ИВАНЦОВ: Све жртве заслужују исти однос

ИСКРА на Фејсбуку
Фото: Новости

Фото: Новости

Руски амбасадор у БиХ Петар Иванцов изјавио је у Братунцу да је дошао да ода почаст онима који су погинули и да све жртве заслужују исти однос.

„Све жртве заслужују исти однос“, рекао је Иванцов новинарима, након што је у Братунцу одржан централни комеморативни скуп поводом обиљежавања страдања 3.500 Срба у одбрамбено-отаџбинском рату у средњем Подрињу.

Сваке године руски амбасадор у БиХ традиционално долази у Братунац да ода пошту страдалима.

Предсједник Републичке организације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила Недељко Митровић изјавио је Срни да је српски народ схватио да не може чекати и да мора доносити одлуке у интересу истине.

„Нема српског присуства на комеморацији у Сребреници јер нема ни Бошњака да у Братунцу одају почаст настрадалим Србима“, рекао је Митровић и навео да је једина резолуција која треба да буде донесена – резолуција за бољи живот становника на овом простору.

Предсједник Скупштине општине Сребреница Милош Миловановић истакао је да нико није одговарао за бројне злочине над српским народом у Подрињу и да се од борбе за истину и правду никада неће одустати.

Милка Ковачић из Братунца, која 23 године трага за несталим мужем Божидаром, рекла је Срни да је њен муж нестао 20. јуна 1992. године и да је одведен у злогласни логор „пилићарник“ у Поточарима.

„Постоје свједоци који тврде да је мучен, али Тужилаштво и Суд, као и Институт за тражење несталих БиХ, опструишу и ништа не предузимају да процесуирају починиоце злочина над српским народом и да помогну да нађемо своје нестале. Те институције треба укинути“, изричита је Ковачићева.

На комеморацији у Братунцу говорили су предсједник Републике Српске Милорад Додик, министар рада, запошљавање, борачке и социјалне заштите Србије Александар Вулин, министар рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске Миленко Савановић, те начелник општине Братунац Недељко Млађеновић.

У оквиру централног комеморативног скупа на братуначком Градском гробљу служен је парастос за све настрадале српске цивиле и војнике из средњег Подриња које су припадници муслиманских снага убили у протеклом одбрамбено-отаџбинском рату.

Служен је парастос и прислужене су свијеће и за покој душе 69 убијених и 22 заробљена Србина у Залазју, Сасама, Биљачи и Загонима на Петровдан 1992. године.

У духовном програму учествовали су Хор „Србадија“ и глумац Горан Јокић.

На Петровдан 1992. године у овим селима убијено је 69 српских цивила и војника, а 22 су заробљена од којих половина још није пронађена.

Настављајући етничко чишћење на подручју братуначке и сребреничке општине, започето у априлу 1992. године, муслиманске јединице из Сребренице напале су на Петровдан 1992. године братуначко село Загони ради заваравања српских снага, а тежиште напада усмјериле су на сребреничко село Залазје гдје су вођене жестоке борбе.

Највеће злочине муслимани из Сребренице починили су током 1992. и 1993. године у братуначким и сребреничким селима Бјеловац, гдје је 14. децембра 1992. године убијено 109 Срба, Скеланима гдје је 16. јунаура 1993. године убијено 69 Срба, те у Сасама, Биљачи и Залазју на Петровдан 1992. године.

У Подравању 24. септембра 1992. године убијено је 32 лица српске националности, док је у Кравици на Божић 1993. године на најмонструознији начин масакрирано 49 српских цивила.

Српска села најчешће су нападана на највеће православне празнике Ђурђевдан, Тројчиндан, Видовдан, Петровдан, Божић…

За убиства Срба средњег Подриња, претежно цивила, међу којима је било
највише жена, дјеце и стараца, још нико није процесуиран, осим Насера Орића, који је у Хашком трибуналу био осуђен на само двије године затвора, а затим ослобођен.

Породице убијених Срба тврде да постоје бројни докази о злочинима које је удружена злочиначка група предвођена ратним злочинцем Насером Орићем починила над српским цивилима и заробљеницима, а и свједоци који су гледали како зликовци масакрирају, кољу и свирепо убијају и пале српске жртве, али правосуђе БиХ ништа не предузима да се починиоци тих злочина процесуирају.

„Правду, истину, одговорност и казну за почниоце злочина над Србима у и око Сребренице већ двије деценије траже породице жртава, а Тужилаштво и Суд БиХ игноришу те захтјеве и породице с правом истичу да штите злочинце“, изјавио је Срни предсједник Организације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила из Сребренице Младен Грујичић.

Од око 3.500 настрадалих Срба из Сребренице, Скелана, Братунца, Милића, Власенице, Осмака и Зворника, у току посљедњег раата, скоро половина убијених били су цивили- старци, жене, дјеца и болесне, непокретне и слијепе особе.

Према подацима Републичког центра за истраживање ратних злочина, без једног или оба родитеља у Подрињу, током протеклог рата, остало је око 800 српске дјеце, а око 5.400 породица остало је без покретне и непокретне имовине.

Од априла 1992. до јануара 1993. године у нападима муслиманских снага из Сребренице уништено је и разорено на десетине српских села, масакрирано и на најбруталнији начин убијено стотине српских цивила у Сребреници и селима око Братунца, Милића, Сребренице и Скелана.

Организатор данашње комеморације и парастоса у Братунцу био је Одбор Владе Републике Српске за његовање традиције ослободилачких ратова.

Срна

Тагови: , , ,

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.