ДА СЕ НЕ ЗАБОРАВИ: Служен парастос српским жртвама усташких злочина у Сребреници

ИСКРА на Фејсбуку
Фото: РТРС

Фото: РТРС

Код спомен-костурнице жртвама усташког злочина у Сребреници данас је служен парастос за више од 250 српских цивила које су усташе убиле други дан православног празника Свете Тројице 1943. године у Сребреници и трећи дан Тројчиндана на Залазју.

На спомен-костурницу, у којој су, како је написано, земни остаци неких жртава, умјесто комунистичких обиљежја тек прошле године постављена је надгробна плоча на којој је наведено да је 29. бојна натпоручника НДХ Јосипа Курелца у свом надирању ка Дрини починила геноцид над српским народом Сребренице убивши 2.262 српска цивила, међу којима 430 дјеце.

Према званичним подацима, у Сребреници и на Залазју је прије 73 године убијено 228 Срба, од којих 80 дјеце, а према незваничним подацима, убијено је више од 250 српских цивила за та два дана у Сребреници и околним селима.

Прислужене су свијеће за покој душа настрадалих невиних жртава, а делегације Борачке организације, Организације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила као и делегација Срба чланова општинског руководства Сребренице положиле су цвијеће код спомен плоче чиме су обиљежене 73 године од њиховог убиства.

Парастос је служио сребренички свештеник протојереј Александар Млађеновић у присуству потомака и других Срба из овог мјеста.

Тачан број настарадалих и сахрањених у овој костурници није никада утврђен.

„У Сребреници су усташе, према њиховим писаним документима, 14. јуна 1943. године, убиле више од 155 српских цивила. Тада је убијена и породица једног стоматолога Јевреја и једног муслимана – предсједника суда у овом мјесту, који је био ожењен Српкињом“, испричао је данас Милош Николић чији је дјед Јово са снајом Василијом и једном петочланом јеверејском породицом убијен у кући у којој он сада живи.

Убијена јеврејска породица, према Николићевим сазнањима, била је у сродству са књижевником Исаком Самоковлијом.

Николић истиче да је наредног дана у селу Залазје убијено још 97 Срба, а према неким подацима и 107, међу којима 45 из породице Ракић, 16 Максимовића и 15 Драгичевића.

Николић прецизира да је Францетићев легионар, усташки сатник Јосип Корелец, због погибије свог брата у борбама код Сребренице, наредио да се изврши одмазда и предводио је масакрирање које су усташе, уз помоћ неких домаћих присталица, свирепо починиле над српским цивилима.

„Убијали су све Србе које су затекли у кућама. Страдале су цијеле многочлане породице Стевановић, Крстић и друге. Убијено је пет чланова породице пекара Остоје Стевановића, као и 15 цивила из сребреничког села Брежани који су се тог дана затекли у Сребреници. Међу убијеним није био ниједан војник, а цивили су убијани свирепо на различите начине“, прича Николић.

Према његовим ријечима, плоче са именима настрадалих налазиле су се у сребреничкој цркви, али су у посљедњем рату полупане и нестале јер су тако потомци српских убица хтјели да избришу историјске чињенице и памћење о српском страдању на овом простору.

Николић је нагласио да се број и имена свих настрадалих 14. јуна 1943. године, на овом подручју, никада нису тачно утврдили, јер то није био интерес комунистичког система, али се зна да је након Другог свјетског рата тај усташки официр осуђен у Загребу и кажњен на неку симболичну затворску казну за злочин који је починио.

Убијени су били бачени и дјелимично затрпани у јами на локацији у близини данашње полицијске станице одакле је приликом изградње колектора дио посмртних остатака 1971. године пренесен у ову костурницу, а дио из других јама никада није пренесен и достојно сахрањен.

У Другом свјетском рату нестала су сва српска села на ширем подручју Суђеске као што су Слатина, Липовац, Жедањско, Шушњари и још неки српски засеоци и њихова имања су након рата на мистериозан начин запосјели и користили муслимани.

Данашњем парастосу присуствовао је и Цвијетин Максимовић чији је дјед Богдан једини из породице Максимовић преживио покољ на Залазју јер је раније био одведен у заробљеништво у Њемачку одакле се вратио 1945. године.

„Апсурдно је, али је истинито, да се огњиште Максимовића није угасило захваљујући томе што је мој дјед био у заробљеништву“, каже Цвијетин.

Према његовим ријечима, у овој спомен костурници нису кости никавих имагинарних антифашиста, како је деценијама представљано, него Срба које су убиле усташе.

Он је истакао да се ове жртве и злочини не смију заборавити и да су српска покољења дужна да се присјећају ових мученика, одају им пошту и чувају успомену на њихово страдање да се никада не би заборавило и поновило.

РТРС

Тагови: , ,

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.