НАЧЕЛНИК ВИШЕГРАДА: Ћуприја пропада, гдје су потрошени милиони?

ИСКРА на Фејсбуку

Фото: З. Шапоњић

Вишеградска ћуприја у опасности је од урушавања. Плоче се распадају, а вегетација уништава унутрашњост моста. На то упозорава начелник Вишеграда Младен Ђуревић. Пита – гдје су потрошени милиони од донација?

Радовима које је посљедње три године изводила турска агенција „Тика“ мост је доведен у питање! Најважнији радови били су санација стубова. Све је урађено тако што је уз стубове читавом ширином корита насут камен, чиме је ниво корита знатно подигнут, а истовремено смањена пропусна моћ лукова, тврди Ђуревић.

– Ако би се десила поплава из 2010. године, гдје је било четири хиљаде кубика воде у секунди, Ћуприја би дошла у велику опасност. Могло би доћи до урушавања самог моста – упозорава Ђуревић.

Фото: З. Шапоњић

Начелник истиче да се камене плоче којима је мост поплочан послије само неколико година осипају. Замјерке има и на расвјету постављену на мосту. Каже да расвјета на Ћуприји не ради од кад су се извођачи повукли.

Ђуревић пита у шта је све утрошено 10 милиона марака, колико је наводно коштала реконструкција моста. Тврди да прецизне документације о томе нема.

Начелник Вишеграда каже да нема било каквих писаних трагова о томе колико је новца уложено у реконструкцију, те да нико не зна колико је новца плаћено ентитету и БиХ.

Због свега овога, начелник Ђуревић апелује на извођаче радова и турског инвеститора да што прије дођу у Вишеград и реагују, јер се у супротном, каже, ова историјска грађевина може урушити.

Срна

Тагови: , ,

4 коментара

  1. Dragan Cvijan каже:

    Mozda su Turci investirali u „Iz Turske podignuto, iz Turske sruseno, jer nije vise tursko.“

  2. Z. S. каже:

    To što je urađeno sa ćuprijom u Višegradu – ostavlja u nevjerici i zaslužuje uzbunu javnosti. Ogorčenje je razumljivo. Ali, ne razumijem čemu služi najavljeni „apel na izvođače radova“, apel koji će vjerovatno biti ignorisan ili će neki oblik odgovora (eventualni) poslužiti agenciji „Tika“ samo za odgađanje i „razvlačenje“ u vremenu – do zaborava. Nadam se da to nije jedino što će se učiniti. Koliki napor bi zahtijevalo (a i čiji napor?) da se tuže izvođač radova i investitor koji je posao prepustio neodgovornom izvođaču, posebno da se obavijeste Ujedinjene nacije pod čijom je zaštitom stari most? Neko u Višegradu je dužan svojim građanima, državi i istoriji da preduzme i mjere efikasnije od „apela“, dakle one mjere koje su zakonima predviđene. Tužbe bi (jedino one) dovele do toga da se bar neke greške na mostu isprave, da se otkloni sada povećana opasnost od poplave grada, a i da se Višegradu nadoknade štete nastale, ako ni zbog čega drugog, zbog onoga što turizmu grada čine neuspjele, estetski i istorijski neodgovarajuće, intervencije na ćupriji. Sa dobronamjernošću Z. S.

  3. ПЕНЗИОНЕР каже:

    СВАКА ЧАСТ ГОСПОДИНЕ НАЧЕЛНИЧЕ ЂУРЕВИЋУ!

    ВАШЕ КОРЕКТНО АЛИ ЗАСЛУЖЕНО ОШТРО РЕАГОВАЊЕ ЈЕ ОСИМ ВАШЕ СТРУЧНОСТИ СКРЕНУЛО ПАЖЊУ И НА ПРАВОВРЕМЕНОСТ. ЈЕР, У ВИШЕГРАДУ СЕ ОБИЧНО МНОГА ОЗБИЉНА ПИТАЊА МОГУ „ОТВОРИТИ“ ТЕК КАДА ПРОЂЕ ДЕСЕТОГОДИШЊИ РОК О ЗАСТАРИЈЕВАЊУ!
    ОМАЛОВАЖАВАЊЕ СПОМЕН ПАРКА ИВИ АНДРИЋУ, ОДЛАГАЊЕМ ОТПАДА И ГРАЂЕВИНСКОГ МАТЕРИЈАЛА, УПРКОС БРОЈНИМ КРИТИКАМА НИЈЕ ИЗАЗВАЛО РЕАКЦИЈУ ОПШТИНСКИХ ВЛАСТИ КАО НИ ЧИЊЕНИЦА ДА ЈЕ ЈАВНОСТ ОБМАНУТА ДА ЋЕ НА ЋУПРИЈИ БИТИ КАЛДРМА КАО НЕКАД НЕГО ЈЕ ПОСТИГНУТ СУПРОТАН ЕФЕКАТ! А НА БЕСМИСЛЕНО ГОМИЛАЊЕ КАМЕНА ОКО СТУБОВА ВЕЋ ТАДА ЈЕ ГОВОРИЛО О МОГУЋИМ НЕГАТИВНИМ ПОСЉЕДИЦАМА … АЛИ СУ СВЕ КРИТИКЕ ОСТАЛЕ БЕЗ СЛУШАОЦА! . . .

