ДОДИК СВЕДОЧИ У ХАШКОМ ТРИБУНАЛУ: Алија Изетбеговић је директно увео народ у рат!

ИСКРА на Фејсбуку
Фото: РТРС

Фото: РТРС

Предсједник Републике Српске Милорад Додик почео је давање исказа као свједок одбране на суђењу генералу Ратку Младићу пред Хашким трибуналом.

13.10 Предсједник Републике Српске Милорад Додик рекао је да БиХ никада није била суверена држава, а да историјски гледано, готово никада није било могуће усагласити ставове три конститутивна народа у БиХ.
Додик је, као свједок одбране на суђењу генералу Ратку Младићу пред Хашким трибуналом, рекао да је историјски развој на подручју БиХ доминантно обликује мишљење Бошњака, Хрвата и Срба који живе у БиХ.

„То је је земља у којој се веома тешко, икада, долазило до консензуса. Та три народа никада у историјски важним тренуцима нису била на једној страни, него су увијек била на подијељеним историјским улогама, у правилу супротстављеним и непријатељским“, навео је Додик.

Као илустрацију стања у БиХ, Додик је навео чињеницу да БиХ има само два усаглашена празника – Нову годину и Дан побједе над фашизмом, а ниједан заједнички обиљежен историјски догађај.

Говорећи о периоду пред почетак рата у БиХ, Додик је рекао да се 15. октобра 1991. године догодио акт унилатералне неправне сецесије, која није уважавала процедуре предвиђене за статусне промјене у БиХ, нити је предвиђена међународним декларацијама.

Он је нагласио да су суверенитет и независност БиХ, тражени декларацијом СДА, били потпуна лаж.

На питање како је почео рат у БиХ, Додик је рекао да је СДА формирала „патриотску лигу“ – оружано крило те партије, чија се улога касније видјела у многим догађајима.

Додик је нагласио да је и прва жртва рата била у Сарајеву, када је убијен отац младожење на српској свадби, а што је узнемирило цијелу српску заједницу.

„Након тога, десиле су се и активности `патриотске лиге` на подручју Босанског Брода и на другим мјестима готово у серији“, рекао је Додик.

12.30 Предсједник Републике Српске Милорад Додик нагласио је да је одлука о референдуму о независности БиХ потпуно усложнила односе у БиХ.
„У јануару 1992. године донесена је одлука о расписивању референдума без учешћа Срба, не само из СДС-а, него и нас, независних посланика. У новембру када је формирана Скупштина српског народа БиХ, основи циљ те скупштине био је борба за равноправност у оквиру БиХ, што је, наравно, игнорисано“, рекао је Додик као свједок одбране на суђењу генералу Ратку Младићу пред Хашким трибуналом.

„Данас многи Хрвати кажу да су тада ишли на референдум зато што су сматрали да тиме подржавају независност Хрватске и да са овог становништа никад не би ишли на тај референдум, јер је он био о унилатералној сецесији која се касније десила, те почетак прегласавања и мајоризације Хрвата од муслимана“, објаснио је Додик.

Према његовим ријечима, тај „референдум“ организован је на бази крње и неважеће одлуке парламента БиХ.

„Тај референдум одржан је посљедњег дана феруара и 1. марта и на њега су изашли искључиво Бошњаци и Хрвати и статистички их је било 64 одсто. Велика већина гласала је за одлуку о проглашењу самосталне државе. Та одлука није уважила уставни принцип о потреби да се за статусне промјене обезбиједи двотрећинска већина“, нагласио је Додик.

Он је поновио да муслимани и Хрвати нису имали двотрећинску већину да прогласе БиХ независном државом.

„Алија Изетбеговић је рекао да је спреман да жртвује мир за независну БиХ и тиме директно увео народ у рат, односно рат је могао да почне јер га је он и призивао“, оцијенио је Додик.

12.15 Предсједник Републике Српске Милорад Додик изјавио је на суђењу генералу Ратку Младићу  да је Алија Изетбеговић ставио веома сумњив потпис на Дејтонски споразум, јер га је потписао као предсједник БиХ, која уопште није постојала, нити је он био предсједник БиХ.
Он је додао да је убрзо након потписивања Дејтонског споразума, који је предвидио да је БиХ састављена од два ентитета и три конститутивна народа, гдје је формиран моноетнички ентитет Република Српска и двоетнички Федерација БиХ, Изетбеговић у жељи да унутра реформише Дејтонски споразум, тражио од Уставног суда да се конститутивност народа призна на подручју цијеле БиХ.

„Изетбеговић је поднио апелацију да Уставни суд БиХ прогласи конститутивност свих народа, односно Срба, Хрвата и Бошњака на простору читаве БиХ, што је учинио Уставни суд, који чине девет судија, од чега је шест домаћих и три страна, гдје је четворо домаћих судија било против те одлуке, а двојица судија Бошњака и три странца су донијела одлуку и прогласила конститутивност ова три народа на простору читаве БиХ“, навео је Додик.

