ДОДИК: Сребренички злочин договорена трагедија, с намјером сатанизације Срба

ИСКРА на Фејсбуку

(Милорад Додик) Фото: Tanjug / Димитрије Голл

Посебна сједница Народне скупштине Републике Српске о Извјештају о раду Комисије за Сребреници почела је обраћањем предсједника Српске Милорада Додика, на чији захтјев је сједница и сазвана.

Предсједник Српске на почетку обраћања поновио је да је његов циљ да обезбиједи да се дође до истине, те да не постоји намјера да се умање злочини који су се десили над Бошњацима.

„Једноставно желимо да сагледамо и српске жртве. Мора да се зна да 30.000 страдалих Срба у претходном рату још чека правду. Сребренички злочин био је договорена трагедија, с намјером сатанизације Срба“, навео је Додик.

Навео без обзира какви притисци били на Српску, интерес српског народа мора да буде на првом мјесту.

„Свједоци смо да је под утицајем међународне заједнице правда селективна. Зато замјерамо Извјештају о раду Комисије за Сребреницу јер у њему нема српског страдања“, рекао је Додик наводећи поименично српска стратишта у и око Сребренице.

Додик је нагласио да се теза о „геноциду над муслиманима-Бошњацима“ појавила на почетку сукоба и открила план дјеловања за стварање БиХ као државе по мјери најбројнијег народа, те да о томе постоје бројни документи и да ће поменути тек неке.

„Ријеч геноцид користи се већ у извјештају каснијег генерала такозване Армије БиХ Сефера Халиловића и Патриотске лиге из фебруара 1992. године, гдје он говори о карактеру будућег рата: да ће рат бити геноцидан, јер је усмјерен против муслимана, односно муслиманског народа и да је циљ затрти, односно уништити муслимански народ. То се потврђује и у транскриптима са сједнице Предсједништва БиХ с почетка маја 1992. године“, навео је Додик.

Он је додао да Алија Изетбеговић, муслимански ратни лидер, настављајући такву причу, пише писмо свим државницима још у априлу 1993. године.

„Написао је да ће се у Сребреници догодити највећи геноцид од Другог свјетског рата. То је послужило да Савјет безбједности УН прогласи Сребреницу заштићеном зоном, из које су под командом Насера Орића вршени бројни напади и на околна српска насеља уз многобојне српске жртве“, подсјетио је Додик.

Много тога што се догађало прије и послије јулских дана 1995. године у Сребреници, наводи Додик, јасно указује да је тај злочин била договорена трагедија која је довела до сатанизације Срба и остваривања планова неких западних земаља о пребацивању колективне кривице на српски народ.

„Прича о наводном геноциду који су извршили Срби крајем прошлог вијека наставља се и даље. Да подсјетим на срамни покушај Велике Британије која је у јуну 2015. године припремила резолуцију о геноциду у Сребреници са једностраном квалификацијом догађаја у јулу 1995. године. На молбу Србије и Српске, Руска Федерација као стална чланица Савјета безбједности УН, ставила је вето на нечасни британски приједлог и спријечила осуду српског народа“, подсјетио је Додик.

Напоменуо је да је интересантно да су такозване невладине организације које финансирају стране владе и фондови одмах критиковале тражење вета.

Додик је оцијенио да се из овога види да је циљ противника Републике Српске био да имају извјештај званичних органа којим би онда даље сатанизовали и затирали Републику Српску.

РТРС/СРНА

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.