НАРОДНО ГРАДИТЕЉСТВО: Полубрвнаре из Велике и Мале Сочанице

ИСКРА на Фејсбуку
Фото: СРНА

Фото: СРНА

Старе полубрвнаре у Новаковићима у Великој Сочаници и Ерићима у Малој Сочаници, у општини Дервента, архитектонски су евидентиране и документоване у оквиру реализације пројекта „Валоризација и документовање народног градитељства на територији западне Републике Српске“.Циљ пројекта јесте прикупљање података, те фотографско и архитектонско снимање старих објеката на територији неколико општина западне Републике Српске.

Директор Јавне установе „Туристичка организација општине Дервента“ Дамир Кљајић наводи за Срну да пројекат реализује Истраживачки центар „Искон“ из Бањалуке.

Дервентска туристичка организација партнер ЈЕ у пројекту за своју општину, уз финанасијску подршку Министарства просвјете и културе Српске.

„У Дервенти су архитектонски снимљене и документоване двије полубрвнаре које потичу с краја 19. вијека“ – појашњава координатор пројекта, архитекта Анђелина Ошап.

Власник полубрвнаре у Новаковићима Миро Ђуричић наводи да је тај објекат подигао Тедо Новаковић, а мајстор је био „извјесни Рашић“ из Шерега, из Велике Сочанице.

„Објекат је коришћен све до средине осамдесетих година прошлог вијека, а од тада је кућа затворена“, напомиње Ђуричић.

Полубрвнару у Ерићима подигао је Лука Ерић, а мајстори су били Јово Ерић и Лазар Ћорић из Мале Сочанице.

Дервента - полубрвнара Ерић

Фото: СРНА

Када је изграђена прво је била покривена ражевом сламом, касније „куруском, даском“, а 1948. године прекривена је „бибер цријепом2 који је и данас на њој.

Међу првима који су промовисали полубрвнаре и старе грађевина јесу новинари из Дервенте Савко Пећић и Ненад Симић, након чега је брвнарама посвећена већа пажња.

„За сваку стару грађевину потомке градитеља вежу лијепе успомене – многи су у њима рођени, у њима су одрастали, из њих одлазили у свијет, али су се и враћали.

И новинари су помогли пишући низ прича и преносећи свједочења људи из тих крајева“ – каже Савко Пећић.

Срна

Тагови: , ,

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.