ЦВИЈАНОВИЋ: Европски пут не само због чланства већ и због добробити

ИСКРА на Фејсбуку

Zeljka Cvijanovic

Предсједница Владе Републике Српске Жељка Цвијановић изјавила је да жели да види да се БиХ у наредном периоду креће ка ЕУ не само због чланства већ и из разлога што ће тај пут донијети добробити за друштво у цјелини.

Не треба да тежимо у ЕУ само зато што је чланство наш циљ него и зато што је то добро за нас. Чланство је нешто дугорочно, а за кандидатски статус треба радити сада да се до њега дође“, рекла је Цвијановићева за БХТ један.

Она је истакла да је кандидатски статус предвидива прича која веома много значи у смислу озбиљности земље и нуди читав низ институционалних поставки које БиХ, као потенцијални кандидат, сада нема када је ријеч о подршци и фондовима.

Цвијановићева је нагласила да жели да се у овој години начине значајни кораци према ЕУ, те истакла да је велики и дуг процес и да веома пуно ствари подразумијева оно што се збирно зове европским путем.

„Да будемо реални, да ли је ова Европа за коју се надамо да постанемо чланица иста као и када је примала земље централне, источно Европе и балтичког простора. То уопште више није иста Европа. Погледајте ситуацију у неким државама чланицама и да ли имају одговор на стање у Грчкој, тешку ситуацију у Украјини“, каже Цвијановићева.

Према њеним ријечима, то није иста Европа јер су се појавиле неке друге неуралгичне тачке, али БиХ треба да се настави бавити неопходним реформама јер је чланство у ЕУ циљ.

Када је ријеч о чланству у НАТО, Цвијановићева сматра да би демилитаризација земље било право рјешење.

„Када говоримо о безбједносним ризицима то су питања којима се храбро морамо бавити у БиХ“, поручила је Цвијановићева.

Она је нагласила да се затварају очи пред неким чињеницмама о питањима радикализма и напада у којима су учествовали људи за које је утврђено да имају пасош БиХ.

„Зашто нисмо активирили Акциони план за чланство /МАП/? Зато што се нисмо могли договорити о локацијама. Договорили смо локације, а проблем се појавио на кога ће се књижити та имовина“, рекла је Цвијановићева.

Она је појаснила да је договор о тим питањима био постигнут и да га је требало само провести али да је срушен.

„Безбједносна прича није само да ли сте ви у НАТО или нисте. Постоји став у Српској да, ако се те ствари догађају у том правцу у Србији, то буде оријентир и за људе у Републици Српској. То је легитимно изражено мишљење, а ако Србија буде његовала неутралност онда смо и ми такви“, појаснила је Цвијановићева.

Она је додала да постоји тешко насљеђе и да није уложено довољно политичке воље да се питањем приступа НАТО бави на отворен и поштен начин.

Одговарајући на питање како погурати Републику Српску и БиХ напријед, Цвијановићева је нагласила да је најбољи начин да се земља реформише и индентификују слабости, те ухвати у коштац са проблемима.

„Оно што недостаје овој земљи је да сами о себи пошаљемо добру поруку. Такође, и странци који овђе зарађују добре плате треба да пошаљу добру поруку“, рекла је Цвијановићева.

Она сматра да Европи треба на бољи начин представити потенцијале које има ова земља, нагласивши да су у Републици Српској само са 30 одсто искориштени хидропотенцијали и да је 70 одсто отворено за улагање.

Говорећи о новом приступу ЕУ, Цвијановићева је подсјетила да је још за вријеме док је била министар и када су међународни представници вршили притисак да се преносе надлежности на ниво БиХ заговарала да се треба фокусирати на социјално-економска питања, доносити униформна рјешења у складу са уставним надлежностима.

РТРС, Срна

Тагови: , , , ,

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.