ДОДИК: Док су Србима секли главе Запад није примећивао, забринули су се тек кад су почели да секу њихове

ИСКРА на Фејсбуку
Фото: Sputnik/ Радоје Пантовић

Фото: Sputnik/ Радоје Пантовић

Договорена обустава рата у Сирији донела је и низ предлога како да се криза дефинитивно реши. Међу њима се издваја и онај који Сирији нуди поделу на три дела по моделу Босе и Херцеговине.

То је био један од повода за ексклузивни интервју са председником Републике Српске Милорадом Додиком, који је током посете Спутњику рекао да се такво решење завршава — неуспехом.

— Босна и Херцеговина је неуспешна земља, коју међународни креатори идеје о Босни и Херцеговини, након распада бивше Југославије покушавају да одрже ових двадесет година и очигледно је да у томе не успевају. Босна и Херцеговина је подељено друштво, и то по свим, и територијалним и етничким и културним и образовним, па и економским елементима, тако да то не би требало да буде модел за успешност. Босна и Херцеговина није успела да нађе ниједан свој унутрашњи консензус. Очигледно је и јасно да свих ових година велико присуство међународног фактора — пре свега војног, а и политичког — доминира читавим тим процесом у Босни и Херцеговини. Ако неко жели да у Сирији задржи међународну заједницу која ће управљати тим простором, онда може тај такозвани босански модел да буде узор. То одговара управо међународној заједници, која има много својих службеника што ходају по свету, прво изазивајући конфликте, а онда, након тога, наводно креирајући нека мирна решења.

Гасећи пожаре које су изазвали?

— Па отприлике то тако изгледа. Знамо и данас да се бивша Југославија сама од себе не би ни могла распасти да није било уплива тадашње Немачке, која је креирала издвајање Словеније и Хрватске, и сатанизацију Србије и српског народа. А све се на томе и креирало. И сада, кад се сретнем с неким од њих, видим љутњу зашто све то није успело. Није успело зато што идеја која је негде далеко смишљена, о „дејтонској“, или како они то воле да кажу „функционалној“ Босни и Херцеговини, није истински порив људи који тамо живе! Нисте могли на развалинама бивше Југославије, у којој се Босна и Херцеговина звала „Југославија у малом“, да направите неку нову „малу Југославију“. То је потпуно било апсурдно. Али започели су масовну операцију, постоји међународно присуство… Данас тврде да су огроман новац дали Босни и Херцеговини, па зато не могу да одустану од тог свог концепта. А Сирија је нешто друго. Сирија је земља богата нафтом, то сви знамо, Сирија је живела један сасвим пристојан живот развијене земље, развијеног друштва. А онда је Сирија добила такозвано „пролеће“, које ју је одвело у хаос, и сада улази у дугогодишњи мрак који је очигледно креиран од стране неких других… Да није било руске интервенције која је и довела до тога да се мора размишљати о завршетку оружаног дела сукоба, вероватно би то трајало годинама, по принципу незавршеног сукоба који би стално изазивао друге, спорадичне сукобе. Наравно, кључно питање је стварање Исламске државе, која је базирана на „калифату“ — то је оно што смо могли прочитати код Алије Изетбеговића, кад је говорио и у својој Исламској декларацији како муслимани, тамо где су мањина, треба да креирају подношљиво и толерантно друштво, а онда када постану велика већина треба да креирају друштво по узору на калифат. Тај калифат смо видели сада, кроз Исламску државу, и све оно што смо могли да прочитамо у Исламској декларацији Алије Изетбеговића сада видимо кроз
практичну реализацију Исламске државе.

Сирија је изгледа била последњи подстицај или ударац који је изазвао тектонске поремећаје у целом свету, па и у Европи. Пре Сирије су била, наравно, друга „пролећа“ која су се претворила у хаос, чије последице ми сада и код нас већ видимо… Ви сте рекли пре неки дан да Републику Српску чекају изазови које није могла да реши Европа, и да Српска неће моћи да прими мигранте?

— Последица тога су мигранти, наравно. Мигранти који су показали инертност Европе… која је по већ устаљеном сценарију пратила оно што су креирали неки кругови са Запада, пре свега амерички, и горе по Блиском истоку, и сада ево и у самој Сирији… Кад се Сорош појави негде, ви знате отприлике шта је то. Још нисмо чули да званична Америка оспорава такве методе Сороша и других који то раде… Али Европа је увек била ћутљива, и никада није имала свој став. Тако је било и тада, а тако је било и сада, око ових проблема везаних за Русију, око саме Украјине.

