ДА ЗНАМО КО СМО: У храму на Палама одржан „Час ћирилице“

ИСКРА на Фејсбуку

Cas cirilice na Palama

Ученици основних школа са Пала представили су радове о теми „Зашто волим ћирилицу“ на „Часу ћирилице“, који је одржан у храму Светог архангела Гаврила.

Љубинко Стојановић, предсједник Удружења „Ћирилица“ из Београда које је организовало „Час ћирилице“, рекао је да се предавање о ћирилици одржава у оквиру 20. Зимских сусрета српских земаља и да ће најбољи радови бити награђени.

„Долазимо на Јахорину 20 година и, осим лијепог расположења и лијепе спортске приче, донијели смо нешто што повезује српски народ. Пресретни смо што смо као удружење у прилици да се представимо пред скоро 500 дјеце“, рекао је Стојановић.

Он је рекао да се Удружење труди да Србима сачува српско писмо односно да га штити од његовог народа.

„Кад смо се окупили наша прва идеја била је да разлози нашег постојања престану, јер би то значило да смо успјели да сачувамо ћирилицу“, рекао је Стојановић.

Он је подсјетио да су многи познати Срби у историји „платили главом“ зато што су писали ћирилицом, као што је велики сликар Сава Шумановић који није хтио да своје слике потписује латиницом.

„Нажалост, данас у Београду постоје само три ћирилична натписа, иако Члан 10 Устава Србије говори да је службени језик српски, а писмо ћирилица“, додао је Стојановић.

Он је подсјетио да Удружење постоји већ седам година и да је од доласка највећег српског пјесника Добрице Ерића за предсједника овог удружења кренуло набоље и да их људи све више препознају и цијене.

Директор Зимских сустрета Петар Стакић рекао је да је ријеч о вишедимензионалном пројекту који је културолошки, туристички, спортски и едукативни.

„У оквиру тог пројекта сваке године промовисали смо вриједност дружења и многих других детаља, као што је спорт, а ту су и овакви догађаји којима желимо да генерацијама иза нас покажемо колико је значајно направити и унапређивати овакву сарадњу“, нагласио је Стакић.

Он је упозорио да се ћирилица полако потискује на веома префињене начине тамо гдје би морала да постоји.

„Ћирилица се свјесно поништава, о чему говори и посљедња догађања у Црној Гори, али и другим земљама, и баш због тога мислим да је постојање Удружења `Ћирилица` веома значајно и да се мора офанзивно поступити како би се наше писмо спашавало“, сматра Стакић.

Према његовим ријечима, један од начина је и данашње дружење више о 500 малишана који на свој начин дају допринос чувању ћирилице.

На Јахорини се одржавају јулибарни 20. Зимски сусрети српских земаља, на којима се окупило око 300 учесника из Републике Српске, Србије, Црне Горе и Вуковара.

Манифестација је ове године окупила спортисте, културне и јавне раднике, а одржава се под покровитељством предсједника Републике Српске Милорада Додика.

Сусрети датирају од фебруара 1995. године када је у тешким ратним данима група српских родољуба у организацији Асоцијације „Спорт за све“ из Београда организовала конвој са хуманитарном помоћи за напаћени народ Српске.

У протеклом периоду било је 3.000 учесника, а број градова и мјеста из којих учесници долазе стално се шири.

Срна

Тагови: ,

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.