ГРИГОРИЈЕ: На Сабору различита мишљења, али не и подјела

Фото: РТРС/Срна

Фото: РТРС/Срна

У Цркви нема подјела, тврди владика захумско-херцеговачки Григорије али је, како каже, тачно да је на редовном мајском засједању Светог архијерејског Сабора било различитих мишљења, погледа и ставова с обзиром на то да се разговарало о комплексним темама.

Увјерен је да су различитости добре, а подјеле лоше. Различита мишљења, према његовим ријечима, значајно доприносе да се, у заједништво у вјери, боље управља “бродом Српске цркве”.

Као посебно деликатне теме, владика Григорије је издвојио разрјешење двојице епископа, о будућем великом сабору у Јасеновцу, формирању комисије за дијалог са Римокатоличком црквом о намјери да канонизује кардинала Алојзија Степинца и Косову и Метохији.

”Учесници Сабора су људи који знају да је свака ријеч скупа, тако да се тешке ријечи не изговарају олако нити се иде у правцу личног вријеђања. Но, ако дође до размимоилажења током разговора, ипак сви настоје да већ у току дана или сутрадан поправе међусобне односе и да их држе на хришћанском нивоу”, рекао је епископ захумско-херцеговачкиу интервјуу Политици.

Смјене епископа су, каже, свакако потрес за СПЦ и то је нешто чему се, увјерен је, нико на Сабору није обрадовао.

Одлуке о промјенама у Цркви нису, како каже, ничија жеља да се неко понизи или просто смијени, већ су оне изнуђене и настале су након “дугогодишњег трпљења, ишчекивања и надања да ће се смијењени епископи повратити с пута који је неприхватљив”.

Сабор је истовремено “и тајфун и тихи лахор” јер је у њему Дух свети, објашњава владика и додаје да је најважније да су у мишљењима током засједања превазиђене на најбољи начин самим тим што није било никаквог тријумфализма, него “смиреног сјећања на крст Христов и његово страдање у љубави према свима па чак и онима који су га распели”.

Према његовим ријечима, дијалогу са неканонском МПЦ је посвећена дужна пажња тако што је одређена делегација СПЦ која ће на томе убрзано радити. О канонизацији Степинца, владика Григорије каже да то питање захтјева озбиљну анализу и детаљније разговоре с римокатолицима.

”Очигледно је и да ова канонизација уноси зебњу и немир у ионако комплексне српско – хрватске односе”, рекао је епископ захумско-херцеговачки.

Упитан мијеша ли се политика у вјеру више него вјера у политику, владика је истакао да је одувијек мислио и вјеровао да су то два сасвим различита колосјека, али да се и један и други у великој мјери често односе на исти народ о коме брину.

Има, каже, утисак да су вјера и вјерско лидерство одувијек имали улогу коректива политичара, али да с болом у срцу мора да призна да већ дуги низ година има утисак да се та димензија код вјерских лидера губи или барем слаби на интезитету.

”С друге стране имам утисак да политичари понекад покушавају да се наметну и покажу надлежнима и за вјерска питања. Међутим, увјерен сам да то бива само тамо гдје им управо вјерски лидери отварају простор и могућност за то”, закључио је епископ захумско-херцеговачки.

РТРС

Тагови: , ,

?>