ДОДИК: Дочекаћу Путина у Бањалуци као члан Предсједништва БиХ

ИСКРА на Фејсбуку

Милорад Додик (Фото: Синиша Пашалић/РАС Србија)

За коректан сам политички дијалог, а он почиње од тога шта пише у Уставу. Ако је то база наших договора, биће лако у Предсједништву БиХ. Али, ако је база насиље међународног фактора и сатанизација Републике Српске и жеља за њеним укидањем, онда у мени немају саговорника. Ово у интервјуу за Српскаинфо истиче Милорад Додик, предсједник Републике Српске и кандидат СНСД за српског члана Предсједништва БиХ.

Интервју предсједника Републике Српске Милорада Додика за Српскаинфо преносимо у цијелости:

Који ће бити Ваши проритети, ако побиједите за српског члана Предсједништва БиХ? Већ су кренуле спекулације да ћете радити на рушењу БиХ.

Идем тамо да ојачам Републику Српску. То је легитиман политички циљ у складу са политичким системом, Уставом и међународним уговорима. Наравно, нисам од оних који би правили било какве дестабилизације у Федерацији, јер сматрам да је то њихов проблем. Као члан Предсједништва уопште се нећу кретати по Федерацији у званичном смислу, одлазити на неке састанке по Федерацији и глумити тамо некога. Ја сам српски члан Предсједништва и моја базична одговорност је Српска и српски народ. Ако игдје у Федерацији будем имао неке састанке, ван Сарајева, онда ће то сигурно бити са српском националном заједницом. Да ли ће се то некоме свидјети у Сарајеву или не, или међународној заједници – то није у фокусу мог интересовања. Нећу да говорим о Иванићу, али мени не пада на памет да пресједим то вријеме тамо нити да се додоворавам било којим амбасадорима. Они нису ништа урадили за Републику Српску, само су смањили њену снагу. До прије четири године Српска је била незаобилазан фактор политичких процеса у БиХ. Данас Република Српска на нивоу БиХ није перципирана ни уважавана. Чуо сам Иванића како каже да је водио неке политичке битке и да их није изгубио. Није водио ниједну. Нека покаже коју је водио.

Колико Иванића доживљавате као јаког противкандидата?

Нико не може рећи да Младен Иванић нема одређену политичку памет. То је несумњиво. Али исто тако сви који га знају, знају да је лијен и да је конформиста. Имали смо људе који су отишли у Сарајево као изабрани у Републици Српској, да бране њене интересе, а одједном су се наметнули као они који дисциплинују Републику Српску у име Сарајева. Ја ту политичку памет не прихватам. Не прихватам Мектића који покушава да развали полицију Републике Српске и да направи још један основ за њену реформу причом која је тотално депласирана и која траје четири године како се он бори против неких вјештица или Црнадак који сматра својим највећим успјехом да проблематизује Представништво Републику Српске у Израелу. Црнатку је то највећи дипломатски успјех. Ево, да узмемо да и није у реду, било би логично да је он као министар иностраних послова рекао: „Полако, то је из Републике Српске, не можемо то дирати“. А не да то напада на све начине и показује како он има моћ. Видјећемо каква је моћ. Има времена, није живот један дан. Ми хоћемо да елиминишемо то њихово издајничко вријеме и да поново етаблирамо Српску. Имате Устав, је ли Босна састављена од два ентитета и три народа? Је ли се из тога извлачи сва структура – извлачи. Хоћете тако – идемо радити. Нећете – довиђења.

У Савезу за промјене тврде да ћете у случају побједе одустати од функције у Предсједништву БиХ, и то под притиском међународне заједнице.

