НИКИФОРОВ: Међународна комисија да истражи догађаје у Сребреници

ИСКРА на Фејсбуку
Фото: НСПМ

Фото: НСПМ

Приједлог предсједника Републике Српске Милорада Додика да буде формирана међународна комисија која би објективно истражила ратне догађаје у вези са Сребреницом је добар, али западне земље нису много заинтересоване да се установи истина, сматра директор Института словенских студија Руске академије наука Константин Никифоров.

„Треба истражити све те догађаје и поједине групе то покушавају да истраже, али, нажалост, ту је толико много политике да је веома тешко постићи објективан приступ.Већ има много разних политичких слојева. Али, идеја је апсолутно исправна и требало би дати приступ свим документима и експертизама које су извршене“, рекао је Никифоров за „Спутњик“.

Он не вјерује да ће друга страна на то пристати, али и напомиње да је код њих већ све одлучено, што потврђује енглеска иницијатива о резолуцији о Сребреници.

„Прије тога у Хагу је донесена одлука да је у Сребреници био `геноцид`. Код њих је све јасно и нису баш заинтересовани да се установи истина“, истакао је Никифоров.

Никифоров истиче да ни он као, како каже, обичан историчар, не располаже са довољно података да може да донесе суд о догађајима у Сребреници.

„Кад би била формирана међународна комисија коју нико не би ометао и у чији се рад нико не би мијешао то би била добра идеја. Али већ је унапријед све проглашено `геноцидом`, видите да сад хоће да објаве и дан сјећања на Сребреницу“, истакао је Никифоров.

Он је нагласио да се не смије „трчати испред руде“, него да треба прво све разјаснити, а онда проглашавати те дане сјећања.

Никифоров, који је деведесетих година прошлог вијека одлазио у БиХ, каже да је незамисливо да је тадашње руководство Републике Српске могло да изда наредбу за такав злочин.

Он је навео да су догађаји у вези са Сребреницом били трагедија и муслиманског и српског становништва, али да многа питања и даље остају отворена, па умјесто да се све истражи како ваља, та прича се претворила у политичку игру.

Никифоров, који је некада писао говоре за Бориса Јељцина, напомиње да, кад је ријеч о Сребреници, треба раздвојити хуманитарну и политичку компоненту.

„То што су тамо страдали људи свакако је тужно, али је чињеница и да су од тога касније направили велику политику“, рекао је Никифоров, наводећи да се Сребренице увијек присјете и „извуку из сандука“ када затреба да постигну неку корист, умјесто да се установи шта се стварно тамо десило.

Он је навео да у вези са Сребреницом остају многа отворена питања и није све у вези са догађајима на том подручју тако јасно и недвосмислено.

„Чини ми се да сва политичка халабука око Сребренице замрачује чињеницу саме трагедије која се тамо догодила, притом не само муслиманског, већ и српског становништва. Уместо те истине, све то се претворило у елемент велике игре“, сматра Никифоров.

Он указује и на упорна настојања неких сила да Србима „пришију“ епитет „геноцидног народа“ како би оправдале оно што су саме чиниле на простору Балкана деведесетих година прошлог вијека, те оцјењује да је то „благо речено недостојно понашање“.

„А како назвати оно када су бомбардовали територију прво Републике Српске, па онда и СР Југославије? Ако су Срби били за све криви испада да си онда могао да их бомбардујеш. Не само Сребреница, него сви догађаји око бивше Југославије су у извјесној мјери повезани са том идејом, све те концепције које су се појавиле попут хуманитарне интервенције“, навео је Никифоров.

Срна

Тагови: , ,

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.