ДОДИК: Милорад Екмечић – један од највећих историчара

ИСКРА на Фејсбуку

Komemoracija-Ekmecic_3

Предсједник Републике Српске Милорад Додик оцијенио је данас у Бањалуци да је академик Милорад Екмечић један од највећих историчара, те важан и утицајан свједок српске историје.

„Екмечић је дао несумњив допринос историјској науци, али и објашњавању историјске генезе развоја, страхота и успјеха српског народа на свим просторима бивше Југославије“, рекао је Додик на комеморацији академику Милораду Екмечићу.

Он је истакао да су Екмечићу истина и објективност биле темељ науке којом се бавио.

„Он је био сенатор Републике Српске и човјек који је постигао највише у науци. Иако није био спреман за политички ангажман, несумњиво је својим чланством у Сенату показао однос према Републици Српској, њеном формирању и темељима“, нагласио је Додик и напоменуо да је Екмечић давао најбоље историјске генезе настанка и формирања Српске.

Предсједник Српске је нагласио да је Екмечић био најумнији научник, што су признале и свјетске научне институције.

„У научним институцијама широм свијета оставио је огроман печат. Добитник је многих друштвених и јавних награда, међу којима је Ордена части са златним зрацима“, каже Додик и подсјећа да је Екмечић увијек говорио јасно и без оклијевања.

Он је захвалио за све што је Екмечић учинио не само у науци, него и што је постало јасно због чега се неке ствари догађају.

„Имао сам срећу да га упознам и у неких десет разговора са њим увидим величину тихог и скромног човјека. Његов живот је везан за многе трагедије, међу којима је и она у селу Пребиловци код Чапљине када је 1941. године од 600 убијених било и 40 чланова његове породице“, подсјетио је Додик.

Он је навео да је Екмечић почетком посљедњег рата предуго остао у Сарајеву, гдје је био на смрт претучен.

„Република Српска мора да буде захвална нашем академику и због тога му је дала један од највиших ордена“, рекао је Додик.

Предсједник Академије наука и умјетности Републике Српске Рајко Кузмановић истакао је да се с поносом може рећи да је Екмечић био једн од најумнији људи у Српској.

„Он је знао да носи науку и своје родољубље као буктињу. Представљао је нешто што је највриједније у српском народу“, рекао је Кузмановић.

Он је нагласио да је од 1992. године Екмечић у потпуности био везан за Академију наука и умјетности Републике Српске, чији је био оснивач.

„Република Српске је поносна што је имала оваквог човјека и научника“, закључио је Кузмановић.

Комеморацији у Банском двору присуствовали су и члан Предсједништва БиХ из Републике Српске Младен Иванић, министри у Влади Републике Српске, посланици у Народној скупштини Републике Српске и парламенту БиХ, те званице из научног, јавног и друштвеног живота Републике Српске и БиХ.

Милорад Екмечић преминуо је у суботу, 29. августа у Београду.

Рођен је 1928. у Пребиловцима у општини Чапљина. Основну школу завршио је у Чапљини, а гимназију у Мостару.

Општу историју дипломирао јеу Загребу 1952. и исте године изабран је за астистента на Филозофском факултету у Сарајеву. Докторску дисертацију „Устанак у Босни 1875-1878“ одбранио је у Загребу 1958. године.

Након специјализације у Принстону наставио је да ради на Филозофском факултету у Сарајеву до избијања рата 1992. године. Био је члан Академије наука и умјетности БиХ од 1973. године, а Српске академије наука и умјетности од 1978. године.

Био је дописни члан и Црногорске академије наука и умјетности, као и члан Академије наука и умјетности Републике Српске.

Тадашњи предсједник Републике Српске Рајко Кузмановић га је 2010. године одликовао Орденом части са златним зрацима, а добитник је Кочићеве награде и Ордена Светог Саве.

Срна

Тагови: , , ,

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.