РАСПРАВА О СТАТУСУ: Супротстављени ставови о Суторини

ИСКРА на Фејсбуку
Фото: Срна

Фото: Срна

У организацији Уставноправне комисије Представничког дома ПС БиХ, данас је организована јавна расправа о статусу Суторине, на којој су изнесена опречна мишљења представника институција БиХ, те академске заједнице и цивилног друштва ФБиХ о томе да ли ова територија припада БиХ или Црној Гори.

Замјеник предсједавајућег Комисије за државну границу БиХ Жељко Обрадовић истакао је током јавне расправе у згради парламента БиХ у Сарајеву да је ова комисија једногласна у закључку да Суторина припада Црној Гори.

„Активности утврђивања границе кренуле су још 2001. године, док је Црна Гора била у саставу СРЈ, и трајале су све до краја 2014. године“, подсјетио је Обрадовић.

Према његовим ријечима, основни документи за одлучивање Комисије били су Дејтонски мировни споразум и мишљење Бадинтерове комисије, према којима је Суторина саставни дио Црне Горе.

„Све репулике бивше Југославије прихватиле су мишљење Бадинтерове комисије“, истакао је Обрадовић, наводећи да комисије БиХ и Црне Горе за утврђивање границе никада Суторину нису идентификовале као проблем.

Заговорници идеје да Суторина треба да припадне БиХ у аргументацији својих ставова позивају се на границе утврђене Берлинским конгресом из 1878. године, које је признало и Предсједништво АВНОЈ-а.

На ове границе позива се и предлагач парламентарне резолуције о Суторини, која је и довела до данашње јавне расправе, посланик СДП-а у Представничком дому Парламенатрне скупштине БиХ Денис Бећировић.

„У случају Суторине и Крушевице, дошло је до својеврсне преваре и не смијемо дозволити да у органима БиХ буде верификована граница којом би ова територија припала Црној Гори“, истакао је Бећировић.

Према његовим ријечима, уколико БиХ жели искрене и пријатељске везе са Црном Гором, мора имати чисте рачуне, узимајући у обзир и питање Суторине.

Границе утврђене Берлинским конгресом аргумент су и Академске грађанске иницијативе за враћање Суторине и Крушевице у састав БиХ, чије је ставове изнијела Азра Куртчехајић-Бошковић.

„Црна Гора није остварила посјед над Суторином и БиХ има право да тражи од Црне Горе враћање Суторине или да затражи правду пред Међународним судом правде у Хагу“, навела је Куртчехајић-Бошковић.

Академска грађанска иницијатива за враћање Суторине и Крушевице тражи од парламента БиХ да усвоји резолуцију о Суторини и заузме став да полазиште од којег треба кренути у утврђивању граница буду границе утврђене на Берлинском конгресу на које се позвало и Предсједништво АВНОЈ-а.

Више говорника указало је и на економски моменат враћања Суторине у састав БиХ, чиме би БиХ дошла до другог излаза на Јадранско море.

Приједлогом резолуције о Суторини, Дениса Бећировића, од Представничког дома Парламентарне скупштине БиХ тражи се да се Приједлог уговора о граници између БиХ и Црне Горе, који је почетком новембра прошле године утврдио Савјет министара БиХ, оцијени неприхватљивим, неутемељеним и штетним.

Наведеним уговором, Суторина остаје у трајном саставу Црне Горе и дефинише се граница која ће на терену бити обиљежена у року од три године од ступања на снагу уговора.

Граница се, према том уговору, протеже од тромеђе БиХ, Црне Горе и Србије на сјеверном дијелу, до тромеђе БиХ, Црне Горе и Хрватске на јужном дијелу.

Срна

Тагови: , , , , , ,

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.