ДОДИК: Право Српске да одлучује о референдуму

ИСКРА на Фејсбуку
Фото: РТРС

Фото: РТРС

Предсједник Републике Српске Милорад Додик изјавио је да је уставно право Републике Српске и њене Народне скупштине да расправља и одлучује о референдуму као изразу народне воље, поручивши да Српска само тражи да се поштује дејтонски Устав БиХ и разграничење надлежности између ентитета и БиХ.

– Референдум као неотуђиво право Српске регулисано је и Законом о референдуму и грађанској иницијативи који је објављен у Службеном гласнику Републике Српске број 42 из 2010. године“, подсјетио је Додик у обраћању на посебној сједници Народне скупштине о расписивању референдума о Суду и Тужилаштву БиХ.

Он је напоменуо да постоје оспоравања права Српске да распише референдум о правосуђу, јер то наводно може расписати само БиХ.

– Па референдум јесте искључиво право сваког ентитета, јер то право нити је дато, нити припада БиХ, баш онако како је то и у САД – припада државама чланицама, а никако федералним властима на нивоу САД, истакао је Додик.

Он је подсјетио да је то питање добро обрадио академик и стручњак за уставно право Миодраг Јовичић, који наводи да у САД референдум и народна иницијатива не постоје и нису никада постојали у федералном законодавству, али су зато широко примијењени у законодавству држава, са изузетком државе Делавер.

– Тако је данас референдум обавезан у 47 америчких држава-чланица САД када је ријеч о уставним промјенама. Референдум у погледу закона уведен је касније, углавном почетком 20. вијека, и он постоји у 21 држави-чланици, напоменуо је предсједник Српске.

Додик је навео да је у појединим државама референдум обавезан за одређене категорије закона, док је у већини осталих факултативан, а да су поједине државе крајем 19. вијека почеле да уводе и народну иницијативу и она данас постоји у 24 државе.

– Академик Јовичић констатује све шире кориштење институције референдума у многим државама, па каже: ‘Поље примјене референдума током времена се непрестано ширило – почело се са уставом, прешло на законе и завршило на чисто политичким питањима, навео је Додик.

Он је додао да то потврђује и брошура „Приказ америчког државног уређења“, издање Канцеларије за међународне информативне програме при Државном секретаријату САД, која се може добити у америчкој Амбасади у Сарајеву, а у којој се, између осталог, наводи да се гласачи могу послужити референдумом да би „одбацили закон који је већ одобрен од државних законодавних тијела“.

– Зашто оволико говоримо о америчком Уставу? Зато што је стручна и научна јавност неподијељеног мишљења да је Устав БиХ умногоме копија америчког Устава, јер су га писали амерички правници у Дејтону. Видљиво је то по бројним одредбама које су скоро дословно преписане из Устава САД као сложене државе са великим правима држава-чланица и врло ограниченим правима федералне власти САД, истакао је Додик.

Он је у вези с тим истакао да је свих ових година, неправним интервенцијама високог представника и разним притисцима, дошло до стварања „антидејтонске БиХ, правог мастодонта који узима од ентитета новац, а сва одговорност за економско-социјално стање остаје ентитетима“.

– У периоду од 2000. до 2015. године институције БиХ су пореске обвезнике у БиХ коштале нешто мало мање од 16,4 милијарди КМ, односно пореске обвезнике Српске приближно 5,4 милијарди КМ. Управо онолико колико износи укупни јавни дуг Републике Српске, истакао је предсједник Српске.

Додик је додао да је колико су и којом брзином настајале нове институције на нивоу БиХ можда најлакше примијетити кроз буџет институција који је 2000. године био око 280,95 милиона КМ са двадесетак буџетских корисника, док буџет за ову годину износи око 1,564 милијарди КМ распоређених на око 100 буџетских корисника.

– Такође, број запослених у овим институцијама се рапидно увећавао, и то са испод 3.000 запослених у 2000. години на нешто више од 22.000 запослених у 2015. години, навео је Додик.

Говорећи о ефектима наметнутих закона о Суду и Тужилаштву БиХ, Додик је рекао да је за 12 година постојања Високи судски у тужилачки савјет /ВСТС/ грађане БиХ коштао око 75,73 милиона КМ, односно грађане Српске око 25 милиона КМ, док се број запослених повећао са нешто више од 30 на 104.

