ПОМОЋНИК ХАШКОГ СУДИЈЕ ПРИЗНАО: Није било доказа за геноцид у Сребреници!

ИСКРА на Фејсбуку

Хашки трибунал (Фото: РТС)

Хашки трибунал нема доказа о састанку војног врха Републике Српске, на којем је наводно договорено извршење кривичног дјела у Сребреници. То је јавно, прије неколико дана, признао Јонас Нилсен, сарадник судије Хашког трибунала Алфонса Орија, предсједавајућег Судског вијећа, које је у првостепеном поступку осудило генерала Ратка Младића на доживотни затвор. Нилсен се, на предавању у Институту Асер, није устручавао да каже да се, умјесто доказа, прибјегло закључивању на основу претпоставки.

Доживотни затвор и осуду за геноцид у Сребреници генералу Ратку Младићу Хашке судије засновале су на претпоставци. Не располажу писаном одлуком, па чак ни забиљешкама, али су пресудили за удруживање у циљу извршења наводног геноцида у Сребреници на основу претпоставке о наводном састанку војног врха Републике Српске 12. јула 1995. године, на којем је договорено извршење кривичног дјела.

Спекулише Нилсен у свом обраћању и да ли је била ноћ или дан када се наводни састанак одржавао, па тврди да су доказали да је било присутно сво војно руководство. Потом признаје: „Није било састанка на којем је договорено извршење тог дјела. Опет понављам, није било писане одлуке, није било војних састанака или било чега сличног. Некако смо морали све сазнати из промјене става и понашања свих оних који су били укључени. Судије су се бавиле класификацијом – шта је било речено одређени дан, о чему је разговарано увече и о чему је разговарано дан касније, а нарочито је било важно присуство неких свједока инсајдера који су касније свједочили.“

Тим одбране генерала Младића тврди да је без иједног доказа судско вијеће уважило паушалну тврњу хашког тужилаштва о наводном састанки одржаном 12. јула у команди Братуначке бригаде. Нема доказа ни за тврдњу да је на том састанку донесена одлука о погубљењу војно способног становништва, осим реченице свједока тужилаштва Момира Николића, који тврди да је, чекајући наводни састанак, од извјесног Поповића чуо да ће заробљеници бити погубљени.

– О чему могу причати 12. јула ујутру, кад је историјска чињеница да Војска Републике Српске тада није имала ниједног заробљеника, а није почела ни евакуација из Поточара, али ето важи се изјава Момира Николића – каже Миодраг Стојановић, адвокат у тиму одбране генерала Ратка Младића.

Адвокат тима одбране Драган Иветић подсјећа да је Тужилаштво у пресуди признало да нема доказ за овај елемент, а да је сада „човјек који је радио за судско вијеће то и јавно изнио“.

Нилсен је потврдио и да је, након што је прије Младића и генерал Војске Републике Српске Радислав Крстић осуђен за геноцид у Сребреници, ово кривично дјело требало опет доказивати, што није учињено. Право и правда након овог скандала подразумијевале би да Механизам за међународне кривичне судове, насљедник Трибунала преиспита већ донесене пресуде

– Ово је тема у којој морају да учествују најодговорнији људи Републике Српске и Србије и најбољи правни стручњаци. Основна ствар је да се обори теза о постојању плана – сматра Миломир Савчић, предсједник Борачке организације Републике Српске.

Нилсеново јавно признање пресуде без доказа за тим Младићевих адвоката ваљан је аргумент за припрему одбране у другостепеном поступку. Но, пракса Хашког суда упозорава да признање Оријевог сарадника само по себи не значи ништа, ако за право и правду мјеста не буде ни у Механизму за међународне кривичне судове.

РТРС

Тагови: ,

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.