ИЗВЈЕШТАЈ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ СБ УН: „Институције правосуђа БиХ настављају са дискриминацијом српских жртава“

ИСКРА на Фејсбуку
Фото: РТРС

Фото: РТРС

Институције правосуђа на нивоу БиХ настављају са дискриминацијом српских жртава ратних злочина и након више од 10 година од када је Суд БиХ почео да процесуира предмете ратног злочина, наводи се у 16. извјештају Републике Српске Савјету безбједности УН.

Постоје индикације да се овај дугогодишњи образац пристрасности погоршава. Дискриминација српских жртава ускраћује Србима равноправност пред законом, на коју имају право према протоколу Европске конвенције о људским правима, што успорава помирење.

Ова дискриминација могућа је, јер Тужилаштво БиХ контролише све истраге, без обзира да ли се воде на нижем нивоу или на нивоу БиХ, те задржава осјетљиве предмете према властитој процјени. На овај начин, омогућено је да поједини предмети за ратне злочине које су починили припадници бошњачког народа не дођу до суда.

Међутим, статистички подаци показују да се дискриминација Срба, у ствари, погоршава. На примјер од почетка 2016. године око 22 одсто нових оптужница односи се на злочине који су почињени, макар дјелимично, над Србима. Поређења ради више од 75 одсто оптужница у овом периоду односи се на дјела почињена, барем дјелимично, против Бошњака.

„Ови подаци су још драстичнији када се ради о српским жртвама него подаци о оптужницама за период прије 2016. године, када су оптужнице за злочине над Србима подигнуте у 24 одсто, а за злочине над Бошњацима у око 68 одсто случајева. Од укупног броја правоснажно изречених казни затвора од Суда БиХ, свега 10 одсто је изречено за злочине над Србима, а више од 84 одсто за злочине који су извршени, макар дјелимично, над Бошњацима“, истиче се у извјештају.

Подсјећа се да се у извјештају ОЕБС-а из јуна ове године о процесуирању ратних злочина у БиХ наглашава дугогодишња забринутост Републике Српске због нетранспарентности, политичке природе и пристрасности Тужилаштва БиХ, као и константно одсуство транспарентности у правосуђу БиХ.

„ОЕБС-ов извјештај показао је да главни тужилац БиХ штити осумњичена лица из реда Бошњака, а нарочито политичке савезнике из СДА од гоњења за ратне злочине. У извјештају се јасно каже да тужиоци немају никакву независност и да главни тужилац употпуности контролише тужилачке одлуке“, наводи се у извјештају.

Влада Републике Српске наставља да се залаже за реформу правосуђа БиХ у оквиру структуралног дијалога о правосуђу, који је отворен 2011. године. Међутим, напредак је заустављен зато што се чланови СДА и други бошњачки функционери жестоко противе неопходним реформама.

Међутим, од потписивања протокола, којим је утврђен оквир одређених, пријеко потребних реформи у правосуђу, до данас, бошњачки лидери раде на томе да спријече даљи напредак.

Као одговор на протокол, Суд БиХ, под вођством Бошњака, покушао је да договорене реформе скрене са колосијека.

Кључан елемент реформи предвиђених протоколом јесте укидање произвољног проширења сопствене надлежности Суда БиХ, за које су експерти и званичници ЕУ јасно и у неколико наврата рекли да је супротно стандардима ЕУ.

„Упркос сагласности министара правде БиХ, Федерације БиХ, Републике Српске и предсједавајућег Правосудне комисије Дистрикта Брчко, као и ЕУ, да пракса проширивања надлежности Суда БиХ мора бити реформисана, томе се противе бошњачки званичници. Говорећи о овој реформи, предсједница Суда БиХ Медџида Кресо, из реда Бошњака, рекла је да се то не смије дозволити. Она и остали учесници из институција БиХ и даље осуђују реформска настојања“, наводи се у извјештају.

Уставни суд БиХ, у садашњем саставу, неспојив је са чланством БиХ у ЕУ, суверенитетом и демократијом.