Он је додао да је тиме почело урушавање Дејтонског споразума и баланса који је успостављен тим споразумом са механизмима заштите који су дати конститутивним народима на заједничком нивоу.

„Изетбеговић је, кад је требало да укине конститутивност, то и урадио и увео народ у рат, а кад је требало да настави свој ратни поход у БиХ политичким средствима, он је добио конститутивност на подручју БиХ, убијеђен да ће на тај начин обезбиједити доминацију Бошњака у цијелој БиХ“, поручио је Додик.

Према његовим ријечима, данас као резултат такве политике имамо мајоризацију, прије свега, Хрвата у БиХ и покушај да се то наметне Србима.

Додик је подсјетио да је комунизам уважавао чињеницу да је конститутивност народа важна ствар за мир у БиХ, да је ту конститутивност загарантовану Уставом укинуо Изетбеговић, не зато што је промовисао универзална људска права, већ зато што је рачунао да има већину и да муслимани којих је према посљедњем попису било 47 одсто, имају већину коју могу да се наметну и другима.

12.05 Предсједник Српске Милорад Додик рекао је да, према Повељи УН, право народа на самоопредјељење, које је промовисано у Уставу Југославије, дато народима, не републикама.

Додик је навео да су се Срби опредјељивали да остану у Југославији, док су Хрвати подржали независност Хрватске, вјерујући да ће се један дио БиХ припојити Хрватској, а да су муслимани хтјели да наметну своју вољу и Србима и Хрватима и да формирају независну БиХ.

Предсједник Српске објаснио је да је конститутивност према Уставу СФРЈ из 1974. године значила да сте носилац суверенитета, те да је консензус био једини могући и прописани начин одлучивања, све до момента док СДА Алије Изетбеговића и ХДЗ нису одлучили да одлуке усвајају простом већином и укину конститувност и консензус.

Он је додао да је тиме Изетбеговић срушио принцип конститутивности непосредно прије рата.

„То је можда био и основи разлог за рат, јер да је било поштовања принципа и уважавања сигуран сам да не би дошло до рата, тражили би се политички договори“, истакао је Додик.

Он је додао да је тај договор хтио и СДС, али су се муслимани и Хрвати у то вријеме осјећали славодобитно, игнорисали су политичко представљање Срба у БиХ.

Додик је свједочио да су српски политички представници упорно тражили поштивање принципа конститутивности, те да су Срби онда кад је било очигледно да је то потпуно игнорисано одлучили да се у оквиру изабраних представника у парламенту БиХ организују како би могли да сносе политичку борбу са уједињеним политичким представницима муслимана и Хрвата.

„Срби су одлучили да посланике у Скупштини БиХ организују у Клуб Срба и да покушају да обезбиједе поштивање Устава“, навео је Додик.

На питање како су опозиционе странке видјеле покретање теме отцјепљења БиХ од Југославије, Додик је рекао да се партија којој је он припадао поцијепала јер су чланови Хрвати и Бошњаци прихватали отцјепљење, односно Бошњаци су промовисали политику СДА, Хрвати подржали независност Хрватске и БиХ, док су Срби подржали останак Југославије.

„Претходна комунистичка партија СДП се распала на исти начин, по националним критеријима, и није било никакве опозиције националним подјелама. Као свједок немогућности да се обезбиједи консензус и уважавање свих, сматрао сам да је сасвим природно да промовишем заштиту народа којем припадам, поготово што сам се могао увјерити да други не желе равноправност него мајоризацију и доминацију“, поручио је Додик.

Додик је навео да није оклијевао да приступи Скупштини српског народа, као члан опозиционе партије, али да није приступио СДС-у него је остао независни посланик, увјерен да на тај начин извршава обавезу према народу којем припада

11.35 Предсједник Републике Српске Милорад Додик изјавио је на суђењу генералу Ратку Младићу да је у периоду пред почетак рата у БиХ било тешко одржати сједницу парламента БиХ, те да се видјело да остале институције извршне власти веома тешко функционишу.
„Видљиво је било коалирање политичких представника муслимана и Хрвата, а на сваку иницијативу која је долазила са српске стране одговорало се одбијањем и анимозитетом. Промовисала се политика независне БиХ и повлачили конкретни политички потези“, рекао је Додик пред Хашким трибуналом, дајући исказ као као свједок одбране на суђењу генералу Младићу.

Додик је нагласио да су сједнице парламента трајале и дан и ноћ, са великим бројем дугих пауза, те да су тешко довођене до краја.