– Суд БиХ је, такође, у периоду свог постојања обвезнике коштао око 130,25 милиона КМ, односно обвезнике Српске мало мање од 43 милиона КМ. Од примарно 42 запослена, СуД БиХ данас запошљава 277 особа, истакао је Додик.

Он је додао да је тужилаштво БиХ до данас потрошило скоро 91 милион КМ, односно 30,03 милиона КМ новца који припада Републици Српској.

– Министарство одбране БиХ је грађане БиХ до данас коштало 3,056 милијарди КМ, односно грађане Српске око 1,008 милијарди КМ. Уједно, ово министарство броји више од 10.000 запослених, навео је Додик.

Он је напоменуо и да је институцијама БиХ на терет Српске са Рачуна јавних прихода Управе за индиректно опорезивање БиХ од 2005. године до данас дозначено око 2,085 милијарди КМ, док је од прикупљене РТВ таксе на подручју Српске у периоду од 2005. до ове године у корист јединственог јавног РТВ сервиса БХРТ дозначено 105,4 милиона КМ.

– Бројни су случајеви које бих могао навести као примјер колико нас коштају неуставно и незаконито наметнуте ‘државне’ институције на нивоу БиХ, нагласио је предсједник Српске.

Он је подсјетио да је Народна скупштина Српске у прошлом сазиву, 13. априла 2011. године, одржала четврту посебну сједницу и расправљала о недјеловању Суда и Тужилаштва БиХ разматрајући Информацију о истраживању и процесуирању ратних злочина и тражењу несталих лица.

– И данас, 20 година након завршетка рата, стално је настојање да се оспори уставноправни положај Српске који јој припада по Дејтонском споразуму. Ми само тражимо да се поштује Дејтонски Устав БиХ и разграничење надлежности између ентитета и БиХ, напоменуо је Додик.

Он је упозорио да упорно оспоравање и кршење Дејтонског споразума од дијела међународне заједнице кроз наметање уставних амандмана на уставе ентитета, наметање закона, смјене изабраних званичника од високог представника, одржава сталну нестабилност и нерационалност нефункционалних органа на нивоу БиХ.

– Свакако да у томе посебно мјесто заузима наметнуто правосуђе на нивоу БиХ, у виду Суда и Тужилаштва, а нешто мање Високог судског и тужилачког савјета БиХ. Када смо прије четири године у априлу 2011. године расправљали о тако наметнутом правосуђу БиХ, имали смо садржајну расправу и донијели закључке, који су вам достављени у материјалима за данашњу сједницу, рекао је Додик у обраћању посланицима.

Предсједник Српске је подсјетио да, када је ријеч о карактеру протеклог рата у БиХ, не постоји слагање међу народима у БиХ, наводећи да је за Српску, као и за бројне међународне институције, то био грађански рат.

– То никада није прихватила бошњачка страна која тврди да је у питању агресија Србије, понекад кажу и Хрватске на БиХ, уз геноцид и не само у Сребреници. Морам рећи да је таква пројекција бошњачке стране постављена још на самом почетку рата, да би кроз статус нападнутог и ако не једине, онда највеће жртве, себи прибавила права на једину истину о рату и највећа права на уређивање заједничке државе након рата, без обзира што то није било тако, истиче Додик.

Он је цитирао специјалног савјетника шефа Мисије ОЕБС-а у БиХ Сузан Вудворд, која је у свом раду „Нарушавање суверености ради стварања суверености: Да ли је босански Дејтон бескорисна вјежба или нови модел“ написала да су крајем марта 1992. године САД убиједиле Алију Изетбеговића да „може да напусти преговоре и одустане од Кутиљеровог плана, те да одмах добије признање на основу тога што насиље Срба представља као акт спољне агресије коју једино сувереност може да обузда“.

– Вудвордова даље каже: ‘Међутим, овај аргумент има мали недостатак, пошто босански Срби тада још нису започели рат против босанске независности, напоменуо је Додик.

Он је додао да је „прича о агресији“ била и на сједници крњег Предсједништва БиХ од 4. маја 1992. године, када је уз тезу о агресији Абдулах Коњиција из СДА тражио да се то прогласи и геноцидом.