Присуство страних судија у суду требало је, према Уставу БиХ, да буде тек привремена мјера, а њихово даље присуство супротно је суверенитету БиХ, демократији и подрива легитимитет суда.

Дефицит легитимитета Уставног суда БиХ погоршава његова политичка природа, укључујући и савезништво тројице страних судија и двојице судија Бошњака, који често надгласавају већину држављана БиХ у Суду.

Савез страних и бошњачких судија резултовао је великим бројем најлошије образложених одлука Уставног суда, које су усвојене без обзира на приговоре четири судије из реда Хрвата и Срба.

Легитимитет Уставног суда, такође, подрива одсуство независности страних судија од високог представника у БиХ. Можда је, најјаснији примјер продорног уплитања високог представника у рад Уставног суда одлука да ова институција не смије ни на који начин оспорити ниједну његову одлуку.

У извјештају се напомиње да је Уставни суд БиХ у свом поступању по апелацијама очигледно политички мотивисан, а приоритет имају предмети по апелацијама бошњачких политичара усмјерени против Републике Српске.

Један од примјера јесте и да се Уставни суд БиХ, на захтјев предсједавајућег Предсједништва БиХ Бакира Изетбеговића, од 24. августа која се односила на одржавање републичког референдума у Републици Српској, журно састао, те већ 17. септембра размотрио његове захтјеве и донио привремену мјеру.

Ниједна друга суверена земља у свијету нема мјеста у свом уставном суду резервисана за стране судије, а камоли судије које је именовао страни судија појединац – предсједник Европског суда за људска права и то без услова пристанка дате земље. Све српске и хрватске политичке странке у БиХ уједињене су у подршци томе да стране судије Уставног суда БиХ буду замијењене држављанима БиХ.

У извјештају УН се наводи да БиХ не може постати члан ЕУ све док њене институције правосуђа не буду реформисане и док се не заустави злоупотреба њихових овлашћења у политичкесврхе.

Главни тужилац БиХ спроводи истраге и процесуира различита кривична дјела према одређеном шаблону и то у политичке сврхе. Најновији примјер јесте усмјереност главног тужиоца Горана Салиховића на предсједника Републике Српске Милорада Додика ког жели да кривично гони због одржавања референдума о Дану Републике.

„Ово је флагрантан примјер селективне примјене кривичног права у политичке циљеве са намјером да се предсједник казни за референдум и осујети на изборима 2. октобра. До избора је, у том тренутку, било остало нешто мање од недјељу дана. Уз то, позив предсједнику Додику је незаконит и са процесног и са материјалног становишта“, наводи се у извјештају у коме се подсјећа да је дисциплинска комисија Високог судског и тужилачког савјета суспендовала Салиховића до окончања дисциплинског поступка.

Нови директор СИПА кренуо је у низ провокативних оружаних упада у полицијске станице и пословне установе у Републици Српској у координацији са Судом БиХ и Тужилаштвом БиХ. Сипа и даље изазива озбиљну забринутост због непоштовања владавине права.

Поред дискриминације српских жртава ратних злочина, институције правосуђа БиХ спроводе националну дискриминацију приликом запошљавања. На примјер на девет виших руководећих позиција у Суду БиХ, нема ниједног Србина. Једини Хрват на вишој руководећој позицији већ годинама је изложен узнемиравању.

Да би се квалификовала за чланство у ЕУ, БиХ мора постати земља која може да управља сама собом, чији се суверенитет у потпуности поштује.

„Ово неће бити могуће све док високи представник буде присутан у БиХ и док буде присвајаоовлашћење да путем одлука доноси законе, мијења уставе и кажњава како му се прохтије, уз потпуно пренебрегавање дејтонског уставног система. Ако БиХ жели да постане државаса пуним суверенитетом и чланица ЕУ, присуство високог представника у БиХ мора бити окончано“, напомиње се у извјештају.

У извјештају се наводи и да Савјет безбједности треба да престане са примјеном мјера из Поглавља седам Повеље УН. Даље дјеловање по основу Поглавља седам неоправдано дискредитује БиХ и штети напредовању БиХ ка чланству у ЕУ.

РТРС, Срна

Тагови: ,

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.