ИНЦКО: Имате право на слободу говора, али не на референдум!

ИСКРА на Фејсбуку
Фото: РТРС

Фото: РТРС

Високи представник Валентин Инцко у интервјуу за Срну наводи, да грађани Републике Српске имају право на слободу говора, али не и на референдум о Суду БиХ, и поручује да је чланство у НАТО јавно декларисани стратешки циљ спољне политике БиХ.

„Грађани могу изражавати ставове о сваком питању. Међутим, референдум, према дефиницији из уставно-правног оквира Републике Српске, и одлука о референдуму која је недавно усвојена у Народној скупштини представљају више од истраживања јавног мњења“, оцјењује Инцко у интервјуу.

Сматра да се референдум бави питањима која се односе на ниво БиХ, те овлаштења високог представника, која проистичу из међународног права, а не стварима које спадају у надлежности ентитета.

Поручује да свакоме ко је починио ратни злочин треба да буде суђено и да ту нема изузетака. Он указује на то да су пред Хашким судом и домаћим судовима одржана разна суђења, али је чињеница да су многи злочини остали некажњени.

Ипак, он оцјењује да је „фрустрирајуће да се највећи дио јавне дискусије о правосуђу на нивоу БиХ не бави позитивним мјерама које су потребне да би се поправио његов рад, него тиме како ослабити или укинути ове институције“.

Када је ријеч о многобројним натписима у Сарајеву, који о једном народу (Србима) говори као о „злочинцима“ и „фашистима“ из прошлог рата, Инцко наводи да је помирење „циљ који је најтеже постићи јер се тиче емоционалних аспеката сукоба“.

„Они који су погинули, они који су страдали – а то значи све жртве – заслужују наше најдубље поштовање. Морамо их се сјећати и осигурати да будуће генерације остану опредијељене за мир, толеранцију и узајамно разумијевање“, коментарише Инцко.

Вјерује да се у БиХ мора показати више разумијевања за туђу патњу и више поштовања једних према другима, да „политичари морају достићи грађане“ и да се мора водити дијалог и заједно градити будућност.

Напомиње да је чланство у НАТО и ЕУ јавно декларисани стратешки циљ спољне политике БиХ, али да један од основних услова још није испуњен – није ријешено питање војне имовине.

Одговарајући на намјеру Српске да се грађани на референдуму изјасне о чланству у НАТО, Инцко наводи да је Предсједништво БиХ 2006. године усвојило Оквирни документ НАТО програма „Партнерство за мир“.

– Још од 2008. године БиХ је ангажована у оквиру интензивираног дијалога са НАТО-ом“ – закључује Инцко.

Високи представник тврди да, након доношења амандмана на Устав Федерације БиХ, Срби имају иста права као и остали конститутивни народи, те да се одредбе у Уставу Федерације односе и на кантоне.

– И даље постоје озбиљни проблеми у оба ентитета са институцијама које не поштују уставе и законе, а у Републици Српској Уставни суд не спроводи поступак рјешавања виталног националног интереса како је то предвиђено Уставом Републике – тврди Инцко.

Одговарајући на питање зашто за толике године није било санкција за ФБиХ која није поштовала конститутивност Срба, Инцко тврди да у оба ентитета није довољно уважен уставни захтјев о заступљености у јавним институцијама у складу са пописом из 1991. године. Тврди да није било дуплих аршина и да такве тврдње не одговарају чињеницама.

Високи представник сматра да су све смјене људи с политичких и других функција и све санкције којима су били изложени „у складу са мандатом високог представника из Дејтонског споразума“ и наводи да су оне сада укинуте.

Оцјењује и да је тероризам глобална пријетња и да БиХ није искључена из тога, као ни друге земље.

– БиХ има институције које су задужене за превенцију и истраживање свих терористичких пријетњи и адекватно дјеловање. Сваки ефикасан систем јавне безбједности захтијева сарадњу свих агенција за спровођење закона и других безбједносних агенција – наводи Инцко.

Он поручује да ОХР и даље има своју улогу и да неће отићи све док не буде испуњен програм „пет плус два“, који је продукт Савјета за имплементацију мира.

