ДОДИК: Српска је држава, а БиХ је колико-толико

ИСКРА на Фејсбуку

(Милорад Додик) Фото: РТРС

Предсједник Републике Српске Милорад Додик истакао је да је Република Српска држава која постоји од 9. јануара 1992. године, те да са својом државношћу, која се у складу са међународним правом састоји од територије, ефективне власти и народа, учествовала у мировним преговорима током грађанског рата у БиХ од 1992. до 1995. године.

У ауторском тексту, објављеном у „Гласу Српске“, Додик је додао да је Република Српска своју државну самосталност унијела у завршне мировне преговоре у Дејтону од 1. до 21. новембра 1995. године.

Он је подсјетио да је амерички дипломата задужен за мировне преговоре између зараћених страна на простору предратне БиХ Ричард Холбрук у својој књизи „Завршити рат“ навео да је убјеђивао Алију Изетбеговића прије преговора да прихвати име Република Српска.

Додик је напоменуо и да је члан Предсједништва „Републике БиХ“ Миро Лазовић навео да је Холбрук рекао да је постојање ентитета Република Српска завршена ствар, да постоје два ентитета и да се може правити концепт Устава БиХ само извлачећи из два ентитета онај садржај који ће омогућити да се сачува држава да колико-толико буде функционална и стабилна.

„А ентитети су пренијели на ниво БиХ само ограничени дио својих надлежности. Лажно и безобразно бошњачке политичке структуре у Сарајеву покушавају представити да је ‘држава БиХ’ нешто пренијела, односно дала ентитетима“, пише Додик.

Он је напоменуо да Устав БиХ одређује да ће од Дејтона службено име бити „Босна и Херцеговина“, те да би нешто било држава у њеном уставном називу мора бити одређење државног уређења, попут савезна република /Њемачка/, република /Србија/, /Руска/ федерација…

Предсједник Републике Српске је навео да не постоји никакав унутрашњи правни континуитет између „Републике БиХ“ и дејтонске БиХ.

„Дејтонској ‘Босни и Херцеговини’ Устав БиХ не додјељује никакву територију, јер територија припада ентитетима – Републици Српској 49 одсто и ФБиХ 51 одсто. ‘Босна и Херцеговина’ није изборна јединица за било шта, јер су изборне јединице изворно право ентитета. ‘Босна и Херцеговина’ није субјект промјена анекса Дејтонског споразума, већ то право припада искључиво ентитетима“, истакао је Додик.

Он је нагласио да су ентитети државе у већем капацитету него „Босна и Херцеговина“, што потврђује и став Венецијанске комисије Савјета Европе, који одређује да се на будуће споразуме ентитета о промјени Устава БиХ и других анекса Дејтонског споразума примјењује Бечка конвенција о праву међународних уговора.

Додик је у тексту навео да Република Српска има право на успостављање специјалних веза са сусједним државама, те да Српска Савјету безбједности УН редовно доставља извјештаје о стању и односима у „Босни и Херцеговини“, којих је до сада било 18.

Предсједник Српске је истакао да „Босна и Херцеговина“ има само три органа које према Уставу БиХ у свом називу имају одредницу БиХ: Предсједништво, Уставни суд, Централна банка.

„У свом називу Парламентарна скупштина и Савјет министара, као ни његова два министарства – спољних послова и спољне трговине, по Уставу БиХ немају одредницу ‘БиХ’. По Дејтонском споразуму и непромијењеном и важећем Уставу БиХ, Република Српска има предсједника, Народну скупштину, Владу, Уставни суд, Врховни суд и друге судове, Тужилаштво, војску, полицију, царину, све порезе као своје изворне приходе, обавјештајну и безбједносну службу и све друге државне функције које није пренијела на ‘Босну и Херцеговину'“, навео је Додик.

Он је поручио да Република Српска као државотворни ентитет заједно са ФБиХ твори „Босну и Херцеговину“, те да би она могла бити заједница држава – Републике Српске и ФБиХ, а да су све друго празна наклапања.

Према његовим ријечима, чињеница је да је у дејтонске преговоре ушла Савезна Република Југославија, коју је споразумом пд 29. августа 1995. године Република Српска овластила да у њено име потпише дијелове мировног плана који се односе на Српску.

„Преговорима у Дејтону претходило је потписивање ‘Договорених основних принципа’ у Женеви 8. септембра 1995. године, а потом ‘Наставак договорених основних принципа’, потписан у Њујорку 26. септембра. Потписници су били Република Српска и ‘Република БиХ'“, навео је Додик.

Додик је истакао да према важећем и непромијењеном Уставу БиХ, ентитетима припадају све државне надлежности које Уставом нису изричито додијељене „БиХ“.

„За сваку нову надлежност коју не предвиђа дејтонски Устав БиХ, требало је да ентитети у складу са Бечком конвенцијом закључе споразум о промјени и допуни Устава БиХ и потом у складу са уставном процедуром усвоје амандмане у Парламентарној скупштини“, нагласио је Додик.

Додик је додао да би стварањем уставног основа било могуће донијети законе о одбрани, правосуђу, ПДВ-у, као и установити нове институције на нивоу БиХ.

„Пошто то није урађено, према Дејтонском споразуму уставне надлежности Републике Српске су и даље: одбрана са војском Републике Српске, правосуђе, царина, гранична служба, полиција, финансије, порези и све друге надлежности које иначе припадају сувереним државама“, поручио је Додик.

Он је додао да су Уставом БиХ ентитети пренијели у надлежност Предсједништву БиХ спољну политику, спољнотрговинску политику, царинску политику, монетару политику, финансирање установа и међународних обавеза БиХ.

„Међутим, све одлуке Предсједништва БиХ по наведеним надлежностима подлијежу крајњој потврди у ентитетима. По Уставу БиХ те одлуке Предсједништва БиХ нису дефинитивне ако им се успротиви члан Предсједништва који је прегласан од друга два члана Предсједништва БиХ“, истакао је Додик.

То значи, наводи предсједник Српске, да прегласани члан Предсједништва БиХ може прогласити такву одлуку деструктивном по животни интерес ентитета у коме је изабран и у случају да је то српски члан Предсједништва БиХ упутити је Народној скупштини Републике Српске.

„Посљедња ријеч припада Републици Српској и њена државност, као и државност ФБиХ, јачи су и важнији од ‘Босне и Херцеговине'“, навео је Додик.

Додик је нагласио да „Босни и Херцеговини“ као надлежности припадају и политика и прописи за усељавање, избјеглице и азил, спровођење кривичних закона на међународном плану и између ентитета, укључујући ту односе са Интерполом.

„Примијетно је да се не даје надлежност ‘Босни и Херцеговини’ да доноси прописе, осим у три случаја. То показује зашто Парламентарна скупштина нема одредницу ‘БиХ’, па се и не може сматрати државним парламентом, као што се ни Савјет министара као помоћно тијело Предсједништва БиХ не може сматрати владом“, објаснио је Додик.

Предсједник Српске је свим грађанима Републике Српске и ФБиХ честитао празник – Дан успостављања Општег оквирног споразума за мир у БиХ, Дан Дејтона – 21. новембар.

РТРС, Глас Српске

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.