КОШАРАЦ: Дио Сарајева још заробљен мржњом и радикализмом

ИСКРА на Фејсбуку
Фото: РТРС

Фото: РТРС

Посланик СНСД у Представничком дому ПС БиХ, Сташа Кошарац, изјавио је да у сарајевским круговима не постоји ни жеља, нити намјера за расвјетљавањем и процесуирањем оних који су наредили, организовали и извршили срамни напад на српске сватове и убиство свата Николе Гардовића, 1. марта 1992. године у Сарајеву.

– Наравно, и овај пут морамо се вратити на однос Тужилаштва према том питању и уопште политикама које долазе из Сарајева. Плашим се да су те политике које су долазиле 1992. године и ове данас, 2015. године готово идентичне, као и њихови актери и промотери – упозорава Кошарац.

То довољно говори, истиче он, о укупном односу у БиХ, при чему се никако не смије заборавити да је уочи рата у БиХ кључну улогу имао лидер СДА Алија Изетбеговић, а данас његову „мисију“ наставља син Бакир Изетбеговић, замјеник предсједника СДА и бошњачки члан Предсједништва БиХ.

– Не само кроз овај облик терористичког напада на српског свата, него и кроз неке друге догађаје који посљедњих дана узнемиравају јавност, ове погубне политике можемо довести у везу са тежњама за развој терористичког дјеловања у БиХ – оцијенио је Кошарац.

Према његовим ријечима, веома је индикативно што су актери поменутих погубних политика, које су директно усмјерене против интереса српског народа, високопозиционирани функционери и посланици СДА, попут Шефика Џаферовића, Шемсудина Мехмедовића и други, укључујући и Бакира Изетбеговића.

– Какве су њихове ратне улоге биле, и коју су командну одговорност имали ти људи, у односу на њихов тренутни ангажман у ПС БиХ, довољно говори да БиХ, очигледно, нема храбрости да се суочи са ратном прошлошћу. Напротив, људи из политичких структура деведестих година и данас су „важни“ у институцијама БиХ – констатовао је Кошарац.

Према његовој оцјени, БиХ је и даље заробљена одређеним „ратним циљевима неких милитантних политичких структура и лица која носе ратну хипотеку“. Сматра срамном и поражавајућом чињеницу да до сада још нико није одговарао за убиство српског свата Николе Гардовића.

– Очигледно је да је почетком марта 1992. године некоме у Сарајеву сметала српска застава, па се плашим да би и данас свако ко би са српском тробојком покушао да прође кроз овај град имао проблема. Да ли баш у том нивоу, нисам сигуран, али сматрам да је одређени дио грађана Сарајева и данас заробљен мржњом и нетрпељивошћу, па чак и идејама радикалног ислама – каже посланик СНСД.

Оно што и данас представља камен раздора у БиХ, истакао је Кошарац, свакако је упорно инсистирање бошњачке политичке врхушке на обиљежавању тзв. дана државности БиХ, којег Срби доживљавају као црни датум, и због Гардовићевог убиства, као и због прегласавања српског народа на референдуму о независности.

Према његовим ријечима, Срби никада неће пристати на обиљежавање нити на признавање 1. марта, као дана државности БиХ, јер тај датум доживљавају као „дан када је донесена нелегитимна одлука бошњачког и хрватског народа против интереса Срба у БиХ“. Он је нагласио да српски представници у заједничким институцијама БиХ, у складу са Законом о празницима у БиХ, никада неће прихватити 1. март као тзв. дан државности БиХ, јер их тај датум дубоко вријеђа.

Кошарац је подсјетио да бирачи српске националности, који су се залагали за опстанак заједничке државе, нису изашли на референдум 1. марта 1992. године, иако се према тада важећем Уставу БиХ референдум није ни могао расписати и одржати без пристанка сва три народа.

Он је потврдио да ће и ове, као и прошлих године, 1. марта отићи до Старе православне цркве на Башчаршији гдје ће прислужити свијеће и у складу са српском традицијом, одати помен свим невино настрадалим Србима, а посебно српском свату Николи Гардовићу, којег је мучки убио Рамиз Делалић Ћело, сарајевски криминалац и миљеник Алије Изетбеговића.

РТРС, Срна

Тагови: , , , , , ,

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.