ЋЕРАНИЋ: Екипа која је срушила Груевског има важну улогу у манипулисању смрћу Давида Драгићевића

ИСКРА на Фејсбуку

(Предраг Ћеранић) Фото: РТРС

„Нови македонски премијер Зоран ЗАЕВ редовно се виђа са опозиционарима из Савеза за промјене, нарочито са Драганом Мектићем, министром безбједности, кадром СДС. А како се процијенило да је главна баријера за рушење власти у Српској министар Драган Лукач, почињу напади на МУП Српске кроз оптужбе о паравојном организовању, илегалном наоружавању и слично. У тим нападима нарочито је експониран Мектић, али га у свему што ради подржава његова странка“, пише Предраг Ћеранић, декан бањалучког Факултета за безбиједност и заштиту у ауторском тексту за портал Све о Српској.

Смрт двадесетједногодишњег Давида Драгичевића, чије тијело је након вишедневне потраге пронађено 24. марта на ушћу Црквене, притоке у ријеку Врбас, ни након два мјесеца не престаје да буде тема у граду на Врбасу. Иако бројни слични случајеви у пракси полиције и тужилаштва остају годинама неразријешени а истрага остаје отворена, зашто је трагична смрт овог младића изазвала неуобичајено велику пажњу јавности изван круга породице и пријатеља?

Док из полиције, ослањајући се на налазе патолога, тврде да немају сазнања да се ради о убиству, родбина и пријатељи покојног Давида предвођени његовим оцем Давором, на протестним скуповима који се свакодневно организују на Тргу Крајине, тврде сасвим супртно – Давид је убијен, а полиција прикрива доказе.

Власт је показала изузетно висок степен емпатије, предсједник Додик и министар унутрашњих послова Драган Лукач посјетили су породицу Драгичевић, предсједник се чак придружио једном окупљању пред зградом Окружног јавног тужилаштва у Бањалуци, али протести нису јењавали.

Давор Драгичевић у континуитету јавно прозива и оптужује врх Министарства унутрашњих послова, за министра Лукача и директора полиције Дарка Ћулума тврди да су нечињењем саучесници у убиству, наводећи да је његов син Давид претучен од групе младића и бачен у Црквену. Тако је на захтјев опозиције један неразријешен смртни случај још у току истраге потпуно неубичајено стигао до ванредног засједања Народне скупштине, а отац трагично преминулог младића први добио ријеч.

Давор Драгичевић се обратио народним посланицима инсистирајући на тврдњама о убиству и оптужбама на рачун министра унутрашњих послова, након чега је министар Лукач изнио низ сазнања до којих је полиција дошла током истраге и указао на широку лепезу предузетих мјера поводом смрти Давида Драгичевића. Уједно, министар је истакао да Давором Драгичевићем, оцем несрећног младића, манипулишу, да га усмјеравају и њиме управљају два блогера, Слободан Васковић и Борислав Радовановић.

Штићеници америчке амбасаде у Сарајеву: пријетње и паре

Док је за Радовановића кратко рекао да се ради о неуравнотеженом припаднику МУП-а који је покушао да убије свог начелника, и за кога постоји уредна медицинска документација о неурачунљивости, због чега ни кривични ни дисциплински поступци нису окончани, Васковићу је министар Лукач посветио више пажње.

„Све што Васковић пише, Давор Драгичевић понавља на Тргу Крајине“, нагласио је Лукач.

И наставио: „Када сам раније и сасвим другим поводом на конференцији за медије указао да Васковић збуњује јавност својим писањем и да пласираним лажима подрива институције Српске, услиједила је експресна реакција Америчке амбасаде у Сарајеву“.

Службеник амбасаде пренио је министру Лукачу поруку од амбасадорке Кормак да ни у ком случају више не спомиње Васковића у негативном контексту, јер Васковић ужива подршку Америчке амбасаде. Ствар се поновила и када је полицајац покуцао на врата Васковићевог стана носећи судски позив поводом тужбе за клевету коју је против њега поднио један грађанин.

Васковић је догађај окарактерисао као покушај убиства и поново се обратио за помоћ амбасадорки. Поново је на врата Министарства унутрашњих послова покуцао службеник Америчке амбасаде са упозорењем. Лукач је нагласио и да је МУП три пута од тужилаштва захтијевао да се Васковић саслуша поводом неистина које пласира о смрти Давида Драгичевића, али је из тужилаштва лаконски одговорено са „пусти будалу“.

