ПЕТРОНИЈЕВИЋ: Ако се докаже да Караџић нема везе са Сребреницом – биће мања казна

ИСКРА на Фејсбуку

Фото: РТРС

Претрес због жалбе у предмету Радована Караџића пред Међународним резидуалним механизмом за кривичне судове у Хагу /Хашки механизам/ биће одржан у понедјељак и уторак, 23. и 24. априла.

Одбрана се нада да ће успјети да докаже непостојање везе Караџића са дешавањима у Сребреници, што би утицало на висину пресуде.

Члан Караџићевог тима одбране адвокат Горан Петронијевић истиче за Срну да ће на овом претресу усмено бити презентовани ставови одбране и тужилаштва о међусобним жалбама и одговорима.

„Највећу наду полажемо управо у прекид било какве везе Караџића са догађајима у Сребреници.

Јер, ако се то докаже, а ми сматрамо да смо то показали и доказали и да сада само са правног становишта преиспитујемо одлуку првостепеног већа, онда они не могу остати без интервенције у висини пресуде“, појашњава Петронијевић.

Он наглашава да се одбрана сада не бави базом злочина о Сребреници, него инсистира на недостатку индивидуалне везе, односно везе индивидуалне одговорности Караџића са функције на којој је био и неких значајних навода из првостепене пресуде, првенствено о Сребреници.

Петронијевић наводи да је акценат на недостатку узрочно-посљедичне везе и било какве улоге или сазнања Караџића о Сребреници.

Он подсјећа да се у фази првостепеног поступка одбрана бавила Сребреницом као базом злочина, односно разбијала читаву причу о Сребреници и тражила да се, између осталог, утврди шта се догодило, као и колико је људи тачно страдало.

Петронијевић наводи да је циљ био да се покаже да та прича о огромном броју убијених у Сребреници није тачна, да је број знатно мањи, те да су у њега убројани сви који су страдали у сукобима, засједама, међусобним обрачунима, као и они који су погинули током 1992, 1993 и 1994. године на том простору.

„Тада смо се бавили недостатком било какве геноцидне намере или било чега, као и оповргавањем саме квалификације тог дела као злочина геноцида. То смо све радили у првостепеном поступку“, напомиње Петронијевић.

Сада у овом поступку одбрана се углавно бавила прекидом индивидуалне одговорности, односно везе између индивидуалне одговорности Караџића и оног што судско вијеће сматра да се десило.

Петронијевић објашњава да одбрана сада учвршћује став првостепеног судског вијећа у вези са ослобађањем Караџића од оптужби за наводни геноцид у општинама, сматрајући да је он апсолутно исправан, али исто тако напада њихове ставове у осуђујућем дијелу пресуде.

Он је напоменуо да ће послије овог жалбеног претреса услиједити само статусне конференције све до изрицања коначне пресуде, што би, према предвиђањима одбране, могло услиједити до краја године.

Говорећи о жалбеном претресу, Петронијевић је објаснио да је то процедура усменог изјашњавања, која је само једна врста кратког изношења већ познатих ставова одбране и тужилаштва.

„Презентација ће бити релативно кратка, односно, према нашим информацијама, три часа за тужилаштво и три часа за одбрану. Можда, евентуално, уз неко још додатно разјашњење, ако судском већу буде потребно“, наводи он.

Презентацију жалбе ће у једном дијелу изнијети главни Караџићев адвокат Питер Робинсон, а у другом ће то учинити сам Караџић.

Претрес због жалбе у предмету Радована Караџића пред Хашким механизмом заказан је за понедјељак и уторак, 23. и 24. априла.

Претрес ће бити одржан у судници и згради Хашког механизма, у складу с налогом о распореду који је издало Жалбено вијеће.

Жалбени претрес ће почети уводном ријечју Теодора Мерона, предсједавајућег судије у том предмету, након чега ће Караџић и тужилаштво изнијети своје усмене аргументе о жалби.

Караџић је у децембру 2016. године уложио жалбу Хашком трибуналу на пресуду, према којој је осуђен на 40 година затвора.

РТРС

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.