„Народ је већ био хомогенизован око својих политичких партија и у правилу су пратили своја руководства. Када ту додате већ оружани сукоб у Хрватској, гдје су Срби и Хрвати били главни актери, лако је претпоставити однос Срба и Хрвата у БиХ“, истакао је Додик.

Он је додао да се највећи број простора који су насељавали Срби у БиХ директно наслањао на Хрватску, тако да је огроман број српског становништва из сјеверног дијела Босне био ментално у том сукобу, солидаришући се са Србима у Хрватској, на бази негативне перцепције из Другог свјетског рата, када је фашистички режим Независне Државе Хрватске на ријеци Сави организовао два велика логора за Србе, Јевреје, Роме.

„Према подацима, у Јасеновцу је убијено 700.000 људи, од чега 500.000 Срба. То је код Срба на тим просторима била снажна карактеристика у њиховом менталитету и страх да се то поново не деси. И у тој психози одвијао се друштвени и јавни живот“, напоменуо је Додик.

Додик је навео да је чињеница да комунистички режим због својих идеолошких потреба „конзервирао“ и онемогућио истину о Јасеновцу, што је допринијело додатним мистификацијама и спекулацијама.

11.00 Додик је у свједочењу нагласио да је Алија Изетбеговић срушио, прије рата принцип конститутивности народа, и да вјерује, да се то није десило , да до рата не би ни дошло. Након Дејтона Изетбеговић је тражио од Уставног суда БиХ да се прогласи конститутивност народа на цијелом простору БиХ с циљем да Бошњаци као најбројни народ имају доминацију. Да је то био циљ показује и данашња мајоризација Хрвата у Федерацији, и покушаји да се мајоризирају и Срби, рекао је Додик.

Предсједник Српске је истакао да је Изетбеговић злоупотребљавао парламент БиХ, те да је као предсједавајући Предсједништва БиХ изашао за говорницу и рекао да он предлаже да парламент призна Словенију и Хрватску као независне земље.

„Питао сам на основу чега он износи тај став, да ли је то став Предсједништва БиХ или његове партије и њега лично. Он је рекао да то није усаглашен став Предсједништва, него да је то став његове партије и њега лично“, образложио је Додик.

Он је навео да је тада упозорио Изетбеговића да је злоупотријебио говорницу и да није могао да износи те ставове ако није било усаглашеног става Предсједништа.

„Али те злоупотребе су се стално дешавале, па није ни чудо што је Алија Изетбеговић злоупотријебио говорницу парламента БиХ да промовише своје личне идеје“, навео је Додик.

Према његовим ријечима, СДС је била за останак Југославије и БиХ у Југославији, а када је било видљиво да је то готово немогуће, онда су тражили поштивање Устава у вези са статусним питањима у самој БиХ.

Тадашњи Устав БиХ, рекао је Додик, предвиђао је двотрећинску већину за било какву статусну промјену у оквиру БиХ.

„Према Уставу СФРЈ суверенитет је припадао народу, а републике су биле територијалне организације народа. БиХ је имала у свом саставу три водећа народа Србе, муслимане и Хрвате, и у том погледу СДС је тражила да се испоштују процедуре предвиђене Уставом“, навео је Додик.

10.15 Предсједник Републике Српске Милорад Додик свједочи данас у Хашком суду као свједок одбране на суђењу генералу Ратку Младићу о развоју политичке ситуације у вези са распадом бивше Југославије.

Додик је потврдио да ће свједочити о развоју политичке ситуације у вези са распадом бивше Југославије.

„Био сам посланик у Скупштини Социјалистичке Републике БиХ на првим вишестраначким изборима, а касније посланик у Народној скупштини и моје свједочење ће се односити искључиво на политичке околности у вези са почетком рата“, рекао је раније Додик.

Предсједник Српске напоменуо је да су јавности познати његови ставови у вези са периодом о којем свједочи.

„БиХ је отишла на референдум 1. марта. муслимани, а тада и Хрвати, донијели су унилатералну одлуку да се издвоје и направе сецесију у вези са БиХ, а то није било довољено јер је тадашњи Устав Социјалистичке Републике БиХ тражио да се обезбиједи двотрећинска већина за било какву статусну промјену“, нагласио је Додик.

Он је рекао да статусну промјену БиХ свакако представља одвајање од Југославије, истичући да је тадашњи референдум представљао прегласавање.

„То довољно говори на који се накарадан начин одвијао тај процес и који су били мотиви и суштина самог рата“, нагласио је Додик.

Сматра да је дужност сваког ко добије позив да свједочи пред Хашким трибуналом да се на њега и одазове.

„Сматрам да је дужност свакога кога позове одбрана, али и оптужба, да учествује јер Хаг има своју димензију“, рекао је предсједник Српске.

РТРС

Тагови: , ,

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.