Био будала или не, блогер Васковић очито има добру конекцију са амбасадорком Кормаковом.

Да је под заштитом поменуте амбасаде врло брзо се побринула и поменута амбасада саопштењем у којем је наглашено да су „грађани и независни медији кључни стуб истинске демократије“: „Медији постоје да би информирали и истраживали, те захтијевали од институција да буду одговорне према грађанима којима служе. Сваку пријетњу независним медијима и грађанима новинарима сматрамо врло неозбиљном и неприхватљивом пријетњом демократији“.

Назвати Васковића „стубом истинске демократије“ у најмању руку је неозбиљно.

Васковић није ни крио блискост са Кормаковом јер је на блогу објавио неколико заједничких фотографија. Уједно, није било ниједног коктела ни свечаности у режији Америчке амбасаде, а да Васковић није позван.

Да амерички утицај није далеко од приче о Давиду свједочи још један медиј којег министар Лукач у свом обраћању народним посланицима Српске није поменуо. Ради се о порталу „Бука“, који уређује Александар Трифуновић.

Мјерено америчким аршинима, и „Бука“ представља један од „стубова истинске демократије“, а Трифуновић се ни у ком случају не би могао назвати будалом. Тај зна шта ради! Наиме, његовом порталу је недавно од америчке фондације УСАИД дониран износ од 81.396 америчких долара.

Трифуновић редовно пласира тенденциозне и непровјерене информације везано за смрт Давида Драгичевића, а на порталу није мањкало ни текстова у којима се Српска оптужује да формира паравојске, а МУП илегално наоружава.

Већина младих се не да завести

За скупштинском говорницом Лукач је оповргао све тврдње Давора Драгичевића и показао у чијим је рукама даљински управљач. Увјерљивим наступом са много чињеница и детаља, који се у интересу истраге, иначе не износе у јавност, министар је сваком добронамјерном разјаснио о чему се ради.

Док се у бањалучкој тврђави Кастел одржавао концерт једне популарне групе, неколико чланова „Правде за Давида“ у препознатљивим мајицама почело је да узвикује своје покличе и омета концерт у намјери да се концерт претвори у политички митинг. Међутим, остали младићи и дјевојке који су дошли да слушају музику узвратили су: „Доста вас је било“, „Дошли смо на концерт, а не на митинг“.

Вођа бенда је ипак концерт морао прекинути. Нешто слично се поновило и током Бањалучког полумаратона, на којем се такође окупило мноштво младих. Поново неколицима чланова покрета Правда за Давида покушава анимирати узвицима остале, али су наишли на јединствену и још гласнију осуду.

За Српску брижно муслиманско Сарајево

Након бањалучких неуспјеха у акцију се агилније укључује Сарајево, те вођа бенда Зостер на концерту у Сарајеву држи говор о околностима смрти Давида Драгичевића, након чега почиње с пјесмом са карактеристичним рефреном: „Узећу правду у своје руке, нема времена за губљење“.

Да се ствари пребацују у другу брзину говори нам и, након дужег чекања, пристрасно писање сарајевске штампе.

Истина, политичко Сарајево је од почетка било укључено у бањалучке протесте. Нермин Никшић, предсједник партије СДП посјетио је Давора Драгичевића и јавно поручио да „полицију против које се дигне народ треба укинути“.

Можда је питање из сјајног филма „Сунчаница“ Никите Михалкова сада неопходно, а оно гласи: „Како је све почело?“.

На до сада највећем митингу, оном од 21. априла, организатори су поздравили госте из Сарајева, Фојнице и Мостара, али и оне из Скопља, који заслужују највише пажње.

Наиме, у новембру претходне године је екипа која је успјела да сруши владу Николе Груевског, из Скопља прекомандована у Сарајево, наравно, у америчкој режији.

Нови македонски премијер Зоран Заев од тада интезивно посјећује Сарајево, и редовно се виђа са опозиционарима из Савеза за промјене, нарочито са Драганом Мектићем, министром безбједности, кадром СДС-а. Како се процијенило да је главна баријера за рушење власти у Српској министар Драган Лукач, почињу напади на МУП Српске кроз оптужбе о паравојном организовању, илегалном наоружавању и слично. У овим нападима нарочито је експониран Мектић, али га у свему што ради подржава његова странка.

Стручњаци за рушење режима из Скопља и бошњачка дијаспора

Тако злоупотреба смрти Давида Драгичевића досеже несхватљиве размјере.

