ДА СЕ ЗЛОЧИН НЕ ЗАБОРАВИ: Обиљежено 75 година од усташког покоља више од 6.000 Срба у Старом Броду

ИСКРА на Фејсбуку

Фото: Срна

У Старом Броду код Вишеграда данас је обиљежено 75 година од усташког покоља више од 6.000 Срба из источног дијела БиХ који су покушали да пређу ријеку Дрину и потраже спас у Србији.

Тим поводом изасланик владике захумско-херцеговачког и приморског Григорија архимандрит Лазар служио је парастос испред Спомен-обиљежја, уз саслужење свештенства Митрополије дабробосанске.

Парастосу су присуствовали потомци страдалих Срба, предсједник Републике Српске Милорад Додик, шеф Клуба Срба у Вијећу народа Српске Перо Петровић, предсједник Борачке организације Српске Миломир Савчић, помоћник и савјетник министра рада и борачко-инвалидске заштите Душко Милуновић и генерал Милан Торбица, начелници општина Рогатица и Вишеград, те представници бројних општинских борачких организација, те велики број грађана.

Предсједник Републике Српске Милорад Додик рекао је у Старом Броду код Вишеграда, гдје је данас обиљежено 75 година од усташког покоља више од 6.000 Срба из источног дијела БиХ, да је важно обилазити оваква мјеста како би истина о томе допрла и до младих генерација.

Присутнима се пригодном бесједом обратио историчар Предраг Остојић, који је рекао да је тешко ријечима и сликом дочарати плач дјеце, јауке мајки, бол дјевојачки, понос и пркос људски пред ужасом смрти.

– Због тога су нам потребна опијела на мјестима злочина да се помену страдали, а опомену живи и да се злочин не заборави. У случају Старог Брода, у случају прогона српске нејачи Сарајевско-романијске регије и Подриња, поставља се питање ћутања послијератне историографије о злочинима неслућених размјера које су починиле усташе – рекао је Остојић.

Он каже да је продор већих партизанских група на ове просторе и сукоб са националним снагама ослабио до тада јединствен фронт одбране слободне српске територије.

– То је омогућило синовима припадника аустроугарских пукова, Брозових ратних другова, да почине злочин на обали Дрине. Злочине у којима су оба пута жртве били Срби – рекао је Остојић.

Одржан је и историјски час о злочину у Старом Броду, којем је присуствовао велики број ученика основних и средњих школа из Вишеграда, Рогатице, Пала и других околних мјеста.

Обиљежавање овог датума организовала је Црквена општина Вишеград, у сарадњи са општинама Рогатица, Соколац и Вишеград.

Обиљежавање је почело синоћ у Градској галерији изложбом фотографија и докумената о страдању српског народа од Сарајева до Старог Брода током 1941. и 1942. године.

Након тога представљено је треће допуњено издање књиге „Заборављени злочин – Стари Брод“ коју су приредили Славко Хелета и Александар Савић.

Према историјским подацима, у марту 1942.године покренута је здружена усташко-њемачка операција „Трио“ у источној Босни.

Звјерски злочин над српским цивилима у Старом Броду и Милошевићима починиле су усташке јединице, предвођене Јуром Францетићем, комадантом злогласне „Црне легије“.

Током ове офанзиве усташе су мучки убиле 6.000 Срба са подручја Сарајева, Сокоца, Олова, Кладња, Рогатице, Хан Пијеска и Вишеграда, који су покушали да пређу ријеку Дрину и потраже спас у Србији.

Захваљујући ужичком машиновођи Војину Никитовићу који је отео воз, спасено је бар 500 српске нејачи.

РТРС, Срна

Тагови: , ,

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.