ДОДИКОВА ИНЦИЈАТИВА: У Републици Српској ће судије и тужиоце грађани бирати на изборима?

ИСКРА на Фејсбуку
Фото: РТРС

Фото: РТРС

Милорад Додик, предсједник Републике Српске, у наредних неколико дана јавности ће представити нову иницијативу да грађани РС директно на изборима бирају тужиоце и судије, који би онда за свој рад одговарали њима.

Данијел Драгичевић, шеф Кабинета предсједника РС, „Независним“ је потврдио да је предсједник Додик о тој теми у сриједу имао састанак с надлежним органима у Републици Српској, али да у овом тренутку не може износити више детаља.

„Засад је све на нивоу идеје. Разматрамо могуће опције и анализирамо како се таква идеја може реализовати. Чим будемо имали нешто конкретније, предсједик ће о томе одмах обавијестити јавност“, рекао је Драгичевић.

Сања Џомбић, портпарол министра правде РС, рекла је да Министарство не може коментарисати ову идеју јер још није упућен никакав званични документ.

„Што се тиче законских могућности за такву иницијативу, обратите се Високом судском и тужилачком савјету БиХ“, рекла је она.

Марјана Поповић, портпарол ВСТС-а, је рекла да ће се Милан Тегелтија, предсједник ВСТС-а, о овој теми огласити у понедјељак, када се врати са службеног пута.

Крстан Симић, угледни правник и бивши судија Уставног суда БиХ, каже да је модел директног избора тужиоца у принципу добра идеја, која постоји у САД.

„Зато често можете у америчким филмовима видјети да се пред изборе за тужиоца покрећу највеће полицијске акције. У нашем случају би било потребно прво формирати радну групу, која би изанализирала такав модел и видјела које су све предности и мане. Исхитрена одлука не би била добра“, сматра он.

У случају да таква идеја буде предложена, рекао је да би било потребно мијењати Закон о Високом судском и тужилачком савјету БиХ, јер је тим законом надлежност за избор судија и тужилаца у РС пренесен на ниво БиХ.

„Ако би била у РС донесена таква одлука, онда, ако у БиХ желимо компромис и уважавање не би требало ФБиХ да буде брига на који начин ће, рецимо, неко окружно тужилаштво у РС обезбиједити правду својим грађанима. У духу најбољих вриједности, компромиса и уважавања не би било добро да се таква иницијатива блокира“, сматра Симић.

Друго рјешење које он види би било враћање избора судија и тужилаца у надлежне парламенте. Рекао је да је недавно на студијској посјети Швајцарској у пракси видио како тај модел тамо функционише.

„Тамо су нам рекли да никад ником није пало на памет да назове судију или тужиоца и да утиче на неку одлуку. Правосуђе гради друштво, а не прописи“, каже он.

Сенка Ножица, угледни сарајевски адвокат, истиче да директан избор тужиоца не би било добро рјешење за БиХ.

„Идеја је добра ако се тиме мисли извући правосуђе из окриља политике, али мислим да у контексту БиХ то не би било добро. Нису наши грађани тако високо едуцирани о послу тужиоца и како он треба да ради. Главни тужилац било гдје, па и у РС, мора бити најстручнија особа“, сматра она.

Ножица је мишљења да је струка најбоља одбрана правосуђа од политике.

„Ми смо то некад у бившој Југославији савршено добро знали и препознавали се између себе и савршено се добро знало да главног тужиоца, односно тужиоца како се то тада звало, а остали су били замјеници, бирамо међу најстручнијима. Ако је особа стручна и стало јој је до угледа, она никад неће дозволити да неко утиче на њену одлуку“, закључила је она.

РТРС

Тагови: , , ,

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.