ИЗЛОЖБА О СТРАХОТАМА ПОГРОМА НА СРБИМА: Усташки нож направљен за клање дјеце

ИСКРА на Фејсбуку
Фото: Срна

Фото: Срна

Усташки нож намјенски направљен за масовно клање српске дјеце у Другом свјетском рату изазива изузетно јаке емоције код свих посјетилаца изложбе „Анатомија заборава“, постављене у Народној и универзитетској библиотеци /НУБ/ Републике Српске.

„Тек када узмете нож у руке и запитате се: ‘Шта је ово?’ и ‘Како ово ради?’ схватите сву страхоту догађаја о којима изложба говори“, каже за Срну један од аутора иложбе Вања Шмуља.

Овај нож пронађен је на Патрији, под Козаром, гдје су, не само у току офанзиве у љето 1942. године, него у току цијелог Другог свјетског рата, вршени страшни погроми над цивилима.

Према Шмуљиним наводима, међу намјенски прављеним оружјима које су усташе користиле, ножеви имају посебно мјесто, јер њима су масовна убиства обављана без буке.

„Најпознатији намјенски урађен нож који су усташе користиле у логорима НДХ јесте ‘србосјек’ – нож са наруквицом ‘котачем’, израђен по нацистичком пројекту у њемачкој фабрици ‘Графратх герб. Солинген'“, објашњава Шмуља.

Она наглашава да је овај експонат материјални доказ да је постојао систем који је производио „оруђа“ за масовна убијања, како би својим „постројбама посао учинио ефикаснијим и лакшим“.

„То је систем који је недужне људе, криве само због српског, ромског или јеврејског идентитета, истребљивао на монструозне начине.

То је систем који је смртном казном унапријед кажњавао дјецу као будуће потенцијалне непријатеље хрватске државе, не дозволивши им ни да одрасту у људе, а камоли да постану опасни по националну безбједност“, истакла је Шмуља.

Осим тога, овај експонат значајан је и као симбол страдања српског народа, те као дио историје, али и као доказ који материјализује сам злочин.

„Овај експонат је једини опипљив, тродимензионални дио изложбеног материјала и свакако заузима централно мјесто поставке. Његов значај за изложбу је изузетан, јер он материјализује страхоте приказане фотографијама и документима“, напомиње Шмуља.

Тај нож, власништво Музеја револуције на Мраковици и дио његове сталне поставке, код посјетилаца изложбе изазива реакције какве је тешко ријечима описати.

„Нормалан човјек једноставно не може ни да схвати ни да прихвати да је заиста постојало нешто попут намјенског ножа за масовна клања дјеце“, каже Шмуља.

Она је сигурна да овај експонат посјетиоцима изложбе отвара другачију перспективу за посматрање догађаја из Другог свјетског рата на овим просторима.

Према подацима Удружења дјеце логораша, њихових потомака и поштовалаца „Јастребарско 1942“, из 219 козарских села и градића убијено је и на друге начине уморено више од 11.000 дјеце.

Најмлађа су била у пеленама и колијевкама, а најстарија су имала 14 година.

Пријевремена смрт највише је покосила дојенчад. Њих 1.195 било је старости од неколико дана до неколико мјесеци. Просјечна старост 11.194 убијених дјечака и дјевојчица била је 6,5 година?!

Шмуља каже да је до идеје о организовању ове изложбе дошло посредно, захваљујући академику Србољубу Живановићу, који је своју личну библиотеку тестаментом завјештао НУБ Републике Српске.

У разговорима поводом легата предложено је да НУБ поводом Шесте међународне конференције о Јасеновцу направи изложбу.

Аутори изложбе су библиотекари НУБ Републике Српске Вања Шмуља, Споменка Кузмановић и Љубица Милекић, а поставка траје до 18. маја.

Срна, Ана Бенцун

Тагови: , ,

1 коментар

  1. Лазар каже:

    Доста су нас клали и убијали маљевима.Треба одговорити на ове свари на време и консруисати српске ножеве које ће производити стране пре свега Немачке компаније по тендеру, на пример ,, Графратх герб. Солинген’“ са истом наменом под називом ,,Хравторез,,. или ,,Србски осветник ,, па нека мало размисле и схвате да нисмо заборавили ни опростили и да ћемо се осветити пре или после.Ваљда би онда и спољна политика РХ мењала курс… кад ве хоћемо са њима поново у исту коарици која се сад зове ЕУ.

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.