„ЦЕНТАР ЗА ДРУШТВЕНА ИСТРАЖИВАЊА И АНАЛИЗЕ“: Око 70 одсто грађана РС рекло би „НЕ“ наметању закона Српској, Додик најпопуларнији политичар у РС

ИСКРА на Фејсбуку
Фото: Википедија

Фото: Википедија

Да се сутра организује референдум у Републици Српској о Суду и Тужилаштву БиХ, око 70 посто грађана заокружило би одговор НЕ на питање „Да ли подржавате неуставно и незаконито наметање закона од стране високог представника међународне заједнице, а посебно наметнуте законе о Суду и Тужилаштву БиХ и примену њихових одлука на простору Републике Српске?“ резултати су истраживања „Центра за друштвена истраживања и анализе“ из Бање Луке. Исктраживање је обављено на узорку од 1.414 испитаника, од 17. до 20. јула ове године, у 72 насељена мјеста Републике Српске.

Без обзира што су поједини медији у Републици Српској спекулисали да ће власти у РС повући одлуку о референдуму након састанка предсједника Додика са премијером Вучићем, кад би се сутра одржао референдум о Суду и Тужилашту БиХ, око 78 одсто гласача у РС би изашло на референдум, а само њих шест посто би заокружило одговор ДА. Јавност Републике Српске није поколебала ни изјава Мирослава Лајчака на маргини заседања министара иностраних послова ЕУ да је одлука о референдуму неприхватљива и да Додик не поштује своје обавезе према ЕУ, као ни бројне спекулације да би међународна заједница могла увести санкције Републици Српској.

Први графикон показује став грађана у квалитативном смислу, да ли је референдум добра или лоша политичка одлука. Из графикона 1 види се да 42 посто испитаника сматра да је референдум добра одлука, док исти број грађана нема изражен став по том питању, док се само 16 одсто грађана изјаснило да је референдум лоша политичка одлука. Када укрстимо ове резултате са питањем представљеним у графикону 2, код 16 посто испитаника који сматрају да је референдум лоша политичка одлука, њих 26 посто би изашло на референдум и заокружило одговор НЕ, док из те групе око 20.6 одсто још немају изграђен став по том питању.

Grafikon 1
Кад искључимо испитанике који сигурно неће изаћи на референдум (22 одсто), добијемо излазност око 78 посто и сљедеће резултате изражене у графикону бр. 2:

Grafikon 2

У оквиру ових који не знају како ће одговорити на референдумско питање (27посто), скоро двије трећине нема став о референдуму, док је већи удио оних који сматрају да је одлука добра (6 посто), него оних који сматрају да је то лоша одлука (4одсто). Ово упућује на закључак да би, да се сутра одржи референдум, одговор НЕ био код око 70 посто гласача.

2. РЕЈТИНГ ПОЛИТИЧКИХ ПАРТИЈА У РС

Сви притисци на Републику Српску, али и догађаји непосредно прије и током комеморације у Поточарима, посебно ослобађање Насера Орића и напад на премијера Вучића, довело је до појачане националне хомогенизације у РС што се види из податка да би 50.23 одсто грађана гласало за владајући СНСД кад би се сутра одржали избори. Такође суздржаност опозиционог блока у РС по питању референдума, довело је до пада њиховог рејтинга, тако да би опозициони блок „Савез за промене“ имао збирно око 6 одсто мање гласова него током прошлогодишњих избора, док би владајућа коалиција у РС остварила раст од преко 10 посто. Такође лидери водеће опозиционе партије СДС-а Младен Босић и Огњен Тадић остварили су значајан пад рејтинга, тако да према резултатима истраживања актуелни градоначелник Бијељине Мићо Мићић (просјечна оцјена 3.02, на скали од 1 до 5) има значајно већи рејтинг код гласача СДС-а, него Босић (просјечна оцјена 2.25) и Тадић (просјечна оцјена 2.61). Када посматрамо укупан број испитаника, Милорад Додик и даље држи позицију најпопуларнијег политичара у РС са просјечном оцјеном 3.37.

На питање да се сутра одрже избори за кога бисте гласали, структура одговора је сљедећа:

         Рејтинг политичких партија у РС
Излазност 2014. године 56,88% Излазност јул 2015. 59,17%
Naziv partije Rezultati 2014. (%) Излазност јул 2015. 59,17%
СНСД 32,28 50,23%
СДС 26,26 24,50%
ДНС 9,22 5,27%
ПДП 7,38 5,58%
СДА – Домовина 5,22 3,88%
НДП 5,13 2,64%
СП 5,09 1,40%
СНС 2,11 1,24%

У случају да се сутра одрже избори у РС, излазност би била већа за 2.29 посто у односу на октобарске изборе 2014. године. Из ових података можемо да видимо да је присутна појачана национална хомогенизација око владајуће партије СНСД, која је идентификована у српском народу као најснажнији заштитник српских националних интереса у БиХ.

3. ОСТАЛЕ ПОЛИТИЧКЕ ТЕМЕ

На питање „да ли самосталност Републике Српске треба да буде политички циљ за будућност“ 53.54 посто испитаника је заокружило одговор ДА, њих 15.34 одсто одговор НЕ, док је 31.12 посто испитаника рекло да нема став по овом питању. Слични су резултати и код питања „подржавате ли декларацију СНСД-а о слободној и самосталној РС“ гдје је 54 посто испитаника заокружило одговор ДА, њих 14.84 одсто одговор НЕ, док 31.16 посто испитаника нема став о овом питању. Из овог закључујемо да је политички програм борбе СНСД-а за враћање изворних надлежности и већу самосталност РС прихваћен код највећег дијела грађана Републике Српске.

Српска православна црква је институција од највишег повјерења грађана Републике Српске са просјечном оцјеном 3.97 (на скали од 1 до 5), затим слиједи МУП РС са оцјеном 3.55, а на трећем мјесту је Влада Републике Српске са оцјеном 3.02.

Када би се сутра одржао референдум о уласку БиХ у ЕУ, у Републици Српској 43,4 посто грађана би гласало за чланство, њих 33,87 одсто би било против чланства БиХ у ЕУ, док је 22,73% испитаника заокружило одговор „не знам“.

Када је ријеч о уласку БиХ у НАТО, у Републици Српској 12,74 посто грађана би гласало за чланство, њих 65,66 посто би било против чланства БиХ у НАТО, док је 21,6 одсто испитаника заокружило одговор „не знам“, стоји у материјалима Центра у које је Искра имала увид.

Iskra.co

Тагови: , , , ,

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.