ДОДИК: Свако подаништво води у нова понижавања

ИСКРА на Фејсбуку
Фото: rs.sputniknews.com

Фото: rs.sputniknews.com

Ако овај регион и уђе у ЕУ, то неће бити она заједница са почетка нашег пута. Српска је данас један од најстабилнијих простора у овом делу Европе. Сваки удар на нас је удар и на Србију, јер је она гарант Дејтонског споразума. Једино нам Русија никада није постављала никаве услове ни захтеве.

Осим о безбедности, након терористичког напада у Зворнику у Републици Српској, и економији, председник Републике Српске Милорад Додик у петак је у Београду са српским премијером Александром Вучићем разговарао и о резултатима његове посете Сарајеву. У разговору за Спутњик председник Додик одговара и на питање да ли је ЕУ тражила прекид или слабљење односа између Српске и Србије?

„Ако је Србија и добила тај налог она се тако не понаша. Имамо веома добре односе и наставићемо да их градимо у том правцу. Али, то је спин који покушавају да наметну, као прича о нежељеном детету — Републици Српској — која у континуитету треба да буде спорна, и да буде укинута. Иначе, Српска је данас један од најстабилнијих простора у овом региону. И економски и политички врло добро функционише. Постоји незадовољство једног дела Муслимана у Босни, делу међународне заједнице, па чак и једног дела опозиције у РС, који да би се показао сервилним и европејцима, жели да укине глас РС, што је најважније. Матрица разбијања српског јединства у регину и даље је на сцени“.

Једна од прича у медијима је и да ЕУ покушава да „уцени“ Србију, као једног од потписника Дејтонског споразума, унитарном Босном у оквиру преговора са ЕУ, слично као што то ради са Косовом. Колико је то тачно и да ли је то могуће?

— На Балкану је наравно све могуће. Не могу да искључим могућност да ће то неко тражити. Али свака деградација и удар на Републику Српску, није само удар на нас, већ и на Србију, јер она гарантује Дејтонски споразум. Према Србима на Балкану се у континуитету врши неправда. Она је и видљива. Ако би неку кумулативно изучавао позиције народа пре рата и после рата, видео би да смо највише померан народ и да су највећа кумулативна страдања имали Срби. Кад саберете све Србе са простора бивше СФРЈ који су морали да оду са својих простора, видећете да су то највећа померања. На нама вежбају трећеразредни политичари и службеници разних администрација који на тај начин одржавају свој примат. У суштини, постоји осећај да међунардна заједница, или оно што ми мислимо да јесте, овај простор вечито држи у стању ванредног стања који се стално продубљује. Сваки дан добијете нешто што изазива ванредност, што изазива реакцију. То говори да морамо што пре да се одмакнемо од свих аспирација и да нама управља и уређује простор неко други. Када мени кажу да сам босански Србин — то је за мене погрдно називање. То је за мене алузија да постоје још неки Срби, да сами Срби нису народ, него да постоји неких шест сегмената тог народа. Ово говори да нисмо уважени и да смо само једна врста експеримента. Само стабилан и национални и државни договор Србије и Српске може да мења те ствари. Свако подаништво може само да доведе до још драматичнијих захтева и вежбања неких концепција на нама.

О Дејтонском споразуму неки западни званичници често говоре да је прошлост. Други да је потребна ревизија. Шта ви о томе мислите?

— То није нова прича и о томе се говори од тренутка потписивања Дејтона. Проблем БиХ јесте у томе што је Дејтонски споразум, пре него што је почео да се примењује, почео да се разграђује од стране високих представника Запада који су имали за циљ да га моделирају у неком покрету, и да промене његову саму суштину. Имамо проблем што су неправним политичким насиљем, пре свега високи представници, подржани од стране неких структура са Запада, мењали, кроз доношење одлука и закона, политички систем успостављен Дејтонским споразумом, и направили још тежу ситуацију у Босни, него што је била. Онемогућили су напредак у самој релизацији тог споразума. И наравно да они, који су то на тај начин неких пет, шест година разграђивали, кад смо ми у Републци Српској са тим стали, и нисмо дозволили више да се то дешава, постали незадовољни јер су желели више. Дејтонски споразум представља стални интерес тих структура да га, наводно, усаврше, а они га деградирају. Избациване су разне тезе о томе. Једна од њих је да треба одустати од Дејтона и укључити се у Брисел. То је исто као да сте рекли једној Немачкој пре него што је ушла у ЕУ, да треба да одустане од Немачке. Тај Брисел и тај приступ европским интеграцијама не значе ништа друго него да се постојећа структура неке државе прилагоди и прихвати правно насиље ЕУ. Нико није променио своју унутрашњу организацију — ни Аустрија, иако и она има своје покрајине, као и Немачка, Белгија… Нико од њих није тражио да их укине и да успоставе неку нову државу. Од нас се очекује да се укине Република Српска, како би нас наводно са осмехом чекали у Бриселу, што је потпуна илузија, јер РС не може да одустане од својих права. Доминантна политика РС данас је да права која су прописана Дејтоном поново вратимо и сматрамо да је то неопходно учинити, ако постоји жеља да се одржи Дејтон и дејтонска структура.

Да ли резолуцију о самосталности РС са могућношћу одржавања референдума, коју је изгласала ваша странка, има управо за циљ да сачува РС у случају деградације или мењања Дејтона?

— Наравно. Срби, нити било који други народ, не сме да одустане од свог права на исказивање демократске воље путем референдума о било ком питању. Онемогућавање тога, значи мајоризацију и деградацијау самог тог народа. Афирмација права да се на тај начин одлучује о било ком питању није супротно повељи УН, нити другим документима, принципима и стандардима у свету. РС је страна потписница Дејтона и као таква, има право да одлучује. Ми сматрамо да су нам наметнули и отели надлежности без питања. Ми само желимо да будемо питани и да се одлучује концезусом. Ако тога нема, зашто се онда искључује могућност да народи о томе одлуче на референдуму?

