КОМЕНТАР „СРНЕ“: Од „политичког сљепила“ не виде оспоравање Српске

ИСКРА на Фејсбуку
Фото: Википедија

Фото: Википедија

У вријеме када трају велики притисци да се ентитетске надлежности пребаце на ниво БиХ, МУП Републике Српске је разоткривањем пљачке више од 600.000 КМ /као и у другим случајевима/ доказао да је способан да се носи са најрафиниранијим обликом криминала, па и у властитим редовима.

Међутим, неки страначки лидери који су једва прошли изборни цензус, односно имају по неколико посланика у парламенту Српске, или ниједног у Представничком дому парламента БиХ, најгрлатији су у критици, настојећи да по сваку цијену опстану на политичкој сцени.

Ти лидери немају нимало политичке мудрости, па у времену притисака на Српску – пребацивање надлежности и унитаризација БиХ, не само да не желе да похвале рад МУП-а, већ дискутују у „супротном смјеру“ о „чишћењу“ једне од најстабилнијих институција Српске.

Не може нико тврдити да нема оспоравања Републике Српске и њених институција, чиме се омаловажава и њен народ, јер се упорно и свакодневно тражи смањивање надлежности и ојачавање позиција заједничких институција БиХ.

Најсвјежији примјер јесте покушај наметања одлуке да шест-седам установа културе из Федерације БиХ буде финансирано из буџета заједничких органа.

Ни то није било довољно, па је ресорни министар Адил Османовић изабрао 56 људи у управне одборе ових установа. Српски министри из Савеза за промјене у Савјету министара БиХ нису спријечили наум Османовића, па сада траже апелацију о уставности Османовићевог неуставног дјеловања!

Такође, српски министри из Савеза за промјене у Савјету министара БиХ и парламентарци овог савеза обрукали су се неизгласавањем Николе Поплашена на функцију директора Агенције за високо образовање БиХ, а управо су га они и предложили.

Из Сарајева се стално врши притисак да се у школски систем Републике Српске уврсти непостојећи босански језик, занемарујући у том случају Херцеговину.

Заговара се, тихо и упорно, министарство пољопривреде на нивоу БиХ. Оспорен је 9. јануар – Дан Републике Српске, критикован је долазак премијера Србије Александра Вучића и чланова Владе Србије на прославу у Бањалуку, као да је то био судњи дан за федерално Сарајево.

Упад припадника Агенције за истраге и заштиту БиХ у установе Новог Града, такође, је у служби омаловажавања институција Републике Српске.

Суд и Тужилаштво БиХ и даље упорно намећу кривицу српском народу за почињена злодјела у протеклом рату, док припаднике војски других народа спорадично суде или амнестирају, односно прећуткују њихове злочине, чиме мијењају историју у корист, углавном, Бошњака.

Директан насртај на уставно-правни поредак Републике Српске обзнанио је и функционер СДА Садик Ахметовић, који предлаже Сребреницу, са градовима Подриња од Зворника до Власенице, за посебну изборну јединицу у којој би важио попис из 1991. године!

Било шта да Република Српска покуша да, у оквиру Устава који јој дозвољава извјесну самосталност, уради, изгради и у интересу народа побољша, дочека се са „вриштећим“ негодовањем бошњачке политичке елите.

Републици Српској не требају кровне институције у Сарајеву које не служе ничему, а мора их финансирати. Мора издвајати дио властитог новца да се одржи непотребни конгломерат од 22.000 запослених у заједничким институцијама. Што је превише, превише је.

Зато, политичари из Републике Српске, без обзира јесу ли у опозицији или позицији, треба да знају да политичком Сарајеву, а и дијелу међународне заједнице, нико од бивших, а и садашњих, предсједника и Републике Српске и Србије – није по вољи.

Први предсједник Републике Српске Радован Караџић, а садашњи хашки затвореник, за бошњачки дио Федерације БиХ је ратни злочинац, иако се за оптужене мора имати у виду пресумпција невиности, јер се свако сматра невиним док се правоснажном пресудом не утврди његова кривица.

Ни бивши предсједник Републике Српске Биљана Плавшић није била по вољи и укусу многих из Федерације БиХ, док би садашњем предсједнику Милораду Додику многи жељели да виде леђа зато што максимално заступа интересе Српске и њеног народа.

Сви наведени су представљали, или сада представљају српски народ, који им је дао повјерење на изборима.

Отуда је Србима, поготово у Републици Српској, потребна слога, а никако политичка свађа, јер се њом наслађују сви они који не желе да Српска задржи уставно-правно утемељење у Дејтонском мировном споразуму.

Милорад Гутаљ, Срна

Тагови: , ,

1 коментар

  1. Б. Ш. Б. каже:

    ЈЕДИНА ШАНСА ЗА ОПСТАНАК И РЕАЛНУ БУДУЋНОСТ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ ЈЕСТЕ У ТОМЕ:
    – ДА СВА ПИТАЊА О СТАТУСУ, ОПСТАНКУ И БУДУЋНОСТИ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ – РЈЕШАВАЈУ САМО СТВАРНИ ГРАЂАНИ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ!
    – СВИ ОНИ КОЈИ СУ „ЈЕДНОМ НОГОМ У ДРУГОМ ЕНТИТЕТУ“ ИЛИ „ДРУГОЈ ДРЖАВИ“ ИЛИ „КО ЗНА ГДЈЕ…“ – НЕКА СЕ НЕ ИЗЈАШЊАВАЈУ!
    – А ОНИ ИЗ „ЕУ“ „САД“ И СЛ. – БОЉЕ НЕКА ШУТЕ!

    – ПОСЕБНО СЕ ОДНОСИ НА ОНЕ НАШЕ – КОЈИ МИСЛЕ ДА СУ „ДОМАЋИ“ – ДА СЕ МАНУ НАШЕГ „КОРИТА“ ЈЕР ОЧИГЛЕДНО: „ЊИХОВО МАСЛО НИЈЕ ЗА РАМАЗАНА“! ПА ДА СУ И ИЗ „ШЕНГЕНА“!?

    СА КОЛИКО ОБРАЗА СМИЈУ ДА СЕ ВРАТЕ „КУЋАМА“ ОНИ КОЈИ СУ „ТЗВ“ СРБИ А МИСЛЕ: ДА СВО ЗЛО ДОЛАЗИ БАШ ИЗ НАШЕ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ!?

    НИКАДА НИСАМ И НЕЋУ ИХ ЗВАТИ „БРАЋОМ“ – ЈАД ДО ЈАДА!

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.