Ја сам под притиском међународне заједнице и сада, па нисам одустао. То су спекулације и флоскуле које се користе дуже вријеме. Идем тамо да ојачам Српску. Ако видим да је то бесмислено, шта ћу онда тамо. Али, то је начелан политички приступ, ништа није оперативно речено. Било би логично да се сви тако понашају. Било је логично да је Иванић, ако не оствари неки интерес Српске рекао – довиђења, пријатно. Као што бих ја био склон. Не знам хоће ли до тога доћи или не, видјећемо. Углавном, немам намјеру да пресједим тамо и да препустим разним сећијама по Сарајеву да воде политику. Младену Иванићу је било важно све ово вријеме да се држе мирнима амбасадори. Нико не каже да нисам за то да се разговара са странцима, али њима треба коначно рећи гдје им је мјесто.

Хоће ли трка између Жељке Цвијановић и Вукоте Говедарице бити крајње неизвјесна, како то тврде у Савезу за промјене?

Неће уопште бити неизвјесна. Нека покажу анкете које имају, па да видимо. Ево открићу вам, по њиховој анкети, Жељка Цвијановић има подршку од 35 одсто бирачког тијела, а Говедарица од 29 одсто. Зна то Бореновић и сви. Знам и ја. Када то израчунате на опште гласачко тијело које је милион и сто хиљада, то је разлика 60.000. Гдје мислите да ће Говедарица то накупити са својом ратном, јуначком прошлошћу и бежанијама? Човјек је конзистентан – побјегао је када је овдје требало да буде у војсци, а онда када је постало густо у Србији, побјегао је у Републику Српску. Када је овдје прихватао функцију предсједника рекао је: Не осјећам се довољно способним да будем члан Предсједништва БиХ. Па нама не треба довољно неспособан, него довољно способан. С друге стране, Жељка Цвијановић је један од најлојалнијих људи идеји Српске. Она је оперативац који је шест година на челу Владе несумњиво показала да јој је крајни циљ Република Српска. Била је дио тима који су прошли тешке изазове и притиске странаца. Томе никада није био изложен Говедарица. Ми уопште не знамо како ће се он понашати. Он је био прије пар дана са Мектићем у Америчкој амбасади и тамо су се заклињали у лојалност њима, а не РС. Уопште не знамо шта ће се десити, ако не дај Боже, да би Говедарица био предсједник и да дође неко да га притисне. Пошто он само бјежи, питање је гдје би била Република Српска. Најбоља понуда, што се тиче политичке конкуренције је Говедарица – испразан политички лик који мисли да ће забацивањем косе привући нешто женског свијета на своју страну. Није то довољно да будете предсједник. С друге стране, имате Жељку Цвијановић која је прошла све процесе, која је у детаљима, која је омогућила да Република Српска и након поплава има потпуну стабилност. Гдје је за то време био Говедарица – клеветао Српску по Сарајеву, сматрајући да треба да се направи јака власт у Сарајеву која дисциплинује Републику Српску. Био сам у Америци 1998. и предочили су ми папир и рекли господине Додик, имамо намјеру да забранимо рад СДС као терористичке организације. Знате шта је била моја рекација – ако то урадите подносим оставку. Ја сам спасио СДС, али нисам рачунао да ће овај СДС огрести у издају коју данас показује. Они су партија у расулу.

Дакле, трка неће бити неизвјесна?

Овдје је поента да се добије снажна и чврста власт која може да води снажну политику, а не да је добију лихвари који ће покушати да своје лузерство које су показивали у животу одједном покажу на штету Републике Српске. Српска овај пут не смије погријешити. Једино што није грешка то је Жељка Цвијановић као предсједник Републике Српске, Милорад Додик српски члан Предсједништва и апсолутна власт од 65 до 70 одсто. На крају крајева, то је њихова анкета, коју сам гледао, јер ми је дао један њихов важан члан, не могу рећи који. Има њихових људи са којима се виђам и са којима бих радио. Пошто ће они изгубити изборе, изгубиће и Говедарица, добро би било да се тај СДС рехабилитује у неку патриотску странку, да не буде пробосанска странка, него патриотска и ми ћемо узети један дио њих. Али, они морају да покажу патриотизам. Значи, један од лидера СзП, или се он тако сматра, дао ми је ту анкету и у њој стоји да на опште гласачко тијело СНСД има 33,6 одсто, а они имају 17 одсто, а на онај број који би изашао на изборе, СНСД има 49 одсто. Они покушавају да сакрију ту анкету. Добио сам је, а Бореновић то све зна, па нека објасни да није тако. Кажем да Бореновић зна, нисам рекао да је он то рекао и показао.