Екипа приспјела из Скопља је искусна и крајње професионална. Мора се признати, и врло креативна. Вјешто користи друштвене мреже и циља рањиве друштвене групе, првенствено тинејџере и мајке. Бира се свака ријеч, синтагма и слика.

Зато се Давид назива дјететом, а не 21-једногодишњим младићем. „Убили дијете“ – та синтагма ствара већу емпатију, нарочито погађа мајке.

У употреби је и један стари, добро познати симбол – злогласна отпорашка песница.

Тим из Скопља ради неуморно, непрекидно смишља перформансе, креира догађаје. Све више активира политичко Сарајево, јер идеолошка платформа покрета Правда за Давида и јесте грађанско друштво.

У оквирима „немогуће државе“ – то је унитарна БиХ.

Зато Давор Драгичевић полицији поручује „убијате већ 26 година“, што значи од 92. године, и стварања Републике Српске. У свему добија подршку из другог ентитета, али и бошњачке дијаспоре, која се плански окупља у Франкфурту, Бечу, Минхену, али и широм Федерације БиХ.

Како вријеме одмиче, припадници борачке популације, Лукачеви ратни саборци и припадници полиције, све отвореније изражавају своје неслагање са перманентним оптужбама, те су формирали фејсбук страницу „Подршка министру и команданту Драгану Лукачу“, а број оних који се придружују овом виду подршке се рапидно повећава. Истовремено, све су гласнија заговарања за одржавањем контра-митинга, односно митинга подршке Драгану Лукачу и МУП-у, који је након укидања ВРС једина оружана одбрана Републике Српске и мета концентрисане ватре из Сарајева, од западних медија и, наравно, „српског патриоте Драгана Мектића“, због рутинске набавке оружја, слања кадрова на обуку у Русију и сл.

Анкетни одбор нови камен смутње

Одлука посебне сједнице Народне скупштине била је да се формира Анкетни одбор који би преиспитао цијели случај, а у одбор су изабрани листом опозиционари са изузетком једног члана. Анкетни одбор је у свој састав додао и два припадника покрета „Правда за Давида“, а један од њих је поменути блогер, Борислав Радовановић.

Одбор је себи дао за право да саслушава представнике извршне и судске власти, на што је тужилац Далибор Врећо указао да се ради о преседану, али су изгледа преседани у овом случају постали уобичајени.

Током саслушања министра Лукача, он је изјавио да се у Анкетном одбору налази лице против кога је у току судски поступак и да на питања Борислава Радовановића неће одговарати.

„Укључили сте у одбор човјека против кога је подигнута оптужница за покушај убиства. Зар да ја одговорам на питања човјека против кога се води поступак?“, рекао је Лукач, на шта га је предсједавајући Анкетног одбора Бореновић прекинуо ријечима: „Искључите министра!“.

Тако ће рад Анкетног одбора више одмоћи него помоћи да се дође до истине о трагичној смрти Давида Драгићевића. Циљ који манипулатори једном породичном трагедијом желе постићи и јесте ширење конфузије и дезавуисање институција Републике Српске и актуелне власти.

Шта је позадина?

Неколико независних предизборних испитивања јавног мњења указују да кандидати СНСД убједљиво воде и да ће на предстојећим изборима забиљежити убједљиву побједу. Зато је циљ зацртан у страним кухињама је да избора не буде, односно да протестна окупљања у Бањалуци поприме све карактеристике уличних нереда, што би био повод за интервенцију тзв. међународне заједнице.

Прецизније, ради се о „удруженом злочиначком подухвату“ против Републике Српске, којим командују искусни специјалисти из америчке и британске амбасаде у Сарајеву и колеге из ОХР-а, а са дежурним објашњењем да „штите Дејтон“ иако већ 20 година предводе у његовом рушењу.

Да би се то постигло, неопходно је да протести досегну критичну масу, од бар 10.000 људи. То им је пошло за руком само једном, 21.4. ове године, уз бројна појачања пристигла из Зенице и Сарајева, уз бесплатан превоз и дневнице. Послије митинга, који су активисти „Правде за Давида“ заједно са партнерима из „Правде за Џенана“ из Федерације, одржали у Сарајеву, појачања из већег ентитета су наједном престала да стижу.

Неком од бошњачких активиста се омакла оптужба и на власт Бакира Изетбеговића.

Што се тиче покојног Давида Драгичевића, он нам свако вече са скупова на Тргу Крајине кроз своју пјесму „Клинац у гету“, поручује: „Ја сам само пијун у овој причи“.

РТРС, sveosrpskoj.com

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.