МЛАДЕН ГРУЈИЧИЋ: Доста је наметања геноцида!

ИСКРА на Фејсбуку
Фото: Новости

Фото: Новости

Јул је за Србе, али и Бошњаке који заиста живе у Сребреници, најтежи месец у години. Почиње „канонадом“ из Сарајева о наводном српском геноциду почињеном 1995. Затим се оглашава „наш“ градоначелник Ћамил Дураковић с провокацијама усмереним према српском народу, а непосредно пред бошњачко обележавање догађаја следи марш хиљада муслимана територијом општине, трагом пробоја њихове 28. дивизије. Иду кроз српска села, изазивају становништво, а дешавало се и да за њима горе стогови сена. Полиција РС, која обезбеђује ову колону, немоћна је. Нема право да их претреса како не би „озледили осећања“ Бошњака – овако, у најкраћим цртама, муслиманско обележавање наводног геноцида у источној Босни описује Младен Грујичић, српски кандидат за градоначелника Сребрeнице на изборима заказаним за октобар ове године.

Сребреница је град који се и у свету препознаје по наводном српском генциду.

– То је наметнута прича и пашће кад-тад. Ниједан Србин и већина Бошњака који овде живе не верују у хашку фарсу. Бошњаке који говоре о томе да геноцида није било проглашавају чак лудим…

Градоначелник Дураковић и НВО „Мајке Сребренице“ су готово заштитни знак ваше општине.

– Господин Дураковић је човек који је у минулих шест година нанео огромну штету свима. Он живи у Сребреници, али у граду, међу људима, нема га. Исти је случај и са Удружењем „Мајке Сребренице“. Мали број ових жена живи у нашој средини. Финансирају се из буџета Федерације и њихово деловање је искључиво у служби политике Сарајева.

* У Београду, Дураковића ипак сматрају пријатељем Срба…

– Он прича час једно час друго, мада ми који живимо у Сребреници тачно знамо шта мисли о нашем народу. Прошле године је прво звао српске политичаре да дођу на џеназу, да би потом забранио Вучићу долазак док се из затвора у Швајцарској не ослободи Насер Орић. Када је српски премијер дошао, једва је преживео линч, а ни до данас није откривено ко је организовао ту срамоту. Сада му је Вучић непожељан.

* Шта је с пројектима за које је Србија уплатила милионе евра Сребреници?

– Влада Србије је уплатила два милиона евра, а милион евра је нестало још пре ребаланса буџета општине. Ни запослени у општини не могу да вам одговоре на питање где је тај новац. А када су у питању пројекти и уплата још три милиона евра из Београда, мислим да ће до тог тренутка много воде протећи Дрином. Општински челници су кандидовали, рецимо, изградњу обданишта, иако имамо обданиште у добром стању, направљено пре рата за град од 40.000 људи. У Сребреници данас живи 5.000 људи, и нема потреба за новом зградом. Саобраћајница коју је требало поново правити јесте оштећена не неким деловима, али нама није потребан нови пут него санација постојећег коловоза. Када је у питању мост до једног од села, то место има заобилазницу и пут, а мост је кандидован јер би се са њега могло боље пецати?! Да буде још горе, ови пројекти су послати Влади Србије пре него што смо ми у Скупштини општине уопште разговарали о томе шта нам је потребно.

* Афере с новцем нису ништа ново у Сребреници…

– Пре две године, у Тужилаштву БиХ покренут је поступак утврђивања шта се догодило с више од милијарду долара које су из света као донације ушле у тзв. сребреничке пројекте. Паре су уплаћиване од донатора из иностранства и нетрагом су нестале. Наводно су утрошене у пројекте помоћи жртвама трауме, за ресоцијализују и томе слично… Афера је отворена и одмах затворена. Шта је било с тим новцем – не зна се.

* Сребреница је добила музејску поставку геноцида у Поточарима?

– Вероватно је и у тај „споменик српској геноцидности“ отишао део новца. У том комплексу ради десетак људи и они овде важе за грађане с највишим примањима.

* Како Сребреница дочекује 21. годину од краја рата?

– Веровали или не, ми смо једина варош у БиХ која нема своју пекару већ домаћинства хлеб месе код куће. Месару смо добили пре неколико месеци, и надамо се да ће се на рафовима ускоро наћи и свињетина. Имамо четири кафића, два ресторана, Дом културе, који је мртав. У први разред смо уписали око 40 ђака, а средњу школа похађа 450 ученика.

* Како предвиђате да ће протећи сутрашње бошњачко обележавање годишњице злочина?

– Биће ваљда у миру. Сваке године овде се сјати до 10.000 људи од којих многи добијају дневнице за то. Нико од Срба неће доћи, иако је увек била присутна делегација РС. Долазили су и многи српски званичници са испруженом руком. Ове године, због бруке и срамоте коју су направили с дочеком српског премијера, нас тамо бити неће. И, веома је важно: у Сребреници нема међунационалних свађа и тензија. Срби и повратници Бошњаци овде годинама нису изменили ружну реч. Наша деца у истим клупама пазе да једно друго не увреде. Када дође 11. јул и бошњачка џеназа, сви претрнемо и молимо се Богу и Алаху да све прође како треба.

УЛЕПШАВАЊЕ БИОГРАФИЈЕ ДУРАКОВИЋА

* Откуд ви као дипломирани технолог у политици?

– Дете сам Сребренице. Мој отац Драгољуб погинуо је овде 24. маја 1992. Имао сам тада десет година. Вратио сам се пошто сам завршио факултет, и од 2008. активан сам у овдашњем Удружењу српских жртава рата. Предајем у средњој школи, а политичку подршку ми дају представници свих српских партија и удружења.

* Одлучили сте да победите Дураковића…

– Шале се ови моји да ћу од октобра бити Ћамил уместо Ћамила. Немам против њега лично ништа, али Дураковићева биографија је прошла кроз доста медијског „фотошопа“ пре него што је сервирана јавности. „Прошао је са колоном 28. дивизије, а потом је отишао у Америку, где је завршио факултет и вратио се у родни град“ – то је званична верзија. Ми који живимо овде памтимо га по томе што се појавио 2007. на шаторском протесту пред Парламетом БиХ у Сарајеву тражећи да се Сребреница одвоји од РС.

У Братунцу обележено страдање Срба

Полагањем венаца на спомен-крст и парастосом на градском гробљу у Братунцу обележен је Дан страдања Срба у Подрињу. Председник Републике Српске Милорад Додик нагласио је да на обележавању Дана страдања Срба у Братунцу нема представника међународне заједнице, као и да ће за два дана сви да похрле у Сребреницу, јер за њих постоји само једно страдање.

Додик је нагласио да су Срби у Босни током рата бранили државу и да нису желели ништа осим мира.

Министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Александар Вулин рекао је да су у великим светским државама црне мараме мајки Братунца мање вредне пажње и извињења од белих марама мајки из Сребренице. Министар је подсетио да су пре годину дана у Сребреници покушали да убију премијера Вучића и желели да уз име наше деце уграде реч геноцид.

Председник Српске народне партије Ненад Поповић je рекао да сећања на ужасне злочине над Србима у Братунцу и околини морају постати део не само нашег колективног памћења, већ и сећања читаве Европе.

Од априла 1992. до јануара 1993. године у нападима муслиманских снага из Сребренице уништено је и разорено на десетине српских села, а масакрирано је и убијено око 3.500 српских цивила.

Новости, Драган Вујичић

Тагови: , ,

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.