ДОБРОВОЉАЧКА ЧЕКА ПРАВДУ: Обиман доказни материјал, Јован Дивјак међу извршиоцима

ИСКРА на Фејсбуку
Фото: Новости

Фото: Новости

Обимне истражне радње МУП-а Републике Српске у случају „Добровољачка“ резултовале су Извјештајем од 45 страница, а у 122 прилога, уз извјештај Тужилаштву, достављено је 117 докумената са око 470 страница у којима је прецизно описан злочин над припадницима ЈНА у Сарајеву 1992. године.

Приложена су и три фоно записа – аудио касете, два компакт диска са пресретнутим разговорима и два видео записа, који доказују постојање кривичних дјела и непосредно учешће осумњичених лица, а посебно генерала Јована Дивјака, у њиховом извршавању.

Правосуђе БиХ поново је остало нијемо не само на ове доказе, већ и наводе српске стране да је у Сарајеву током рата било 126 логора и да је око 3.200 цивила српске националности страдало у том граду на различите начине.

Дана 2. маја 1992. године око 11.30 часова, око 200 припадника јединица територијалне одбране такозване РБиХ и „Зелених беретки“, међу којима су били Сакиб Пушка, Јусуф Јука Празина, Емин Швракић и други, као и јединица којима је командовао сарајевски криминалац Исмет Бајрамовић Ћело, држали су у блокади, а потом извршили и напад на Дом ЈНА у Сарајеву, отварајући ватру из цјелокупног расположивог наоружања.

Један од наоружаних припадника паравојних муслиманских јединица, пуцањем из ватреног оружја, ранио је у груди и руке начелника Дома ЈНА потпуковника Богоја Божиновског, а у истом нападу убијен је портир Дома Џевад Биџо.

Том приликом заробљено је десет припадника ЈНА и грађанских лица на служби у ЈНА, и то: потпуковник Божиновски, војник Дуцан, пословођа ресторана Драгослав Митровић, затим грађанска лица Селвер Шврака, Ђорђе Соколовић, Тодор Соколовић, кувар Мустафа Чаушевић, конобарица Мунира Буга, радница Милка Шуша и домаћин Дома ЈНА Петар Станишић.

Командант Друге армије ЈНА генерал Милутин Кукањац упутио је пуковника Шупута са 40 људи са наредбом да одблокирају опкољене војнике, међутим, они упадају у засједу. Тада је убијено шест припадника војске и уништен транспортер. Остали војници остали су опкољени и, касније, заједно са особљем Дома ЈНА, заробљени.

Према свједочењима неких од жртава злочина у Добровољачкој, 3. маја око 8.00 часова одлучено је да командант Друге армије и војне колоне ЈНА генерал Кукањац напусти Команду, међутим, војска и официри то нису дозволили.

Око 13.00 часова у разговору између канадског генерала Луиса Мекензија /први командант УНПРОФОР-а у БиХ/ и генерала Кукањца договорена је размјена – предсједника /крњег/ Предсједништва РБиХ Алије Изетбеговића за извлачење војске и официра из Команде на Бистрику ка Лукавици. Размјена је договорена за 15.00 часова.

Међутим, у Команду долази лично Изетбеговић са кћерком Сабином и пратњом у којој су били Златко Лагумџија, Јусуф Пушина и још неки људи из Изетбеговићевог врха.

Према ранијем исказу једног од учесника колоне Маринка Милидрага, „уз лажни благослов и лажна обећања Алије Изетбеговића да ће конвој бити безбједан“, војска је напустила касарну у 18.00 часова.

На челу колоне, која је бројала око 40 возила са око 300 људи, били су генерал Мекензи, генерал Кукањац и Јусуф Пушина.

Доласком колоне у Добровољачку улицу, у близини Миљацке, отворена је ватра на колону.

„Пуцали су на нас са свих страна. Са кровова и прозора“, рекао је Милидраг и додао да је ватра отворена из стрељачког наоружања, а кориштене су и тромблонске мине.

„Пуцано је и на обиљежено санитетско возило у којем је погинуо примаријус доктор пуковник Радуловић. Убијен је и пуковник Михајловић, официр безбедности, који је у пензију отишао дан раније.

Припадници `Зелених беретки` и Патриотске лиге извлачили су официре из возила и хладнокрвно их убијали“, рекао је Милидраг у једном од својих ранијих исказа.

Срна, Огњен Беговић

Тагови: , , , ,

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.