СЈЕЋАЊЕ НА МИТРОПОЛИТА НИКОЛАЈА: Просветитељ, градитељ и обновитељ, хуманиста, заштитник обичних људи

ИСКРА на Фејсбуку
Фото: Срна

Фото: Срна

Блаженопочивши митрополит Николај био је просветитељ, градитељ и обновитељ, велики хуманиста и заштитник обичних људи, али, изнад свега, прави домаћин – истакнуто је на сједници сјећања, која је одржана у фочанској Богословији. Професор Богословског факултета Милан Радуловић наглашава да је митрополит Николај историјска личност и да је његова величина у једноставности.

„Осим патријарха Павла, никад нисам видио једноставнијег човјека од нашег митрополита“ , рекао је Радуловић, који је од 2004. до 2007. године обављао функцију министра вјера у Влади Србије.

Он наглашава да се митрополит бринуо за сваког човјека око себе – „да свако чељаде које је у његовом духовном озрачју буде утопљено и нахрањено, да напредује у знању, али једнако тако да свако треба да зна гдје му је мјесто у заједници и шта му је дужност“.

„Понекад сам га доживљавао као домаћина цијелог српског народа, а не само као нашег домаћина. Тај старински ред – `домаћинлук` јесте темељ на којем почива ова установа и ова епархија“, напомиње Радуловић.

Он подсјећа да је митрополит основао Средњу богословску школу и Богословски факултет у Фочи и да је покренуо обнову најстарије Богословије у Крки, за коју је са поносом говорио да је прва регуларна богословска школа код Срба.

„Са великим поносом наглашавао је да је Богословски Факултет у Фочи наслиједио сарајевску Богословију, која је прва висока школа српског народа у БиХ, па је сходно томе овај факултет матица цијелог Универзитета“, наводи Радуловић.

Митрополит Николај, свједочи он, није узимао плату, већ је остављао у Фонд за стипендирање студената.

Директор Дирекције за вјере у Влади Републике Српске Драган Давидовић истакао је допринос митрополита за увођење вјеронауке у основне школе, као и његов хуманитарни рад, док је начелник општине Фоча Радисав Машић нагласио да је захваљујући митрополиту овај град постао центар духовности српског народа у БиХ.

На сједници сјећања говорили су и градоначелник Источног Сарајева Ненад Самарџија, проректор Универзитета у Источном Сарајеву Дејан Бокоњић и декан Богословског Факултета Дарко Ђого.

Предсједник Асоцијације „Ствараоци Републике Српске“ Момчило Крајичник постхумно је додијелио призање ове асоцијације „Октобарска споменица 1991. године“ митрополиту Николају, које је примио владика захумско-херцеговачки Григорије, који је, такође, награђен истим признањем.

Срна

Тагови: ,

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.