Запад је недавно направио анализу о безбедности на Балкану, где су наведене три кључне опасности: међуетнички конфликти, радикални ислам и утицај Русије.

— Више имате насиља између демонстраната и америчких полицајаца него у Републици Српској. Нама се, заиста, десио терористички чин, али то се дешава и у другим местима у свету. То не значи да је безбедност угрожена. Ми смо поносни што смо стабилни. Немамо изазова те врсте, али имамо оних који су незадовољни односом у свету и успехе који се нигде не бележе. Њима треба неко успешно место, а онда се враћају на старо место где нису довршили посао и неком имагинацијом покушавају да затворе ту причу. Тако је сада у Македонији, у којој су јасно подељене етничке позиције између два већинска народа, и њихово засебно живљење, као посебних заједница, и у друштвеном и у политичком смислу апсолутно производи трење које ствара конфликт. Тако је и у БиХ. Без обзира на имагинације и нека далека обећања о лепој будућности, за сто година кад уђемо у ЕУ, они нису могли да превазиђу историјске несугласице, тренутне различите позиције и интересе народа који тамо живе. Очигледно да у Босни и Херцеговини, шта год ко причао, Муслимани желе да изграде унитарну Босну и желе друге да виде као мањину или расељене из БиХ и да Босна остане скроз њима. Ми, Срби, смо рекли да смо за Дејтон онако како пише, а не онако како га они читају. Хрвати су незадовољни својим статусом и свакако желе нешто да промене. Према томе, то је нешто што је константно, али је и део незавршених политика које су на распаду бивше Југославије покушали да граде квази државу БиХ, која је по свему личила, и имала исту унутрашњу структуру, као што је имала Југославија — која није могла, само четири, пет година раније да преживи. Онда су у БиХ гурнули Бошњаке, Србе и Хрвате који су ратовали за нову Југославију, и који сад у тој карикираној Југославији треба да сарађују по свим питањима, као доказ потпуне толеранције.

Нисте нам одговорили како гледате на фактички изједначавање исламског радикализма и утицаја Русије на Балкану као ставке које угрожавају Балкан по оценама Запада.

— Упоређивање утицаја Русије са исламским радикализмом је бесмислен! Само злонамерни могу да праве то поређење. Русија је овде присутна као добар пословни партнер и помаже у економској стабилизацији, зашта смо јој веома захвални. Нема ни једног фактора или појединца државе Русије који је уперен на нарушавање безбедности, за разлику од ислaмских „бораца“ који су овде доспeли тако што им је Запад, за време ратова, дозволио да уђу на ове просторе и направе највеће злочине. Манипулација, спин и подметање неће престати, јер им треба рат на промотивном нивоу. Русија ни на који начин, нити војно нити у било ком безбедносном смислу, није пристуна овде. Њихово економско присуство није ничим условљено. Руске трупе нису раширене у свету. Морам да кажем да сам најкоректнији и најугоднији став имао у разговору са председником Русије Владмиром Путином и да нисам никада осећао никакву тежину или нити сам добио било какав политички захтев који би ме довео у позицију да нешто морам, а да не могу. С других страна је било много тога. Уверен сам да се, и под притиском санкција, Русија стабилизовала. Међутим, само зато што имамо коректан, стабилан однос према Русији нама набацују етикету да смо некакав руски „тројански коњ“. То је вештачка поларизација направљена на Западу. Наш позитиван однос према Русији није споран — ми нисмо могли да прихватимо да будемо део оних који ће увести санкције Русији или да на неки други начин учествујемо у нечему што је против саме Русије, јер сматрамо да Запад није у праву са оним што је чинио у Украјини, и да је Русија поступила исправно у функцији заштите свог народа на том простору.

Како гледате на дашавања у Македонији?

— Што се тиче Македоније тамо постоји легално и легитимно изабрана Влада која покушава да одбрани националне интересе Македоније по Уставу и Закону. Неко други то види као проблем. Очито је да је тамо ситуација ровита и да се као таква покушава искористити.

Да ли сте упознати са новом платформом за Косово председника Србије?

— Нисам прочитао ту резолуцију… БиХ није признала Косово само зато што ми нисмо на то пристали и остајемо на тој линији. Свака наша одлука о Косову може да дође само после Србије, а не пре ње. Косово је доказ ароганције међународног фактора који је кроз серију кажњавања Срба растурио и отео део територије Србији. Срби су тамо понижени и деградирани. Печат на то је ставила међународна заједница која је промовисала Косово као такво.

Како видите ситуацију унутар Европске уније?

— Европска унија није оно што је била пре неколико година. Тај оптимизам је сломљен и много је евроскептика у ЕУ. Сама чињеница да је Камерон победио у Британији, а да му је једно од основних изборних залагања била управо прича о референдуму о издвајању Британије из ЕУ, због чега је по оцени аналитичара и добио изборе, говори о нестабилности саме ЕУ. А европска администрација са нама, који треба да се придружимо ЕУ, наставља да ради као да се тамо ништа није променило и као да теку мед и млеко. И ако овај регион уђе у ЕУ, то неће бити она ЕУ са почетка нашег пута, већ ЕУ на крају свог пута. Не могу да предвидим како ће изгледати, али мислим да ће бити највероватније без Британије. Или са Британијом, али уз велике уступке Брисела и Немачке. Али то опет неће бити она ЕУ која је постојала.

rs.sputniknews.com

Тагови: , ,

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.