ГОДИШЊИЦА СМРТИ БРАНКА ЋОПИЋА: Био је херој свог времена када нико није смио да каже „не“

ИСКРА на Фејсбуку

Branko Copic

У Београду је обиљежена 31 година од смрти српског писца Бранка Ћопића полагањем вијенаца на његов гроб у Алеји великана на Новом гробљу, пригодним говорима и рецитовањем стихова.

Вијенце су положили представници Представништва Републике Српске у Београду, представници општине Крупа на Уни, Хашана, Књижевног клуба „Бранко Ћопић“ из Београда и Фондације „Башта сљезове боје“.

Директор Фондације „Башта сљезове боје“ Душан Илић позвао је на пружање подршке иницијативи да се подигне кућа Бранка Ћопића у његовим родним Хашанима.

Он је подсјетио да је предсједник Републике Српске Милорад Додик обећао да ће бити покровитељ спомен подручја „Башта сљезове боје“ поред Уне, посвећеног Ћопићу, те се заложио да у стану Бранка Ћопића у Београду буде основан музеј.

Глумац Томо Курузовић, који је глумио Ћопићеве ликове, рекао је да је Ћопић био херој свог времена када нико није смио да каже „не“, човјек који није одустајао од своје сатире и идеала и „наше прво перо да истину у лаж забоде“.

„Све што је написао од сатире настало је у Београду и `Доживљаје Николетине Бурсаћа` и `Осму офанзиву`. Његова жеља била је да буде у Београду. Волио је свог дједа Раду, који га је звао и Баја и Биограде мој“, рекао је Курузовић.

Љиљана Николић из Књижевног клуба „Бранко Ћопић“ подсјетила је да је овај клуб прошле године поднио захтјев београдској општини Звездара да се у једном од паркова ове општине, код Шесте гимазије, подигне спомен-биста Бранку Ћопићу и да се надају позитивном одговору.

Бранко Ћопић трагично је окончао живот 26. марта, 1984. године у Београду, бацивши се са Савског моста. Сахрањен је у Алеји великана на Новом гробљу у Београду.

У југословенској књижевности стекао је статус ствараоца са највише штампаних и преведених дјела, а његов опус може се пронаћи на више од 30 свјетских језика.

Иза њега су остала многа дјела, а међу најпознатијим су „Мајор Баук“, „Пролом“, „Доживљаји Николетине Бурсаћа“, „Босоного дјетињство“, „Глуви барут“, „Орлови рано лете“, „Не тугуј бронзана стражо“, „Магареће године“, „Осма офанзива“, „Башта сљезове боје“…

Ћопић је рођен 1. јануара, 1915. године, у селу Хашани код Босанске Крупе. Основну школу завршио је у родном мјесту, нижу гимназију у Бихаћу, а учитељску школу похађао је у Бањалуци и Сарајеву, а завршио у Карловцу. На Филозофском факултету у Београду дипломирао је 1940. године, педагошко-филозофску групу.

Прву причу објавио је 1928. године, а прву приповијетку 1936. Највише својих дјела написао је за дјецу. Био је члан Српске академије наука и уметности и Академије наука и умјетности БиХ.

РТРС, Срна

Тагови:

2 коментара

  1. zumuca каже:

    Citajuci ovaj tekst, setio sam se vremena kada sam citao njegove romane. O kako je bilo interesantno sve sto je napisao. Tako jednostavno i iskreno. Moj omiljeni pisac. Trebamo se secati velikog coveka i pisca.

  2. Родољуб каже:

    Ко није читао Ћопића као да га и нема! Ми смо као деца, некад, имали Бранкове приповетке и песме за лектиру а његове књиге нам тате и маме куповале за рођендане.. Прочитајте Мала моја из Босанске Крупе, то је за мене најлепша љубавна песма на српском језику. Прочитајте и Марија на Пркосима и Гроб у житу а онда ћете тражити и остало, сами. А онда, за упорне и једна феноменална еротска минијатура у Глувом баруту, да не препричавам, ко се потруди да нађе одушевиће се! Мајстор!
    Читам Башту сљезове боје и данас, са 66 пуних..

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.