ЊЕГОВА СЕ НАЈДАЉЕ ЧУЈЕ: Сто јада на Кусту, јер његова „бомба“ брани српску прошлост

ИСКРА на Фејсбуку

Фото: Спутњик/Владимир Астапкович

Неее, заграктали су и звани и незвани — неки чак и само због тога што је у питању Кустурица Емир — не дирајте нам прошлост. Нашу. То чувамо. Да бисмо сачували нашу, морамо да фалсификујемо вашу. Мантра деведесетих мора опстати. Све остало је колатерална штета. И зато сто јада на Кусту. Јер се његова најдаље чује. Највише понавља. Најбоље памти.

Кустурица је као со. Може и без, али је бљутаво.

И баш је тако. Ко сумња, нека упали било који канал на ТВ, купи било које новине, отвори било који веб-портал, проведе барем неколицину минута на некој од друштвених мрежа.

Покушамо ли — макар хипотетички, мада је то у његовом случају немогуће — да га не посматрамо само кроз филмове, одакле парафразирасмо и чувену реплику, овај човек је ходајући доказ да ватра постоји, да тај пламен неке греје и без буковине у шпорету, неке опрљи па се замисле, а неки сагореше изнутра, упркос ромингу.

То је сврха ватре. То јесте накана уметника. Ако му — укуси и ставови су различити — неко некад можда може оспорити учињено, статус уметника му нико не може одузети. Он то, уосталом, свакодневно потврђује. Па и на прослави четврт века Републике Српске.

Кад заболи — „Не дам!“

Није му била потребна бомба, па да разори учмалу регионалну јавност самозаробљену у нечему налик подруму из његовог „Подземља“. Закржљалих мозгова, због лењости и навике на деведесете, дежурни „чувари мира“ скочили су ђутуре на ову „лутајућу енциклопедију“ — само због његовог сна.

Па зар уметнику одузети могућност да машта? Чије је, ако не уметниково, да саопшти истине које боле, и Њега и Њих? Неће ваљда политичари и невладини трбухозборци бринути о духу нације?

На крају крајева, зашто и Србину одузети могућност да машта? Кад ти покраду све, онда барем не даш сан о срећи. Не даш на ђедове и унуке. Не даш жељу за слободом и заштитом, ону вековну вертикалу која је тај народ одржала на овом белом дуњалуку!

Говорник је у томе више него успео. Било је довољно да са бине, речима, наслика малу бомбу која вири из џепа, па да јастребови жељни крви хорски запевају како је „на овим просторима“ доста крви.

Неће моћи. Ни проћи. Сунце ће у овом граду — да опет парафразирамо реплику из његовог филма — кад-тад засјати како треба.

Прошлост као буквални залог свега

Куста — како другачије ословљавати човека са којим су и они који га никад срели нису на Ти — (опет) је ударио тамо где треба. Изоштрио је, у маниру прашког ђака, праву слику стварности.

То што они насупрот њему мисле да је ударац у прошлост светиња, не разликује се много од Кустиног става о прошлости. Разлика између њих је цивилизацијска.

Они под прошлошћу подразумевају накалемљену „истину“ из деведесетих која им је донела свакојаке синекуре и тај поклоњени им ратлук од живота желе да им потраје што дуже. Он пак под прошлошћу мисли на историју народа, на све патње, на зној и озебле табане, и понајвише на кости које не смеју и неће бити заборављене.

И мора бити заштите. Прошлости од заборава. Будућности од фризираних истина и насилно наметнутог наслеђа. Садашњости од ратних профитера под маском антиратних алтруиста.

Наша невоља је, завапио је том приликом Куста, што се данас прошлост уважава само код оних који имају атомску бомбу и ових малих чија се елита богати безусловно извршавајући наредбе, претварајући се тако у Луциферове шегрте.

Они у ромингу су већ у овом делу говора почели да пишу саопштења. Неки од њих и да смишљају како да потроше новце. Зна се које новце.

„А ја све чешће гледам у небо пошто, како рекох, оно зна, и тихо, да ме нико не чује, говорим: ’О Боже, дај и мени једну онако малу згодну бомбицу да је стрпам у џеп и не да је бацим некоме, не дај боже, не треба ми то, него да је виде док вири из џепа, а ја да се правим луд. Као није важно. Нека је нек стоји. Не једе хљеба‘. Да им тако изведем доказ и да уваже наше страдање и да зауставим причу којом су, по својим фалсификатима, од једног жртвованог народа направили злочинца…“

Неее, заграктали су и звани и незвани — неки чак и само због тога што је у питању Кустурица Емир — не дирајте нам прошлост. Нашу. То чувамо. Да бисмо сачували нашу, морамо да фалсификујемо вашу. Мантра деведесетих мора опстати. Све остало је колатерална штета.