    СВАКА ЧАСТ НА ОВОМ И ОВАКВОМ ПРИСТУПУ ГОСПОДИНЕ НАЧЕЛНИЧЕ ЈЕР САМО ТАКО МОЖЕТЕ САЧУВАТИ ЋУПРИЈУ МОЖДА И У ПОСЛЕДЊИ ЧАС!

    АКО ЈЕ НАДЛЕЖНИ ОРГАН ЗА ЗАШТИТУ СПОМЕНИКА „УНЕСКОА“ БИО ЈЕДИНИ НАДЛЕЖАН ЗА УГОВАРАЊЕ И ПРИЈЕМ РАДОВА – КАКВА ЈЕ ОНДА БИЛА УЛОГА НАШИХ ОПШТИНСКИХ И РЕПУБЛИЧКИХ ОРГАНА!?

    МИСЛИМ ДА ЋЕ АПСОЛУТНА ВЕЋИНА ГРАЂАНА ВИШЕГРАДА, ПА И ОНИХ КОЈИ ВОЛЕ НАШ ГРАД И ОВДЈЕ ДОЛАЗЕ ДА ОДАЈУ ПОШТОВАЊЕ И ЋУПРИЈИ И АНДРИЋГРАДУ, ПОДРЖАТИ ВАШУ АКТИВНОСТ И СА НЕ МАЊИМ ПОШТОВАЊЕМ СТАТИ УЗ ВАС!

    НЕ ТРЕБАЈУ НАМ ПОТПИСИ И ПЕТИЦИЈЕ – МИ ДОВОЉНО ВЈЕРУЈЕМО ВАМА И ВАШИМ САРАДНИЦИМА!

  4. Visegradjanin каже:

    Poštovani, ovo pismo napisao sam i prosledio medijima još 2015. godine. Tada nije objavljeno, a prilažem ga sada ovom tekstu i izjavi načelnika Višegrada.

