СВЈЕДОЦИ ПОТВРДИЛИ: Дудаковић наредио убиства!

ИСКРА на Фејсбуку

Атиф Дудаковић (Фото: РТРС/FAKTOR.BA / RAS SRBIJA)

Настављамо са објављивањем дијелова записника са рочишта о одређивању притвора Атифу Дудаковићу. Најупечатљивији дијелови описују бројне ситуације у којима је Дудаковић, према свједочењима, лично наредио убиства већег броја српских војника и цивила. Упркос бројним свједочењима и утврђеног основа сумње – Дудаковићу притвор није одређен.

Више свједока до детаља је описало како су изгледала убиства која је Дудаковић лично наредио, а која су извршена на бројним локацијама. У најупечатљивијим дијеловима записника описано је како су 15. септембра 1995. године, уласком у Босански Петровац, припадници различитих јединица Петог корпуса тзв. Армије БиХ доводили заробљене српске војнике и цивиле, које су проналазили код кућа, њих најмање 46, на локацију иза тадашњег мотела на улазу у овај град.

„Свједок је изјавио да је још док је вршио претрес или „чишћење“ неколико кућа, у близини мотела чуо рафалну паљбу која је долазила из правца мотела, а када је дошао до мотела видио је тијела убијених 5 до 7 особа, међу којима мисли да је било и женских тијела. Свједок је изјавио да је, по његовој процјени, било сигурно око 30 убијених цивила и војника српске националности“, наведено је у записнику.

У судском записнику наводе се искази више свједока, који су видјели шта се дешавало на овој локацији. Један од њих је рекао, да је прије довођење заробљеника код мотела била ископана масовна гробница. Призор који је наведени свједок затекао био је веома потресан. Испред тог хотела је видио постројене у један ред цивиле, жене и мушкарце, различите животне доби.

„Свједок је изјавио да оно што је видио јесте да ти војници најприје туку рукама, ногама, пушкама једног мушкарца, а кад су га „добро“ пребили један од војника га убија испаливши више хитаца из аутоматске пушке, одмах након убиства један багер „кашиком“ купи леш и истреса леш у једну већ раније ископану рупу. Овакав поступак је поновио још три пута. Свједок је видио четири оваква убиства и све су у питању били мушкарци, јер су жене биле на крају строја“, стоји у записнику.

У записнику је наведено, да је један свједок видио Дудаковића у колима у непосредној близини мотела, како испитује неколико заробљених српских војника, да би убрзо након тога дао јасну наредбу да буду стријељани. Из Републичког центра за истраживање рата и ратних злочина поручују да осам хиљада страница документације о злочинима Атифа Дудаковића и других, те 15 локација масовних и 208 појединачних гробница – потврђују размјере злочина.

– Злочини су чињени на најбруталнији начин. Имате у документацији, коју ми посједујемо и коју смо доставили надлежном тужиоцу, описане егзекуције, односно стријељања лица на начин да сви који су били заробљени као војна лица или као цивили, посебно ако узмемо у виду локацију испред мотела у Петровцу, говори о томе да је постојала јасна намјера етничког чишћења српског народа са тих простора – рекао је Милорад Којић, директор Републичког центра за истраживање рата, ратних злочина и несталих цивила.

Којић подсјећа, да је утврђена основана сумња за кривично дјело злочин против човјечности, које подразумијева етничко чишћење, а да бруталност злочина захтијева најстрожу казну. Пуштањем Дудаковића на слободу, сматра Којић, суд се умијешао у исход поступка, те осумњиченима омогућио да утичу на свједоке како пресуда не би задовољила правду.

РТРС

Тагови:

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.