ХАШКА ПРАВДА: Без иједног доказа Младић осуђен и за „Маркале“

ИСКРА на Фејсбуку

Покољ на пијаци (Фото: Novosti.rs/Сyгма/Корбис)

Пресуда ратном команданту Војске Републике Српске у фокус поново вратила масакр на познатој сарајевској пијаци. Истражитељи нису утврдили да ли је граната долетела са српских положаја изнад града.

ГЕНЕРАЛ Ратко Младић осуђен је у Хагу за оба масакра на пијаци Маркале у центру Сарајева иако нико није доказао да је Војска Републике Српске испалила те фаталне гранате.

Сви докази изведени на суђењу супротни су тврдњи о српској кривици или су неутрални у смислу да истражитељи нису могли јасно и поуздано да утврде одакле су испаљене гранате. Осуда се свела на усмене тврдње, непоткрепљене аргументима појединих сведока тужилаштва да су их испалили Срби.

„Маркале 1“ одиграле су се 5. фебруара 1994. године, када је од једне гранате погинуло 68 људи, а више од 140 их је рањено. Годину и по касније, на исто место, 28. августа 1995. пало је неколико граната и убило 37 људи, а 90 их је ранило.

Код првог напада тадашњи изасланик УН за Балкан Јасуши Акаши говорио је да не постоје јасни докази о томе ко је одговоран за напад. Исте изјаве давао је и тадашњи командант Унпрофора у БиХ Мајкл Роуз.

Претходно је Акаши формирао стручну комисију УН састављену од представника пет држава, који су установили да је граната могла да дође и с положаја ВРС и с тачака које је држала Армије БиХ.

У хашкој судници, у Младићевом прецесу као заштићени сведок, телохранитељ Алије Изетбеговића испричао је да је чуо како је његов шеф 1994. причао с верским поглаваром муслимана Мустафом Церићем о гранатирању Маркала, а неколико дана касније десио се масакр.

Исти сценарио одиграо се и у случају „Маркале 2“. Норвешки мајор Пер Ејен, шеф војних посматрача УН који су спровели истрагу о тој експлозији и који је и сам био на пијаци двадесетак минута после детонације, сведочио је да нису могли да утврде која је од зараћених страна испалила гранату:

– Сумњали смо да и Армија БиХ пуца на Сарајево. Један дански официр постао је непожељан у том граду, јер је отишао у њихов штаб и рекао им да престану да гранатирају сопствени народ.

Руски пуковник Андреј Демуренко, који је у то време био начелник штаба Унпрофора у Сарајеву, приликом сведочења у Хагу тврдио је да Војска Српске с положаја које је и сам обишао није могла да испали гранату, јер би она у том случају пре пада на пијацу ударила у неку од околних зграда.

Поједини стручњаци тврдили су да нико није успео да докаже одакле је на Маркале долетела граната, јер је уопште није ни било. Тамо је, према њима, експлодирала ручно прављена експлозивно-минска направа постављена испод једне тезге.

Генерал-пуковник у пензији Петар Шкрбић објашњава да су наши стручњаци елиминисали могућност да је експлодирала мина која је долетала са српских положаја, јер мине не могу да се забију у бетон, а на Маркалама је направљен мали кратер.

СПОРАН И УГАО

ПРОФЕСОР Стратегије на Војној академији генерал Митар Ковач, који је радио експертизу за Младићеву одбрану, каже, за „Новости“, да све анализе говоре да мине на Маркалама никако нису могле доћи са српских положаја, под тим углом између зграда:

– Ради се о експлозивним направама и инсценираним догађајима ради медијске сатанизације Срба. Рукопис постављања тих направа исти је као што су диверзанти муслиманске специјалне јединице користили приликом атентата на Сефера Халиловића, првог команданта Армије БиХ 1993, када су погинули његова супруга и њен брат.

Новости, С. Ј. МАТИЋ

Тагови: , ,

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.