    TURSKA INVESTICIJA I TROJANSKI KONJ – NA DRINI CUPRIJA
    Godine 2007. na 31. sjednici UNESCO Komiteta, Cuprija na Drini je uvrstena na listu znacajnih objekata svjetske kulturne bastine. Onda je dosla inicijativa da bi Cupriju trebaloi malo popreviti tj. staticki pojacati temelje i obaviti neke druge kozmeticke radove. Posto UNESCO ne finansira odrzavanje tih objekata, to se pojavila Turska vlada, preko agencije TIKA i gradjevinske firme ER-BU, kao donator i izvodjac radova na Cupriji. Koliko mi je poznato dodjeljena su znacajna srestva, 5 mil. Evra (oko 10 mil. KM). Sve je to lijepo da je jos opstina Visegrad, kao vlasnik objekta, postavila svoje uslove i nadzor da bi posao bio korektno i na vrijeme obavljen. Medjutim tu nesto ne stima, jer su se Sarajevo i Banjaluka, sa svojim ustanovama za ovu vrstu poslova, nasli kao posrednici, pa se stvar prilicno razvodnila. Visegradska vlast se sa tim pomirila, pa i poslovi idu vise nego traljavo, po onoj narodnoj “tudja ruka svrab ne cese”. Evo vec treca godina kako se obavljaju radovi na Cupriji po nekim projektima i dinamici izvodjaca. Medjutim, ne treba imati posebno izostrenu optiku i biti neki strucnjak, a da se prosjecnom posmatracu – gradjaninu ne namecu neka zapazanja, a time postavljaju i logicna pitanja.
    Za ojacavanje temelja, ili zastitu istih od udara vode, ocekivala se primjena neke savremene metode. Medjutim, citavo ljeto 2013g. je dovozen kamen iz obliznjeg kamenoloma, da bi na iznenadjenje gradjanja, te tone i tone blokova istog bile nagurane oko temelja stubova kao zastita od udara vode. Ali se sada namece logican zakljucak da je unosenjem te nove mase smanjen presjek korita rijeke. Da li je to 5%, 10%, 15% itd., ali nekada sasvim dovoljno da se zacepe okna mosta i da se voda izlije u carsiju. Starosjedioci se sjecaju, ne tako rijetko, tih kriticnih slucajeva. Evo u prilogu vam saljem fotose kada se tako nesto dogodilo zadnji put Februara 2010g. Nazalost od opstinskih vlasti, koliko mi je poznato, na to niko ne obraca paznju niti reaguje. Neko, onako narodski rece; ‘bolje da je nisu dirali, kada je izdrzala 400 god., mogla je jos toliko’.
    Kako je gradjanstvo nezvanicno informisano, radovi bi trebalo da obuhvate; ojacanje temelja nekih stubova, obnovu ostecenih fuga na vidljivim djelovima, vadjenje postojece kocke sa gazista te ugradnju kamenih ploca, i jos neke manje radove kao uklanjanje trave iz fuga i sl. Naime, kada se sagleda obim radova koje treba obaviti, i cinjenica da stalno na tim poslovima radi upadljivo mali broj ljudi, namece sa zakljucak da je za kompletan posao dovoljna godina dana, pogotovo sto na tim poslovima istovremeno moze raditi daleko veci broj izvrsioca. Ovako ce radovi potrajati najvjerovatnije oko 3 godine. Dakle, posao je ocigledno razvucen, izgleda da to nekome iz nekoga razloga odgovara, zasto ?!
    Da bi se radovi odvijali ‘bezbjedno’ i uskladistio material, sa obe strane mosta su podignute ograde. Tu postoje dva problema. Prvo, ograda je podignuta od nekih ploca najjeftinije iverice, tako da je to jedno ruglo koje cini ambijent depresivnim. Zadnjih godina kada, uglavnom zbog Andricgrada i Cuprije, Visegrad dnevno posjecuje stotine i stotine turista, onemoguceno im je da dodju na tu legendarnu Cupriju i stanu na Sofu, pogledaju plocu sa natpisom, liniju najveceg povodnja Drine (1896), posjete se na neke detalje iz Andricevog romana itd. Preostalo im je samo da vide jedan ruzan ambijent oko Cuprije, umjesto bar nekih lijepih kulisa kao u civilizovanim sredinama, i da se tako vrate razocarani. Kao drugo, onemogucen prelaz pjesacima preko Cuprije je napravio mnogim gradjanima veliki problem. Mnogi i sa jedne, i sa druge strane, bez kola, moraju da predju i do 4 km da bi obavili neki posao. Mogla se obezbjediti traka sirine 1-2 m. da narod prelazi Cupriju, pa taj dio naknadno obraditi. Medjutim, to je tipican primjer ne uvazavanja ljudske licnosti, sto je cest primjer nasih prostora. Ali, nazalost, to opstinske vlasti mnogo ne uzbudjuje.
    Imajuci u vidu gore navedeno, kao i antagonizme, i okolnosti u kojima zivimo, mnogi gradjani komentarisu, sasvim logicno, da tu postoji mogucnost neke podvale.
    a / Zbog gubitka Visegrada i animoziteta i zavisti prema Kusturici, ima mjesta sumniji za osvetu Sarajeva u dosluhu sa donatorom. Naime, kao sto sam vec napomenuo redukcija presjeka korita ce u nekome trenutku biti dovoljna da se voda izlije preko cuprije i nanese veliku stetu gradjanima. Takodje, razvlacenje posla i ruzno okruzenje Cuprije nanosi veliku stetu visegradskom turizmu, kako sam vec naprijed naveo.
    b / Srestva, oko 5 mil. E, nisu bas tako mala, ali transparentnost njihovog trosenja je vrlo sumnjiva, cemu ide u prilog prolongiranje poslova na nepotrebno dug period. Ko tu ima, i kakve interese, imalo bi smisla detaljno ispitati.
    Za naprijed navedeno nemam posebnih dokaza, ali na bazi mnogih cinjenica postoji cvrsto uporiste za takvo razmisljanje.
    Da jos napomenem da je 20.03.2015g. u Sarajevu, vezano za doticni projekat, uprilicena prezentacija u organizaciji Komisije za ocuvanje nac. spomenika BiH i turske agencije TIKA. Predstavnik Opstine Visegrad je bio nacelnik odjeljenja za urbanizam. Ovu sam informaciju saznao iz federalnih medija, a sta je tu prezentovano gradjani Visegrada nemaju pojma.
    Ne bih vas vise zamarao nekim novim detaljima, ali vam sa zadovoljstvom stojim na raspolaganju za dalju saradnju. Hvala !

    28. Maj 2015. g.
    S postovanjem Visegradjanin

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.