити док живе као грађани другог реда у нечијој туђој држави. Друга опција је санкционисати сепаратисте, на примјер Србе, зато што желе промијенити статус qуо. Овдје се поново сусрећемо с проблемом. Наиме, Европљани су превише разједињени како би провели такве кораке. Увођење благих санкција, као што су то Американци недавно направили, показало се контрапродуктивним зато што је само ојачало сепаратизам у Републици Српској. Трећа је опција, и мени једина реална, да Запад подржи процес преговора у којем би Бошњаци пристали на слабљење босанске државе што би задовољило жеље Срба и Хрвата за већом аутономијом. Чак ни то није стално рјешење, али краткорочно ће избјећи најгори сценарио“, каже Лес, и наглашава да је то сама срж његове идеје.

Он је увјерен да било какав трајни мир зависи искључиво о прекрајању граница, али уз строгу контролу спољних сила које ће осигурати мир током било какве транзиције. „Да прецизирам, опасност не вреба из исхода процеса зато што мислим да би резултат био стабилније окружење него сад. Опасност вреба у процесу транзиције. Специфично, постоји ризик да би Бошњаци, Македонци и косовски Албанци силом пружали отпор распаду њихових држава. То би онда могло уплести велике силе, попут Турске и Русије, али и државе региона“, тврди Лес. Он наставља и објашњава своје увјерење да је процес распада немогуће зауставити зато што њиме управљају геополитичке силе и промјене којима свједочимо у свијету. Промјене у Бијелој кући, промјене у Европској унији те промјене у Русији и Турској. Прича да се међународна заједница нашла пред једноставним избором; или ће преузети контролу над процесом распада или ће исту ту контролу предати локалним политичарима. „По мом мишљењу, исход би требало да буде договорено прилагођавање међународних граница које одражава демографске стварности на терену. То би подржавало жељу данашње рањиве мањине за сигурност и права те елиминисало главни извор нестабилности у региону. У међувремену, приоритет мора бити успоравање интерног распада региона довољно дуго да се разријеше спорна питања, као што је то статус Брчког или Сребренице, одредити начине како компензовати групе које ће губити емотивно важну територију и ограничити њихов природни нагон да се бори“, каже Лес.

Међутим, Лес је и сам, каже, свјестан (не)популарности његових ставова у дипломатским круговима и признаје да постоји велики ризик у провођењу било каквих промјена, али упозорава да, барем према његовом мишљењу, већа опасност лежи у одбијању отварања тог питања. „Локално становништво већ ради на томе. Чини ми се да су елите босанских Срба све сложније и одлучније у коначном отцјепљењу од Босне и мислим да ће почети с процесом остваривања независности већ наредне године“, каже аналитичар. Он сматра да су бошњачки политичари под притиском и да Изетбеговић упорно покушава да задржи постојеће стање, али не може да мијења централизацијску политику СДА. „Изетбеговић не може олако да промијени централизацијску политику СДА и чини се да он жели чистом политичком упорношћу да спријечи распад Босне“, каже Лес. Он се осврнуо и на распламсавање нетрпељивости између Србије и косовских Албанаца. „Београд је већ уморан од разговора с Албанцима и желе довести ствари до краја. То би вјероватно значило реинтеграцију сјеверног Косова са Србијом и, ако буде потребно, довођење српских снага безбједности. У међувремену у Македонији Албанци тренутно одбијају да учествују у власти, осим под условима који су неприхватљиви за Македонце. То ризикује ситуацију у којој међуетничка подјела власти долази до краја. Потенцијално, Македонија би могла де фацто да се подијели по етничким линијама, што је довело Албанце да успоставе паралелне институције на западу Македоније и изазива некакав зазор од Македонаца. То је ризик, а не предвиђање, јер процес је још у раној фази“, каже Лес.

Осврћући се на побједу Трампа на предсједничким изборима у Америци, Лес каже, да би могло доћи до промјене политике САД према Балкану. „Бојим се да би досадашњу политику мањкавог ангажмана могла да замијени политика опште равнодушности. Као резултат свега тога, вјерујем да постоји све већи ризик да ће Република Српска прогласити независност сљедеће године, а да ће Хрвати покушати да напусте БиХ након тога. То би могло да створи опасно запаљиву ситуацију на терену“, каже Лес. Он сматра да би најбољи анчин за спречавање могућих сукоба и осигурање дугорочних сукоба било оснивање велике међународне коалиције која би осигурала простор за преговоре те силом осигурала мир у транзицији. Истовремено би морао да постоји и неки начин компензације губитника територија те велика помоћ у развоју читавог региона. „Ја могу, наравно, бити потпуно у криву у својој анализи. Можда ће се ЕУ опоравити, проширење ће се наставити, САД ће се вратити у региону, Русија и Турска ће се повући, Србиу у БиХ и други прихватиће своју судбину у мултиетничким државама и садашњим договорима ће доказати издржљивост. У стварности, међутим, мислим да је то немогући оптимистички поглед у будућност. Као што сам рекао, вјерујем да само националне државе могу гарантовати права и безбједност свим грађанима, а истовремено зауставити такмичење за територијом у региону. Будући да нико не жели експлозију нових микродржава у регији, као што је Република Српска или Херцег-Босна, логика налаже спајање одбјеглих територија Босне, Косова и Македоније са сродним државама преко границе“, завршава Лес.

Експрес, РТРС

Тагови: , , , ,

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.