Шта је то чиме Америка држи Европу у таквој врсти покорности да ради на своју штету, јер ми знамо колике штете трпи Европа због санкција Русији?

— Да бисте били послушник морате пре тога бити поданик. Морате бити спремни да то урадите. Подаништво увек вуче у послушништво и слепо праћење свега тога. И то можемо да видимо. Европа је у стратешком савезу са САД и разумљиви су економски и политички интереси. Али Европу никада нисмо чули да снажно и јако оспори било шта што мисли Америка. Тако је било у БиХ, Европа нам је рекла пре 2005. године, и то веома јасно, да је став Европске комисије да не може БиХ да уђе у ЕУ и да се кандидује за ЕУ, све док је протекторат док постоји високи представник. А протекторат и високи представник као једна група западних амбасадора се и даље састају у једном недељно, претресају унутрашњу политику БиХ и доносе ставове које касније намећу органима БиХ као наводно њихове. Такву државу никада није примила Европа, а сада им не смета ни високи представник, ни протекторат, ни међународна окупација која је у суштини то. БиХ је под међународном окупацијом годинама јер је међународна заједница крива и за успех и за неуспех локалних процеса. Она их је одлучујуће детерминисала и не треба се иза тога крити. Извршна овлашћења која су дата високом представнику, односно она која је он сам себи узео, таквог су обима да у данашњем свету немате ни краља ни цара ни било каквог диктатора који му је раван. Упркос томе, сад они говоре о томе како БиХ креће на пут ка Европи, а БиХ је и даље под протекторатом.

Ипак, како ћемо ми решавати проблем избеглица?

— Што се мене тиче, ја сам апсолутно сигуран би Европа покушала да изабере од тих избеглица нешто што њима треба: инжињере, докторе, медицинске сестре, или оне што обављају неке физичке послове, а онда би и нама и свим земљама на Балкану вратила део тих избеглица којима је потребна социјална помоћ и који нису квалификовани за много шта. Република Српска је јасно рекла да не може да буде део тог програма ни под условом чак ни да се креира нека финансијска помоћ. Ми смо научили на то. Европа је нама увек креирала неку тамо да би се потом извукла из тога.

А имате ли ви механизам да се одбраните од Европе од тог плана од избеглица?

— Па наравно да имамо. Ми имамо доста својих проблема за смештај људи још увек значајан број интерно избеглих из региона налази се у Републици Српској, много је из Босне Срба отишло према Србији и Црној Гори и широм света. Многи статуси нису решени, морамо то прво да учинимо. Не можемо да се бавимо мигрантима, ово не значи да ми нисмо хумани, да ми не разумемо о чему се ради. Нас погађа свака несрећа који смо могли да видимо — од оног
трогодишњег дечака па до многобројних утопљеника, али ми томе нисмо допринели и у томе не желимо и нећемо да учествујемо. Ми можемо да имамо људски однос према томе и да то осудимо, али немамо потенцијал да се бавимо санацијом тих проблема.

Да ли мислите да би све избеглице поред свих проблема које сте навели направиле безбедносни проблем за Републику Српску? Поменули сте Изетбеговића и клицу која је и ту проклијала…

— Око 4.500 светих ратника ислама дошло је у Босну и Херцеговину зато што су НАТО и земље Запада то дозволиле да уђу преко Хрватске. Они су чинили стравичне злочине над Србима — видели смо слике одсечених глава, што је било потпуно невероватно, али то Запад тада није ни приметио, а када су почели да секу њихове главе и да их приказују онда су се забринули. У сваком случају, ми нисмо друштво које може економски да истрпи смештај било ког броја избеглица у РС. Ми нисмо друштво које би прихватило да људи дођу ту и да се сместе, а да након неког одређеног времена затраже држављанство и да под притиском Запада и тих њихових прича о људским правима, које масовно крше у Сирији, нама наметну да им дамо држављанство, а то значи активно и пасивно бирачко право и много чега другог. Они ће одмах наћи разлог да то нападну, јер ће рећи да се губи та врста приче. Извините, шта би о тим великим причама о људским правима у Европи, зашто се овако нехумано понашају, шта очекујете од нас — да ми будемо они што ви нисте успели да будете и да радимо оно што ви нисте успели да урадите или што сте накарадно урадили? Без обзира што ово подразумева искљученост и мене, нашу сагласност за редистрибуцију миграната на овим просторима нећемо прихватити.

Други део интервјуа објавићемо у 12 сати.

rs.sputniknews.com, Љубинка Милинчић

Тагови: ,

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.