На које кључне позиције би могли да рачунају ДНС и социјалисти?

Потписали смо споразум у којем имају квоте. Покушаћемо да направимо Владу и изаберемо тим који ће наставити да ради, јер ће бити доста изазова наредне четири године. БиХ тражи неки нови договор на бази Дејтонског споразума. Ако то не успије, она ће сама оваква венути. Странци ће нестати, ми нећемо бити заинтересовани за БиХ и Република Српска ће сама моћи да функционише. Једног дана ће морати да донесе своје законе о граници и царинама. Данас сам увјерен више него икада да наша судбина зависи само од нас. Наравно, то не значи да можемо да јуришамо на вјетрењаче. Морамо да имамо рационалну политику. У томе су ДНС и СП, без обзира на неке анимозитете на терену, показали да то није утицало на глобалну политику. Ту ће бити и неколико политичких партија и удружења. Показаћемо ширину, а чекамо и ово када СДС изгуби – има и код њих неколико важних људи који би могли бити дио тима у Републици Српској и БиХ. То сигурно нису њихови данашњи руководиоци.

Ваша изјава да ће Србија и Република Српска у овом вијеку бити уједињене наишла је на бројне реакције у Федерацији и међу странцима, који одбацују такву могућност. Колико је реално да се тако нешто заиста оствари?

Да сам рекао да ће у наредном миленијуму, опет би реаговали. Српски народ је у прошлом вијеку, од Балканских ратова и на крају овог посљедњег, срамног у којем су покушали да нас сатанизују као геноцидне и фашисте – најстрадалнији народ на Балкану. Народ који је имао велике историјске и политичке заблуде, као што је Југославија. Када видите да је све било скројено како би било усмјерено против српског народа и када видите број људи који су страдали, логично је да ово прогласимо вијеком наше националне и народне рехабилитације. То је веома изазован национални и државни циљ. Хоћу да се зна и волио бих да то буде власништво свих Срба, управо идеја да кажемо – да, наравно ми смо свјесни да нема овдје насиља и ратова, али имамо наш капацитет који говори да је државно јединство Републике С и Србије оствариво у наредним деценијама и да то треба да буде ствар политичких процеса, без иједне људске жртве. Вјерујем да ће политички процеси који трају управо довести до тога. Осврните се на Повељу УН која истиче право народа на самоопредјељење. Ако је неко народ – има право на самоопредјељење. Ако су то имали Хрвати, Словенци, Црногорци или ако данас, без обзира на то што се томе противимо, Косову дају такво право, зашто ми немамо то право?!

Поједини званичници Србије сматрају да би проблем Косова требало везати за Републику Српску? Како гледате на то?

Ја сам то причао прије било кога. Ја бих то ставио у исти пакет. Знам да је за државно руководство Србије ово веома изазовно вријеме у политичком смислу. Подржавам њихов приступ и мислим да је Вучић направио озбиљну ствар када је успио да врати питање Косова на дневни ред разговора у оквиру бриселских преговора. Да ли је то све што ми хоћемо? Наравно да није. Не може се промовисати на регионалној политичкој сцени приступ по коме западњаци кажу: “Косово је преседан“. Видите да није. На крају крајева, Српска има исто историјско, формално и свако друго право да затражи све оно што траже Каталонци. Ако нисте тражили своју самосталност и повезаност са Србијом, нико неће овдје доћи и нама то дати. Зато наш циљ мора бити прокламован управо у том правцу. Живјећемо ми у БиХ, нећемо ратовати, али будите сигурни да сваки дан радимо на томе да једног дана будемо заједничка држава. Савез Српске и Србије је једино што овдје није илузија,.