– Дакле, прије било каквих ратних дејстава и злочина са српске стране, одмах се даје квалификација: агресија и геноцид. То је био основ за дјеловање, притиске и уцјене које је бошњачка страна свих ових година користила према западним земљама, понајвише према САД, да им удовоље у послијератном стварању унитарне државе и одузимању надлежности Српској, истакао је Додик.

Он је оцијенио да је у том плану, чији је зачетак на почетку рата, важна ставка одређивање карактера рата у БиХ.

– Ратна пропаганда која је означавала Србе као злочинце, а Муслимане-Бошњаке као жртве, тражила је судске потврде. Зато је било потребно измислити правосуђе на нивоу БиХ, супротно уставним рјешењима из Дејтонског споразума, наглашава предсједник Српске.

Он је упозорио да, на основу пресуда, бошњачка страна путем притиска на међународну заједницу жели одузети Републици Српској она права која је унијела у државну заједницу која је настала у Дејтону 1995. године, под називом „Босна и Херцеговина“.

– Није намјера бошњачке стране да формално укине Српску. Намјера је перфиднија – да се одузимањем надлежности и гушењем кроз неуставно приоритетно финансирање гломазног и непродуктивног административног апарата на нивоу БиХ, насталог наметањем од високог представника, обесмисли само постојање Српске“, истиче Додик.

Он додаје да би се тиме угасила перспектива економско-социјалног опстанка српског народа као већинског у Републици Српској.

– Томе се морамо супроставити због опстанка Дејтонске БиХ и заједничке будућности коју можемо градити на међусобном помирењу и повјерењу, уз поштовање Дејтонске структуре БиХ која је креацијом прије свега САД врло пажљиво избалансирана с циљем функционисања БиХ као сложене земље, а по узору на амерички Устав, поручио је Додик.

ДВИЈЕ ФАЗЕ НАМЕТАЊА ПРАВОСУЂА НА НИВОУ БиХ

Предсједник Српске Милорад Додик истакао је да је процес наметања правосуђа на нивоу БиХ ишао у двије фазе – прва је застрашивање изабраних функционера, а друга оснивање одјељења за ратне злочине у Суду и Тужилаштву БиХ са страним судијама и тужиоцима, а у функцији подржавања „бошњачке истине о агресији и геноциду“.

Навео је да је прва фаза – застрашивање изабраних функционера, садржана у разлозима за наметање Закона о Суду БиХ одлуком високог представника Волфганга Петрича од 11. новембра 2000. године.

Додик је рекао да као разлог оснивања Суда БиХ, високи представник наводи: „Успостављање неопходних структура на нивоу државе БиХ и ентитета с циљем испуњавања захтјева датих у одговарајућим уставима, укључујући и оснивање судских институција на државном нивоу чиме би се задовољила потреба дата у Уставу, а које би се бавиле кривичним дјелима званичника БиХ почињеним у току обављања службене дужности“.

– Оваква површност и неозбиљност, доказ је ароганције и умишљености и драстичан примјер кршења Дејтонског споразума. Циљ те прве фазе је било дисциплиновање српских и хрватских функционера, кроз смјене, хапшења, затварања и судске прогоне без ваљаних доказа. Застрашивање је била порука и другима шта ће их снаћи ако се буду противили прекрајању Дејтонског споразума и централизацији у корист Бошњака, истакао је предсједник Српске.

Он је подсјетио да су жртве тих процеса били Мирко Шаровић, предсједник Републике Српске а потом српски члан Предсједништва БиХ, који је са функције практично отишао у притвор од годину дана, а након судског процеса је ослобођен.

– За годину дана затвора, Шаровић је тужио БиХ и добио одштету од 102.000 марака. Поред њега суђен је и неправоснажно осуђен на 10 година Анте Јелавић, хрватски члан Предсједништва БиХ. Ова пресуда је укинута, тако да сада ни Јелавић није крив. Затварање и судски процес, задесио је и Драгана Човића, бившег замјеника премијера и министра ФБиХ, садашњег члана Предсједништва БиХ. Против њега је Тужилаштву и Суду БиХ поднесено више од 10 кривичних пријава, од којих га на крају ослобађају, што је само потврда да се ради о политичком прогону, констатовао је Додик и подсјетио да је „Човићу суђено и за удружени злочиначки подухват у коме су сви други још првостепено ослобођени, а он суђен за удруживање сам са собом“.