Инцко је закључио:

– Мој мандат као високог представника, коначног тумача цивилних аспеката Дејтонског споразума, остаје непромијењен. И то је правна чињеница.

РТРС

Тагови: ,

2 коментара

  1. Božidar Škobić каже:

    Уз дужно поштовање!

    Зашто се ми обични људи увијек морамо сусретати са: Замјеном теза!?
    Па чак и у случајевима када стручни ауторитети стоје иза неког питања!?

    Ради се о томе да морам, на основу једноставног – личног писма упитам:
    „ Господине Инско, зашто ми никада нисте одговорили на моје писмо упућено Вама 13.03.2010.године, из којег цитирам само један уломак:
    „. . . Молим Вас да својим ауторитетом омогућите да повратим свој стан у Новом Травнику, граду у којем сам живио 44 године и у који смо супруга и ја уложили преко 52 године радног издвајања за стамбену изградњу и 25 година активног становања и плаћања станарине!?
    Адреса нашег стана је били: Улица Првомајска 30/14 Нови Травник.
    Да напоменем:
    Жао ми је господине Инско, али, неко од Ваших претходника, или Ви, заборавио је да након ускрачивања Станарског права (апсолутно Приватног права) не затражи Повратну информацију од општина којима сте додијелили толика права располагања напуштеном имовином! Тако се догодило да су три стана – тројице браће Шкобића – првих становника Новог Травника – „припала општини“!?
    Сада ће неко рећи: Да нисам пратио процедуру!?
    Поднио сам захтјев на вријеме: 04.10.1999.године у складу са Алинејом четири или Четвртом категоријом оних на које се тај Продужени рок односио!
    Добио сам Одбијеницу! Жалио се кантоналном Министарству! Министарство наложило да се Предмет поново обради! Опет добио Одбијеницу!
    И, престао да вјерујем у Институције Новог Травника!
    Сматрам, да нисам закаснио!
    Јер, ако су институције „превидјеле“ да сам ја морао да потпишем изјаву о одустајању од станарског права 10.05.1994-те године (А они истог дана издали Рјешење о додјели тог „мог“ стана Кашчел Ивану (као напуштену имовину) а ја сам Нови Травник напустио 16.05.1994-те године!? – Онда се као логичан Закључак намеће чињеница да то сада морају да прихвате и да сада изнова рјешавају Мој Захтјев од 04.10.1999-те године. . .“ Крај цитата!

    А био сам живи свједок, барем у Вишеграду, са колико су ажурности рјешавана питања поврата имовине некадашњих становника Вишеграда! Ја сам само Србин!
    Да ли сте се икада упознали са процентом ријешених питања поврата имовине – Према националности подносиоца захтјева, или боље рећи: Према националности бивших власника имовине и права!?
    ЗНАМ ДА НИСТЕ!
    Иначе не би сте допустили да толики број „српских станова“ заврши као власништво општина!?
    Никада нисам ни са једном ријечи оспоравао намјере Високих представника али, немам ни права да одобравам Вашу незаинтересованост за провођење ваших Одлука!
    Зато мислим, да је најављени Референдум у Републици Српској – нама прилика да се и наш статус изједначи са статусом друга два народа и код Суда и код Вас!
    И зато вас молим да не чините „замјену теза“ :
    -Ако говорите о Правима: Референдум од 01.03.1992.године (који Ви признајете а који је био апсолутно нелегалан) – је означио почетак бесмисленог рата а овај Референдум само тражи успостављање „равноправности“!?

    Ја као обичан човјек, пензионер и књижевник – то тако доживљавам!
    И нормално је да подржавам нашег Предсједника и нашу Владу Републике Српске!

    И искрено се надам да ће Tе ми одговорити на Писмо од 13.03.2010.године које Вам опет шаљем E-mailom!

    Ваш Божидар Шкобић
    Вишеград

  2. Dragan Cvijan каже:

    Incko, ta „pravna cinjenica“ je nerazumna narodu Republike Srpske.

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.