ХАШКА ПРАВДА: Данас изрицање пресуде Ратку Младићу

ИСКРА на Фејсбуку

Ратко Младић Фото: РТС)

Хашки трибунал изрећи ће првостепену пресуду некадашњем команданту Главног штаба Војске Републике Српске Ратку Младићу. Тужилаштво за Младића, оптуженог за геноцид и друге ратне злочине током рата у БиХ, тражи казну доживотног затвора. Његови браниоци сматрају да на суђењу које је трајало четири и по године није доказана Младићева кривица и траже ослобађајућу пресуду.

Судско веће Хашког трибунала које ће изрећи пресуду Ратку Младићу чине председавајући Алфонс Ори и чланови Већа Кристоф Флиге и Баконе Џастис Молото.

Иако се претходних дана спекулисало да ли ће Младић због здравственог стања моћи да присуствује изрицању пресуде, његов адвокат Бранко Лукић рекао је за РТС да ће Младић доћи у Трибунал јер, додаје, жели да присуствује изрицању.

Бранко Лукић додаје да се не зна да ли ће Младић моћи да у континуитету присуствује јер само изрицање пресуде траје више од два сата.

Младић, који је био командант Војске Републике Српске, оптужен је за ратне злочине почињене на територији Босне и Херцеговине током 1992. до 1995. године.

Хашко тужилаштво је у завршној речи крајем прошле године затражило од судског већа да Младића осуди на доживотни затвор, уз образложење да би краћа казна била „увреда за жртве, живе и мртве и увреда за правду“, док је одбрана тражила ослобађајућу пресуду.

Оптужница Младића терети у две тачке за геноцид, у пет тачака за злочине против човечности – прогони, истребљивање, убиство, депортација и нехумана дела (присилно премештање).

У додатне четири тачке за кршење закона или обичаја ратовања, Младић је оптужен и за убиство, терорисање, противправне нападе на цивиле и узимање талаца.

Младић је све оптужбе негирао.

Суђење Ратку Младићу почело је у мају 2012. године, а окончано је 15. децембра 2016. године.

Ратко Младић је рођен 12. марта 1943. године у селу Божиновићи, у општини Калиновик у Босни и Херцеговини. Био је генерал и командант Војске Републике Српске (ВРС) од 1992. до 1996. године.

Школовао се на Војној академији Југословенске народне армије у Београду. Службовао је као старешина на подручју Македоније и Косова и Метохије. За команданта деветог корпуса у Книну постављен је 1991.

Априла 1992. године ванредно је унапређен у чин генерал-потпуковника, а већ наредног дана постављен је за начелника штаба и уједно заменика команданта у команди Друге војне области ЈНА у Сарајеву.

На ту дужност ступио је 10. маја 1992. године. После два дана, одлуком Народне скупштине Српске Републике у Бањалуци, а на предлог Радована Караџића, Младић је постављен за команданта Главног штаба Војске Републике Српске и на том положају је остао до 1996. године. Редовно је унапређен у чин генерал-пуковника 24. јуна 1994.

Новембра 1996. године, указом тадашње председнице Републике Српске Биљане Плавшић, Ратко Младић смењен је са места команданта Главног штаба ВРС и није именован за начелника Генералштаба, под притсиком међународне заједнице и Хашког трибунала.

Званично, његова војна каријера у ВРС завршава се половином 1997. године, док незванично официр ВРС остаје све до пензионисања, 7. марта 2002, када указом председника Републике Српске „престаје професионална војна служба генерал-пуковника Ратка Младића.“

Међутим, Младић је имао статус активног војног лица и у СРЈ, све док указом председника СРЈ Војислава Коштунице није пензионисан 28. фебруара 2001. године.

Младић је ухапшен у мају 2011. године, након година скривања и изручен је Хагу.

Данашње изрицање пресуде биће можда и најпосећеније у историји Трибунала.

Најављује се да би могло да буде и преко 300 новинара, истраживача, представника НВО и организација из БиХ које окупљају жртве, али биће и представника ратних ветерана из Републике Српске, јавља репортер РТС-а.

РТС

Тагови: ,

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.