Предсједник Српске је нагласио да су оптужница и судски процес били судбина и Младена Иванића, зато што као премијер није „довољно добро припремио сједницу Владе Републике Српске, па је наступила штета по ‘Српске шуме'“.

– За ову небулозу, Иванић је осуђен на 18 мјесеци затвора. То му је била опомена што одмах није прихватио понуду СДП-а да изађе из коалиције са СНСД-ом. На пресуду се жалио Иванић и тужилац који је тражио четири године затвора. Ослобођен је и Милован Цицко Бјелица и наложено је да му се због повреде части и угледа, претрпљеног душевног бола и противправног држања у притвору из буџета БиХ исплате 153.000 КМ. Бјелица је тада изјавио да је ово још једна потврда да су страни тужиоци у Тужилаштву БиХ монтирали политичке оптужнице без икаквих доказа. Он подсјећа да је оптужницу против њега и Шаровића подигао бивши страни тужилац Џонатан Рател кога је касније на предмету замијенио Ерик Ларсон, додајући да је Рател после одласка из Тужилаштва БиХ завршио на Косову као тужилац Еулекса. Помпезну оптужницу против Младена Иванића, која је окончана ослобађајућом пресудом, такође, је водио страни тужилац Хаике Вендорф, навео је Додик.

Говорећи о другој фази процеса наметања правосуђа на нивоу БиХ, Додик је подсјетио да се та друга фаза „правде“ по ОХР-у збила 2004. године, оснивањем одјелења за ратне злочине у Суду и Тужилаштву БиХ, са страним судијама и тужиоцима, опет у функцији подржавања „бошњачке истине о агресији и геноциду“.

Рачунало се, каже Додик, да је механизам застрашивања функционера прије свега Срба и Хрвата, успостављен и увијек спреман да по потреби настави са прогонима оних које народ изабере на изборима.

– Ради истине мора се рећи да ОХР-ово ‘правосуђе на нивоу БиХ’, некад закачи и бошњачке функционере, али само онда када се удаље од СДА. Тако је процес вођен и против Едхема Бичакчића, бившег премијера ФБиХ, који је оптужен заједно са Драганом Човићем, за злоупотребу службеног положаја, а онда ослобођен, рекао је предсједник Српске.

Он је подсјетио да су страни тужиоци на крају својих мандата, доносили одлуке о обустављању истрага за ратне злочине, као у случају „Добровољачка улица“.

– Такву срамну одлуку донио је страни тужилац Дејвид Швендимен, а његов колега исту одлуку донио је у случају ‘Тузланска колона’. Свирепи злочини над недужним младићима ЈНА у повлачењу из Сарајева и Тузле, нису дочекали пресуде. Убиства неспорна, жртве познате, а починиоци никад пресуђени, нагласио је Додик.

Када по потјерницама буду ухапшени Ејуп Ганић и Јован Дивјак, истиче Додик, онда се активира Тужилаштво и бошњачке структуре у Сарајеву и траже да их изруче БиХ, да би их онда пустили на слободу.

– Тадашњи предсједник Републике Српске господин Драган Чавић и ја као премијер, поднијели смо 2006. године, кривичну пријаву против команданта Петог муслиманског корпуса Атифа Дудаковића, уз бројне доказе и видео снимке који потврђују одговорност за убиства, рушење и паљење цивилних објеката. Тужилаштво БиХ ћути већ девет година. Када Окружно тужилаштво у Бијељини покрене истрагу против Насера Орића, команданта 28. Муслиманске дивизије у заштићеној зони Сребреница, која је њему служила као заштита након бројних злочина, онда Тужилаштво и Суд БиХ преузму, боље речено отму тај предмет и ћуте шест година. Када ухапсе Орића, онда брже-боље се сјете да имају тај предмет код себе и онда траже да се Орић изручи њима, јер тобоже воде истрагу. Онда га пусте, без оптужнице, без суђења, без правде за жртве и њихове породице“, нагласио је Додик, подсјетивши да је јавност небројено пута, свих ових година, приликом помена српским жртвама широм БиХ чула – за ове злочине над Србима још нико није одговарао.

РТРС

Тагови: , , , ,

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.