НЕМА ПРАВДЕ: До када ће злочини над сарајевским Србима чекати казну

ИСКРА на Фејсбуку
Фото: mistralbg.com

Фото: mistralbg.com

Починиоци злочина над осам војника бивше ЈНА у ратном Сарајеву 22. априла 1992. године, који су заробљени и стрељани у Великом парку у центру града на очиглед бројних пролазника, никада нису откривени, иако су у протеклом периоду из Тужилаштва БиХ стизале потврде да је „саслушан већи број сведока” и да је истрага у том „случају” интензивирана.

У међувремену су пронађени посмртни остаци само двојице војника. Као осумњичени за овај злочин најчешће се помињу припадници озлоглашене јединице „Шеве”.

На истину и правду 23 године не чекају само породице осам војника бивше ЈНА, чека и неколико стотина српских породица са подручја Сарајевско-романијске регије, од којих многе до данас нису ни пронашле своје сроднике, или јесу – па њихови посмртни остаци годинама стоје у спомен-костурницама због односа који према српским жртвама има Институт за нестала лица БиХ. Тај институт је од 2008. године (тада је формиран) до данас идентификовао само 58 Срба, а много више Бошњака, због чега српски званичници желе да процес ексхумације и идентификације несталих поново врате на ниво ентитета.

О томе се, као и о недопустивој неажурности Тужилаштва БиХ кад су у питању злочини који су у последњем рату почињени над Србима у Сарајеву, говорило и јуче у Источном Новом Сарајеву на обележавању Дана несталих Срба Сарајевско-романијске регије. Тим поводом служен је парастос у цркви у Миљевићима и положени су венци испред спомен-костурнице у непосредној близини цркве.

Фото: Политикиа, Фонет

Фото: Политикиа, Фонет

Председник Регионалне координације Организације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила Источно Сарајево Мирко Вранић у изјави за новинаре нагласио је да су породице несталих Срба Сарајевско-романијске регије „огорчене”, да их „боли неправда” и „селективни однос Тужилаштва и Суда БиХ према ратним злочинима”.

Посланика СНСД-а у парламенту БиХ Сташа Кошарац каже да Сарајево и институције власти и правосуђа у том граду воде политику заташкавања, прикривања и некажњавања злочина, чиме дубоко вређају породице жртава и уништавају било какве озбиљне напоре да се успостави помирење и поверење између народа у БиХ.

„Политичко Сарајево треба да одговори на питање где је скоро 400 несталих и убијених сарајевских Срба. На њега треба да одговоре Амор Машовић (дугогодишњи директор Института за нестале) и многобројне друге личности из политике, војске и полиције које су биле или су још у служби најјаче и најбројније странке у Сарајеву (СДА). Позивам их да то учине и да на тај начин обезбеде какву-такву будућност ове земље”, рекао је Кошарац, преноси Срна.

Он је позвао водеће бошњачке политичаре и, како је навео, неке од моћних представника међународне заједнице да престану да утичу на рад правосудних институција које на тај начин поткопавају и урушавају.

„Породице жртава неће престати да траже правду и казну за злочине. Увек ће бити неко ко ће посведочити да је Сарајево град српских стратишта и логора смрти. Увек ће бити сведока за злочин у Великом парку, за убиство српског свата (Николе Гардовића на Башчаршији) за Добровољачку, за касарну ’Виктор Бубањ’ (у којој је био логор за Србе), Централни затвор и Казане, за Пофалиће, Храсно, Алипашино, Добрињу и друга места српског страдања”, поручио је Кошарац.

Политика

Тагови: , , , ,

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.