ДОДИК: Како то да у списима Хашког трибунала нема „Исламске декларације“ Алије Изетбеговића?

ИСКРА на Фејсбуку
Фото: РТРС

Фото: РТРС

Предсједник Републике Српске Милорад Додик изјавио је вечерас да српски народ из НАТО бомбардовања СР Југославије 1999. године треба да извуче поуку да се мора окупити, гледати у будућност, изградити добре односе са другима и изузетно поштовати и цијенити прије свега своје интересе.
Додик је за Радио-телевизију Србије рекао да су људи у Републици Српској захвални премијеру Александру Вучићу и Србији за бригу коју у континуитету пружају Републици Српској и додао да се Срби данас морају окренути будућности, региону и стабилизацији.

Предсједник Српске је рекао да је Србија данас земља регионалне стабилности, која на апсолутно исправан начин поставља ствари према БиХ, трудећи се да се поштује Дејтонски мировни споразум и договор унутар БиХ.

„То је довољно широко да ми, борећи се за уставни поредак и Дејтонски споразум одбранимо наша права. То је онај оквир који сви знају и који даје довољно кредибилитета и самој Србији да може да разговара са представницима Бошњака у Сарајеву“, рекао је Додик.

Он је поручио грађанима у Србији да треба да схвате да Сарајево и Бакир Изетбеговић нису представници БиХ, него су „Сарајево и Изетбеговић тек представници Бошњака у БиХ, као што су Срби који улазе у заједничке институције представници Срба. „Тек ако имају заједнички координиран став о нечему, онда је то у име БиХ“, рекао је Додик.

Додик каже да је видљива емотивна веза која се још задржава код једног круга људи из Београда, који упорно покушавају да оживе пријератно Сарајево, иако данас тамо нема 150.000 Срба.

„Данас сте слушали кад су осудили Караџића да је крив за депортацију људи из Сарајева, али ту спада и 150.000 Срба из Сарајева, који су се борили да побјегну од Алије Изетбеговића“, указао је Додик.

Поводом оцјене бишег амбасадора Србије у Њемачкој Иве Висковића да су српске власти погријешиле када су током НАТО бомбардовања поставиле радар и војнике код болнице на Дедињу и учинили их легитимним војним циљем, Додик је примијетио да су Срби, за разлику од НАТО-а, осуђивани када су тако поступали током сукоба у БиХ.

„Пуно је таквих примјера у Сарајеву – да су на Кошевској болници постављали топове и штошта, али увијек су осуђивани Срби због тога што су, наводно, гађали цивилне мете“, рекао је Додик.

Он је навео да су Американци након бомбардовања СР Југославије „зашли“ по државама бивше Југославије и од свих власти добили писмену сагласност да се против њих неће водити никаква процедура везано за одговорност за злочине на овом простору, што је потписало и Сарајево.

Додик је истакао да је за Бањалуку веома важна позиција Србије у вези са односом према НАТО.

„Ми не желимо да видимо НАТО границу на Дрини без обзира на ове друге интеграције. У том погледу пратићемо политику Србије везано за НАТО“, рекао је предсједник Републике Српске.

Додик је рекао да се у Сребреници догодио велики злочин, али да је јавности мање познато да Алија Изетбеговић никада није отишао у Сребреницу и да су људи из Сребренице њега кривили за тамошње догађаје.

„Нико не оправдава злочин и убиства. Није нам то апсолутно требало и носимо велики терет, без обзира што је у питању индивидуална одговорност, али о Сребреници је почело да се прича тек послије бомбардовања“, примијетио је Додик.

Он је указао да се из чињенице да су српски народ и Запад прије 17 година били на различитим странама, а сад су на истој, може видјети и генеза дешавања у самој БиХ.

Додик је рекао да је неколико пута био свједок у Хашком трибуналу у различитим предметима и да је од свих који су били укључени у процес чуо да нису успјели да у спис уврсте као доказни материјал „Исламску декларацију“ Алије Изетбеговића, која је била кључни програмски акт – његов и његове партије.

Предсједник Српске каже да су, са друге стране, Меморандум Српске академије наука и умјетности често укључивали у доказе за људе који нису имали везе с тиме, нису можда ни чули да то постоји. „То говори о селективном приступу правди који је /Хашки трибунал/ дефинитивно све вријеме показивао“, навео је Додик.

Додик је рекао да је приликом сусрета са Владимиром Путином, руски предсједник увијек говорио да је НАТО бомбардовање 1999. године била агресија, мимо међународног права.

„То је радило унилатерално неколико земаља и то је била прва здружена акција НАТО-а. Због тога је и код њих било бојазни како ће све испасти и зато су, вјероватно, и појачали примјену силе“, рекао је Додик.

Он је додао да постоје јасни докази да су за вријеме НАТО бомбардовања на простору Републике Српске бацане бомбе са осиромашеним уранијумом.

„Данас је на просторима гдје су бацане бомбе појачан степен малигних обољења, чак и код новорођене дјеце. Ми то пратимо и знамо а, наравно, немате шансе да покренете ниједан релевантни међународни спор по том питању“, рекао је Додик.

Према његовим ријечима, у Италији је постојало удружење италијанских војника у мировним снагама у БиХ који су били распоређени на локацијама гдје је бачен осиромашени уранијум и свих 14 је умрло у међувремену, а њихове породице безуспјешно покушавају да остваре права путем судова.

„Кад они не могу /то да остваре/, онда можете видјети колико је нама то онемогућено и колико је била масовна та ароганција и употреба силе“, закључио је Додик.

Срна

Тагови: , , , ,

1 коментар

  1. Стојко каже:

    вероватно случајно, г. Председниче!

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.