Колико је за Републику Српску у овом тренутку важна подршка Русије и руског предсједника Владимира Путина и у чему се конкретно огледа?

То је заиста импозантно, вјерујте. Могу то да припишем једном великом човјеку Путину, који има сензибилитет да у глобалним проблемима, који га притишћу сваки дан, има простор да два пута годишње прими предсједника РС, без обзира на то ко то био. Волио бих да и послије мене то тако буде. Сваки пут се зачудим познавањем детаља које има према нама. Ниједном није нешто тражено или наметано. Било је само питање како помоћи у смислу посла, економије, културе, здравства. Присјетите се прије пола године сукоба између Чешке и Немачке, јер су њемачке фирме производиле прехрамбене производе бољег квалитета за њемачко тржиште, а лошије за чешко. Можете мислити шта нама подмећу. Зар није логично да када производе вакцине да праве једне за њихово тржиште, а једне за наше. Пошто Русија нема ту врсту проблема, преговарамо да видимо како ћемо обезбиједити вакцине из Русије. Када сам то споменуо Полтавченку он је након седам дана послао писмо – Молим Вас господине предсједниче пошаљите нам захтјев за потребним количинама и врстама вакцине“. То је већ у фази реализације.

Хоће ли и када руски предсједник посјетити Бањалуку?

Несумњиво, Путин је велики државник, то је велика традиционална и држава и дипломатија и ту постоје процедуре. Сматрао бих својим највећим успјехом да побиједим као члан Предсједништва. Првих осам мјесеци сам предсједавајући и замолићу га да у том тренутку то уради. И да га, као члан Предсједништва БиХ, иако ми није стало до те позиције, дочекам у Бањалуци. То би била моја жеља. Наравно, не треба се играти са тим, то су озбиљне ствари. Путин не иде случајно било гдје. Градимо сада српско-руски центар. На полагање камена темељца доћи ће неко из врха руске политике, а наша амбиција је када то завршимо за годину-двије дана, да на освештењу буде и сам руски предсједник. Мислим да је то довољан разлог који он не би могао заобићи. А, да долази у БиХ – за то нисам баш заинтересован.

„Позваћу народ на писту“

Господин Иванић тврди да одлука о вјежби на Мањачи још није донесена и да неће бити кориштења осиромашеног уранијума.

Иванић се констатно прави неупућен и наиван, а његови људи држе састанке на којима се припрема та вјежба. Знате која је ту логика – ако Додик буде члан Предсједништва, нека се он бори са том вјежбом, ако ја побиједим, онда ћу наћи начина да објасним зашто се то десило. Прије два дана сам добио документ да се воде разговори о томе. Овдје је проблем што они лажу и тврде да не раде на томе, а раде. Уколико то случајно прође, као члан Предсједништва – укинућу то. Ако то не буде поштовано, онда ћу позвати 50.000 људи на аеродром и нећемо дати авионима да полете са писте. Ја увијек имам акцију и реакцију.

Утицај Запада

Често истичете утицај Запада на БиХ и Републику Српску посредством донација НВО и појединим медијима. Шта је крајњи циљ свега тога?

Циљ је да управљају нашим простором и елиминишу свакога ко се побуни. Они вјежбају на нама градњу државе и своје дипломате да би ишли даље у кризне ситуације. Сада иде закон о невладином сектору. Он ће бити преписани амерички закон, по коме се мора пријавити сваки контакт, свака финансијска помоћ, заједнички пројекти који долазе изван Републике Српске, а онда након проведене уплате да се поднесе извјештај гдје си трошио, зашто, са киме се комуницирао. То ће бити усвојено до љета у скупштини.

РТРС

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.