ОЗБИЉНА ПРЕТЊА: Отварају ли исламисти фронт на Балкану

Фото: Политика, Бета

Фото: Политика, Бета

Терористички напад на полицијску станицу у Зворнику у ком је нападач Нердин Ибрић свесно кренуо у смрт у први план је поново избацио питање џихадизма и опасности од радикалног исламизма унутар БиХ, али је под лупу ставио и рад кључне безбедносне службе за борбу против ове опасности – обавештајне. У терористичком нападу у понедељак увече убијен је полицајац Драган Ђурић. У нападу, који је тема свих светских медија, рањени су полицајци Жељко Гајић и Стево Миловановић.

Ибрић, који је током напада узвикивао „Алаху екбер”, ликвидиран је приликом размене ватре са полицијом. Након напада, по налогу Тужилаштва БиХ, које је формирало специјални тим за истрагу, ухапшен је Авдулах Хасановић који се, како тврде медији у РС, интензивно дружио са Ибрићем. Хасановић је хапшен и раније због сумње да је припадник Исламске државе (ИД). Медији пишу да је Хасановић припадник селафијског покрета који је до прошле године боравио у Сирији, а да је био чест гост на предавањима Јусуфа Барчића и Нусрета Имамовића, вођа вехабијске заједнице.

Високи представник међународне заједнице у БиХ Валентин Инцко рекао је да је Обавештајно-безбедносна агенција (ОБА) у петак упозорила полицијске агенције на могући напад. Директор Дирекције за координацију полицијских тела у БиХ Мирсад Вилић потврдио је да, осим информација да ће на један од објеката у БиХ бити извршен напад, те да то може бити и полицијска станица, безбедносне структуре нису знале где и кад ће се то десити.

Милорад Додик, председник РС, каже је имао увид у информацију ОБА БиХ и да је то начелна информација.

„Реч је о циркуларном писму послатом свим институцијама у БиХ, у ком пише да је могуће да се, због хапшења неких који је требало да иду у Сирију, на подручју БиХ може очекивати терористички напад. Толико о употребној вредности тог акта. ОБА, која као алиби шаље информацију општег карактера, није нам потребна”, истакао је Додик. Председник РС нагласио је да је Влада РС затражила, а и он подржао, да у наредна три дана буду процењени капацитети полиције РС да се супротстави тероризму. „Оно што буде недостајало биће уведено! Сада нас нико више не може зауставити”, поручио је Додик и подсетио да је обавештајна структура „истргнута из ткива” Српске и да то доводи до недовољних информација.

„Имамо ОБА и наводно безбедносне структуре БиХ које више прате овде људе у власти шта раде него што се баве тероризмом, док цели свет показује прстом на БиХ”, истакао је Додик. Он каже да у складу са Уставом, Српска може да развија све своје полицијске структуре. „По Уставу БиХ, Српска има и обавештајну службу”, истиче Додик.

Безбедносни експерти из РС сматрају да се ОБА не бави заштитом уставног поретка, јер би се иначе бавила и заштитом РС и да постоји потреба да се Српска сукоби са реалним претњама. У нападу на полицијску станицу у Бугојну 2010. погинуо је полицајац Тарик Љубушкић. Годину дана касније Мевлид Јашаревић рањен је након што је пуцао на Амбасаду САД у Сарајеву и при томе ранио једног полицајца. После напада у Бугојну, директор ОБА Алмир Џуво изјавио је да у БиХ вреба опасност од око 3.000 потенцијалних терориста. О томе да је БиХ жариште радикалних исламиста и терористичка претња за цели свет, говори се годинама. Мирсад Кебо, бивши потпредседник ФБиХ, почетком ове године Тужилаштву БиХ доставио је десетак хиљада докумената у којима је неке бивше и још актуелне званичнике у Сарајеву довео у везу са довођењем муџахедина у БиХ и злочинима које је одред „Ел муџахид” –  први Ал Каидин одред у Европи – починио над Србима. Иако је Кебина пријава брзо одбачена, експерти и медији брујали су о томе да је БиХ расадник терориста и да нема терористичког напада у свету који нема корене у БиХ.

„Да није било Дејтонског мировног споразума, терористички напад 11. септембра вероватно би био испланиран у БиХ, а не у Авганистану”, оценио је 2008. амерички дипломата Ричард Холбрук. После напада на САД 11. септембра 2001, високи представник у БиХ Волфганг Петрич написао је да „нема доказа да је БиХ била база Ал Каиде”, а његов садашњи колега Валентин Инцко оценио је да вехабије из БиХ „не представљају опасност за Европу”.

Један од утицајнијих америчких експерата за терористе у БиХ Еван Колман, међутим, тврди да они који негирају активности Ал Каиде на Балкану „или лажу или немају појма о чему говоре”. Ширење милитантног исламизма из Авганистана, Египта, Ирана и Саудијске Арабије на делове света попут Балкана није случајност. Експерт за Балкан Гордон Бардош оценио је недавно да је за овај феномен важан елемент обилата новчана подршка тврдокорних исламиста, који финансирају извоз екстремних ставова у друге делове света. По неким проценама, само су Саудијци на конто финансирања „исламских активности” у БиХ од 1992. до 1998. потрошили милијарду долара. Милитантни исламисти подржавају напоре радикалних исламиста у југоисточној Европи кроз мрежу „невладиних организација”, а ЦИА процењује да једна трећина НВО из БиХ које раде у свету има терористичке везе или запошљава особе с терористичким везама. ЦИА је 1996. утврдила да је Алија Изетбеговић „био на иранском платном списку” и да је, током само једног сусрета, од иранских агената примио 500.000 долара. Име Алије Изетбеговића је незаобилазно у свакој комбинаторици о прапочецима исламизма у БиХ. Којим би путем, по његовом мишљењу, БиХ требало да иде, недвосмислено је објаснио у свом политичком манифесту „Исламска декларација”. Безбедносни стручњаци оцењују да је кључ у ономе ко управља младима и активира их по потреби. Додају да напад у Зворнику није изолован случај и да га треба посматрати у глобалном џихадистичком тероризму.

Политика

Тагови: , , , ,

?>