ОБРАЂУЈЕ 100 ДУНУМА ЗЕМЉЕ: Тек пунољетни Митровић, вриједни ратар са двије дипломе!

ИСКРА на Фејсбуку
Фото: РТРС

Фото: РТРС

Јовица Митровић из семберског села Црњелово обрађује 100 дунума земље. Производи купус, паприку и лубенице, а има само 19 година.

Иако је остао на селу, овај вриједни младић није запоставио школовање. Завршио је двије школе, техничку и медицинску.

Јовица Митровић наставио је традицију дједа и прадједа који су обрађивали земљу и били угледни домаћини у том дијелу Семберије. Тако млад, а показује велику љубав према семберској равници  исту ону коју су имали његови преци. Прије неколико година дошао је на имање Марије Крстић, очеве тетке, која живи сама.

Јовица каже да је од малих ногу желио да буде самосталан, да има „свој динар и да буде свој домаћин“. У Обарској има баку која нема дјеце и помаже јој у вођењу домаћинства.

Овај вриједни младић обрађује земљу у Обарској, али и у Црњелову, јер његови не могу, пошто је очево имање велико.

У Црњелову има под пшеницом 20 дунума, а јечма 10 дунума, а ту су и површине намијењене за лубеницу, дињу, поврће…

Каже да чека исплату подстицаја за прошлу годину, који би му итекако олакшали прољећну сјетву. Бака Марија с поносом истиче да њено домаћинство неће бити угашено након Јовичиног доласка.

– Никада га не требам будити. Он устаје у четири ујутро и иде на пијацу пола године. Вози једну, па другу робу. Такав му је био и дјед и прадјед, то су били некад најврједнији и најмоћнији људи у селу – каже бака Марија Крстић.

Да би ово домаћинство наставило путем напректа, Јовица каже да планира да се ожени, како каже, за коју годину, „у што краћем року“.

– Ако будем чекао 30 годину, ко што није чича ожењен и многи други, онда ми прође живот. Најбитније је да је паметна и вриједна, а све остало, научићу је – увјерен је овај деветнаестогодишњак.

Јовица није запоставио школовање. У Техничкој школи „Михајло Пупин“ завршио је смјер металостругара, а у међувремену постао је и медицински радник.

– Послије сам уписао ванредно медицинску школу. Прије, наши стари, мој дјед, прадјед, стекли су много радећи на земљи,  али су се и напатили – каже Јовица.

Каже да свакодневно користи Интернет, али само накратко да би се информисао у вези са ратарством и школовањем. Његово опредјељење да остане на селу примјер је и другима како и ратарство може да постане бизнис и младом човјеку обезбиједи перспективну будућност.

РТРС

Тагови: , ,

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.