И зато сто јада на Кусту. Јер се његова најдаље чује. Највише понавља. Најбоље памти.

Џаба им. Деведесете су, сад је и чињенично проверено, само гласина.

rs.sputniknews.com, Ненад Зорић

Тагови:

3 коментара

  1. ПЕНЗИОНЕР каже:

    ПРОФЕСОРЕ! СВАКА ВАМ ЈЕ НА МЈЕСТУ!

    ПОЛУПИСМЕНИ НЕ ЗНАЈУ НИ ШТА ЈЕ ИМЕНИЦЕ А КАКО ДА ЗНАЈУ ШТА ЈЕ МЕТАФОРА!

    А, КАО ШТО САМ ВЕЋ НЕКОЛИКО ПУТА КОНСТАТОВАО,: ВАШЕ МИСЛИ ТРЕБА ДА У ЂУ У УЏБЕНИКЕ, КАО ОНАЈ: „НАУКА О ДРУШТВУ“.

    И ВРИЈЕМЕ ЈЕ ДА СВОЈЕ ЗНАЊЕ ПРЕТАЧЕТЕ У ПОРЦИЈЕ ИЗ КОЈИХ ЋЕ МЛАДИ, ПА И МНОГИ СТРИЈИ – МОЋИ ДА УЧЕ!

    ХВАЛА ВАМ ШТО СТЕ СВАКОГА ПОСТАВИЛИ НА ЊЕГОВО МЈЕСТО!

    ХВАЛА ВАМ ШТО ЧИСТА ОБРАЗА ГЛЕДАТЕ ОКО СЕБЕ И ИСТИНОМ БЛИЖИТЕ БУДУЋНОСТ!
    СВЕ ВИШЕ ВЈЕРУЈЕМ ДА ЋЕ ВАШ ИНСТИТУТ, ПА И ВАША АКАДЕМИЈА ПОСТАТИ РАСАДНИК ЧИСТОЋЕ И ЗДРАВОГ РАЗМИШЉАЊА ПА И ДЈЕЛОВАЊА!

    МОЛИМ ВАС, САМО НАСТАВИТЕ ТАКО!

    И ХВАЛА ВАМ ШТО МЛАДИМА КОЈИ ДОЛАЗЕ НУДИТЕ НАДУ!

  2. sasa каже:

    Cini mi se da ce dolaskom Trampa doci i do velikog pretumbavanja u kojekakvim sluzbama. Ocito da mnogi hoce da „operu“ svoju proslost, a i pare.. jer niko ne zna sta ce nova CIA (Cija snajka Cija) da uradi, ciji dosije ce da isceprka iz arhive!
    Tako namah uhapsise Haradinaja, svaki dan pisu o ubistvu Djindjica, cujemo da je Kostunica pustio albanske ratne zlocince, pominju se ubistva Buhe, Pavla Bulatatovica, Curuvije itd. itd… pa sve do one nesrecne pevacice iz Borce.
    Kakva je uloga tzv. bosanskohercegovackih lidera u globalnom i lokalnom terorizmu? Mozda nikakva, mozda mala.. a mozda velika? To cemo tek da vidimo.
    Anyway, ako hoces da te neko stiti od hakera, zaposlis vrhunskog hakera. Prosto ko pasulj.
    Tramp je zaposlio vrhunske top generale, najbogatije na svetu biznismene, bankare Goldman Saxa… i bivseg sefa CIA! Cija snajka Cija!
    Najpoznatiju TV stanicu na svetu, udarnu pesnicu odlazece Cije, Tramp je juce nazvao „FAKE“, sto bih ja sa engleskog slobodno preveo kao – toalet solja!
    Mislim da je buducnost vec pocela.

  3. marija каже:

    Kusta, šta god bih napisala, već je rečeno, i ono : Kusta kralju, care, legendo!!! Sve si to i još više od toga. Ti si stijena, ljudina, gromada ljudska. Nikog se ne bojiš, ne šapćeš, jekneš, Kusta, – brda odjekuju u ovoj sramnoj tišini, ti se čuješ. Tvoja se riječ čuje, sluša i pamti.
    Kad si ono opisivao svog oca želim ti reći, ne trebaju mu cipele kako si ih ono lijepo i nježno, prepun ljubavi opisivao u knjizi. Tako je velik tvoj otac, samo veliki čovjek može roditi takvog sina. Sad on negdje na nebesima, ponosan na tebe, kaže tvojoj majci : Čuli, bona, ono naš Emir grmi?!“
    Ili, kako bi rekao Z.Prilepin:Da me je nosila druga majka i rodio drugi otac – sve bi možda, bilo drugačije.
    Hvala tvojim roditeljima što su te rodili i vaspitali.

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.